Пирот — разлика између измена

Координате: 43° 09′ 07″ С; 22° 35′ 06″ И / 43.151833° С; 22.585° И / 43.151833; 22.585
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 229: Ред 229:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}
Знаменити пироћанци http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XLIII_17/04/download_ser_cyr


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 15. мај 2014. у 13:07

Пирот
Панорама Пирота
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаПирот
Становништво
 — 2011.38432
Географске карактеристике
Координате43° 09′ 07″ С; 22° 35′ 06″ И / 43.151833° С; 22.585° И / 43.151833; 22.585
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина367 m
Пирот на карти Србије
Пирот
Пирот
Пирот на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18300
18303
18308
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Пирот је градско насеље у општини Пирот у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 57922 становника на територији општине, док је у самом насељу Пирот било 38432 становника (према попису из 2002. било је 40678 становника).

Историја

Град је подигнут на месту римског утврђења Turres (3. век) и утврђеног византијског градића Quimedava (4. век). У 14. веку спомиње се као Пирот; у 16. и 17. веку био је лепа и богата турска варош. Пиротски град (14. век) на Хисару, добро очуван; у кући Христића (19. век) је Музеј Понишавља, са колекцијом народних ћилима, по којима је овај крај веома познат. Црква Св. Параскева (14. век) у Станичењу богата је фрескама. Манастир Поганово, подигнут је у последњој деценији 14. века, а живописан столеће касније (1499); фреске се убрајају међу најбоља остварења тога доба. Манастир у селу Темска је из друге половине 16. века; фреске из 1567. и 1654. године; посебно је вредан монументални конак из 18. века.

Географске одлике

Пирот се граничи са четири српске општине Димитровград, Књажевац, Бела Паланка и Бабушница, као и са Бугарском на дужини од 65 километара.

У општини Пирот налазе се бројне познате планине као што су: Стара планина, Влашка планина, Белава, Сува планина, итд.

Кроз општину Пирот протичу реке: Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица, Височица... Ова општина има и три језера - Завојско језеро, Крупачко језеро и Суковско језеро.

Пиротска општина има површину 1.235 km², у њој се налази преко седамдесет насеља, међу којима је и град Пирот. Према попису из 2002. године у општини Пирот је живело 63791 становника. У самом граду живи око 45.000 становника. Око 22.000 становника живи у селима општине Пирот.

Геолошке одлике

Котлина у којој је настао Пирот је тектонског порекла, вероватно још пре олигоцене старости, а сасвим сигурно олигоцене[тражи се извор]. Преживевши језерску фазу, која је оставила трагове у вишим регијама на висинама изнад 570 и 600 m, у облику абразивних трагова[тражи се извор]. Котлину су у току језерског трајања испуниле дебеле наслаге језерских седимената.

Зграда Суда у Пироту
Пазарска Црква у Пироту
Пирот са разгледнице, 1900.

По завршетку језерске фазе, негде крајем плиоцена котлина је ушла у флувијалну, која и сад траје[тражи се извор]. Преко осушеног језерског дна потекло је плеистоцена Нишава. Изнад и испод неогеног покривача налази се врло жива геолошка и тектонска структура пиротске котлине.

Доминирају кречњаци различите старости и састава. Поред тога у доброј мери су заступљени терцијарни лапори и пешчари. На раседним линијама северозападно од Пирота - на Момчиловцу, западно од жуковског моста и на Провалији јављају се у издашној мери стене еруптивног порекла - андезити.

Појава андезитских стена, тектонски предиспонирана врела и терме (Бањица и Даг бањица) и геолошко морфолошка шароликост простора говори о врло живој и интересантној тектонској и егзогеној активности.

На северу и североистоку од Пирота пружа се Стара планина, највећа у Србији, са врхом Миџором служи као државна граница између Србије и Бугарске. Спада у ред најлепших српских планина. Растојање од Пирота до подножја Миџора износи око 30 km.

Стара планина је богата разном врстом дивљачи. Последњих година развија се планински туризам и подигнути су многи објекти на Планинарском дому и Врелу за спорт и рекреацију.

Јужни обод пиротске котлине чине огранци Влашке планине у чијем јужном делу је река Јерма усекла веома живописну композитну долину. Овом долином, стриктно пратећи корито реке изграђен је асфалтни пут који на 12 km од ивице котлине путника води до манастира Свети Јован Богослов - Погановски манастир. Још толико даље према југу пут наставља до Звоначке бање.

Западни део пиротске котлине чине огранци Суве планине, која почиње код Пирота Белавом, преко чијих превоја на југозападу пролази асфалтни пут који преко Бабушнице, Власотинца и Лесковца одводи до јужног Поморавља. Преко превоја, на северозападу, пролазио је стари Цариградски друм преко Беле Паланке до Ниша.

На северу се пиротска котлина сужава и чини уску долину Нишаве између огранака Суве и Сврљишких планина, коју магистрални пут, међународна саобраћајница доводи путнике до Ниша. Сићевачка клисура је после Ђердапске највећа пробојница у Србији, дугачка 17 km. Омањом островичком котлином подељена је на горњи кањонски и доњи клисурасти део.

