Општина Ада — разлика између измена

Општина Ада;
	Датотека:Ada;
	Грб општине Ада; Грб
Основни подаци
Становништво
Географске карактеристике
Површина	227 km2
Остали подаци

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 1. мај 2015. у 20:33

Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.

Насељена места

Историја

Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 24000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се Мађари, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702.г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив АДА-ХАТТА. Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.

Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.

У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк“ у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш“ и у приватним кућама. ^[1]

Становништво

Национални састав становништва општине по попису 2002. године

Мађари - 14558 (76,64%)
Срби - 3324 (17,5%)
Роми - 277 (1,45%)
Југословени - 275 (1,44%)
остали

Сва насељена места имају већинско мађарско становништво.

Национални састав становништва општине по попису 2011. године

Етнички састав према попису из 2011.‍^[2]

Мађари	12.750	75,04%
Срби	2.956	17,40%
Роми	323	1,90%
Југословени	74	0,44%
Хрвати	50	0,29%
Албанци	25	0,16%
Словаци	18	0,11%
Муслимани	13	0,08%
Немци	11	0,06%
Румуни	11	0,06%
Црногорци	8	0,05%
Буњевци	6	0,04%
Русини	4	0,02%
Украјинци	4	0,02%
Руси	3	0,02%
Словенци	3	0,02%
Власи	1	0,01%
остали	10	0,06%
Регионална припадност	84	0,49%
неизјашњени	388	2,28%
непознато	249	1,47%

Верски састав становништва општине по попису 2011. године

Верски састав‍

Католици	12.761	75,10%
Православци	3.193	18,79%
Протестанти	93	0,55%
Муслимани	40	0,24%
Јудаизам	2	0,02%
атеисти и агностици	65	0,39%
остали	13	0,08%
неизјашњени	490	2,88%
непознато	316	1,86%

Референце

^ Banatera еciklopedija Banata(2006)
^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Званична презентација општине Ада

[1] Banatera еciklopedija Banata(2006)

[2] Етничка структура након пописа 2011.

[1]

[2]

@@ Ред 11: / Ред 11: @@
 | насеља=5
 | ај=[[Војводина|АП Војводина]]
-| округ=[[Севернобанатски округ]]
+| округ=[[Севернобанатски управни округ|Севернобанатски округ]]
 | општина=[[Ада (место)|Ада]]
 | путеви = 100
@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 | интернет =
 }}
-'''Општина Ада''' је једна од [[Општине Србије|општина у Републици Србији]]. Налази се у [[Војводина|Војводини]] и спада у [[Севернобанатски округ]]. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из [[2004]]. општина заузима површину од 227 [[километар|km²]] (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 [[хектар|ha]], а на шумску 235 -{ha}-). Центар општине је град [[Ада (место)|Ада]]. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из [[2002]]. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из [[2004]]. [[природни прираштај]] је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.
+'''Општина Ада''' је једна од [[територијална организација Републике Србије|општина у Републици Србији]]. Налази се у [[Војводина|Војводини]] и спада у [[Севернобанатски управни округ|Севернобанатски округ]]. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из [[2004]]. општина заузима површину од 227 [[километар|km²]] (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 [[хектар|ha]], а на шумску 235 -{ha}-). Центар општине је град [[Ада (место)|Ада]]. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из [[2002]]. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из [[2004]]. [[природни прираштај]] је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.
 == Насељена места ==
-* [[Ада (Ада)|Ада]]
+* [[Ада (место)|Ада]]
 * [[Мол (Ада)|Мол]]
 * [[Оборњача (Ада)|Оборњача]]
@@ Ред 35: / Ред 35: @@
 [[Датотека:Ada mun.png|лево|мини|280п|Мапа општине Ада]]
 == Историја ==
-Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке [[Тиса|Тисе]]. Осим [[град]]ића Ада, општину чине насеља [[Мол (Ада)|Мол]], [[Стеријино]], [[Утрине]] и [[Оборњача (Ада)|Оборњача]] у којима живи око 24000 [[становник]]а, већином [[Мађар]]а, [[Срби|Срба]], Југословена и остале [[националнос]]ти.
+Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке [[Тиса|Тисе]]. Осим [[град]]ића Ада, општину чине насеља [[Мол (Ада)|Мол]], [[Стеријино]], [[Утрине]] и [[Оборњача (Ада)|Оборњача]] у којима живи око 24000 [[становништво|становника]], већином [[Мађари|Мађара]], [[Срби|Срба]], Југословена и остале [[националнос]]ти.
-Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су [[Римљани]], [[Хуни]] и [[Авари]] који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се [[Мађар]]и, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: {{јез-мађ|Асоњфалва }}, {{јез-мађ|Банфалва,}} Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године [[1694]]. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе [[Арсеније III Чарнојевић|Арсенија Чарнојевић]]а. Касније се назив мења на Острово ([[1702]].г.) да би се на карти Тамишке бановине [[1723]]. године појавио назив АДА-ХАТТА.
+Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су [[Антички Рим|Римљани]], [[Хуни]] и [[Авари]] који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се [[Мађари]], а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: {{јез-мађ|Асоњфалва }}, {{јез-мађ|Банфалва,}} Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године [[1694]]. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија Чарнојевића]]. Касније се назив мења на Острово ([[1702]].г.) да би се на карти Тамишке бановине [[1723]]. године појавио назив АДА-ХАТТА.
 Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.
@@ Ред 51: / Ред 51: @@
 * остали
-Сва насељена места имају већинско [[мађар]]ско становништво.
+Сва насељена места имају већинско [[мађари|мађарско]] становништво.
 === Национални састав становништва општине по попису 2011. године ===
@@ Ред 92: / Ред 92: @@
 |позиција=
 |шипке=
-{{Врста са постотком|[[Католици]]|green|12761|75.10}}
+{{Врста са постотком|[[Католицизам|Католици]]|green|12761|75.10}}
-{{Врста са постотком|[[Православци]]|yellow|3193|18.79}}
+{{Врста са постотком|[[Православље|Православци]]|yellow|3193|18.79}}
-{{Врста са постотком|[[Протестанти]]|purple|93|0.55}}
+{{Врста са постотком|[[Протестантизам|Протестанти]]|purple|93|0.55}}
 {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|40|0.24}}
 {{Врста са постотком|[[Јудаизам]]|yellow|2|0.02}}
@@ Ред 106: / Ред 106: @@
 {{reflist}}
-==Спољашње везе==
+== Спољашње везе ==
 * [http://www.ada.org.rs/index.php/sr/ Званична презентација општине Ада]