Клима

Клима Пирота је умерена. Пролећа су влажна и пријатна, лета топла, јесени благе и дуге а зиме претежно хладне[тражи се извор]. Често дувају ветрови из разних праваца. У зимским месецима преовлађују источни и северни ветар или северац (кошава)[тражи се извор]. С пролећа повремено дува са југа топлији ветар. Њега називају и развигорац јер повољно утиче на развој биљака. За време осталих годишњих доба преовлађују ветрови са северозапада и запада који доносе кишу.

Пирот са околином и градовима Нишом, и другим спада у најсувље градове. Највише падавина има у мају, јуну и октобру, а најмање у јануару фебруару и јулу[тражи се извор].

Најтоплији месец је јул са просечном температуром +25°C, а најхладнији јануар са просечном температуром -1°C[тражи се извор]. У зимским месецима дува северац са просечном брзином од 10 km/h[тражи се извор].

У пиротском крају највише шума има на Старој, Влашкој планини и Видличу. По планинама и брдима расте шумско дрвеће: поред зимзеленог, ту је и буква, цер, храст, бреза, граб и друго. На планинским пределима има ливада и бујних пашњака. На Старој планини на Копрену, на површини од 10 ha расте веома ретка биљка Росуља, Росна трава, Мухоловка[тражи се извор]. Ова чудна биљка танког, црвенкастог стабла прилагођена је за хватање и варање ситних животиња које се нађу на њој. Лист ове биљке лучи лепљив, миришљав сок који привлачи инсекте. Ово је вишегодишња биљка, висине 10-20 cm која расте на влажним пределима и веома ретко насељава Балканско полуострво.

Привреда

Завојско језеро

Пирот се налази у пограничном простору Србије према Бугарској, располаже бројним и по облику појављивања разноврсним туристичким вредностима. Природа доминира над културно-историјским споменицима али се при туристичкој валоризацији мора уважавати принцип комплементарности како би се туристички потенцијали исказивали целовито.

Туристички потенцијали Пирота и околине су Планинарски дом, Завојско језеро, Врело, Звоначка бања. У граду се истичу Музеј Понишавља, уређује се тврђава Момчилов град, реконструисан је манастир Свети Ђорђе код села Темска, манастир Свети Јован Благослов - Погановски манастир; уређен је спортско рекреативни центар између Нишаве и ХЕ „Пирот“.

Култура

Конак Малог Ристе

Пирот је такође пун културних дешавања, почевши од највећег, „Пиротског културног лета“ који одржава сваког лета и који је препун различитих дешавања: Међународни фолклорни фестивал, мото скуп, скуп разних концерата како локалних, тако и веома популарних и познатих домаћих извођача. Можемо издвојити и јединствено светско такмичење у Пегланој Кобасици. Од културних добара, Пирот поседује доста објеката од културног значаја као што су: Стара Кућа или Конак Малог Ристе, Пазарска црква или Црква Рођења Џристовог, Момчилов град, зграда Општинског суда у Пироту, зграда Гимназије у Пироту, кућа Стојана Божиловића Белог. У околини Пирота се такође налазе објекти од културног значаја а међу њима најпознатији су Погановски манастир у општини Димитровград, Суковски манастир, Темачки манастир, Бегов мост у Станичењу, црква Св. Петра и Павла у Рсовцима и др.

Демографија

У Пироту живи 32414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (38,1 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 13737 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Жером-Адолф Бланки, прелазећи кроз Пирот, пише да је 1841. становништво овог града било око 15000.[1]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 11.868
1953. 13.175
1961. 18.415
1971. 29.298
1981. 36.293
1991. 40.267 39.899
2002. 40.678 41.290
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 37.749 92,79%
Роми
  
 1.562 3,83%
Бугари
  
 326 0,80%
Југословени
  
 170 0,41%
Македонци
  
 60 0,14%
Горанци
  
 56 0,13%
Хрвати
  
 44 0,10%
Црногорци
  
 27 0,06%
Албанци
  
 12 0,02%
Словенци
  
 9 0,02%
Муслимани
  
 9 0,02%
Мађари
  
 8 0,01%
Руси
  
 4 0,00%
Украјинци
  
 2 0,00%
Румуни
  
 2 0,00%
Немци
  
 2 0,00%
Словаци
  
 1 0,00%
Русини
  
 1 0,00%
Буњевци
  
 1 0,00%
непознато
  
 291 0,71%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 96
  
  
 103
80+ 202
  
  
 354
75—79 390
  
  
 590
70—74 636
  
  
 801
65—69 1.032
  
  
 1.065
60—64 1.180
  
  
 1.115
55—59 1.162
  
  
 1.136
50—54 1.688
  
  
 1.694
45—49 1.757
  
  
 1.711
40—44 1.584
  
  
 1.560
35—39 1.493
  
  
 1.413
30—34 1.452
  
  
 1.460
25—29 1.382
  
  
 1.418
20—24 1.386
  
  
 1.414
15—19 1.440
  
  
 1.350
10—14 1.280
  
  
 1.244
5—9 1.148
  
  
 1.063
0—4 935
  
  
 944
Просек : 38,1 39,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 3.182 3.517 5.530 8.460 10.914 12.419 13.737
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 2.147 3.488 2.984 3.734 826 430 94 19 9 6 2,96
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 16.880 4.631 11.230 632 360 27
Женски 17.184 3.142 11.314 2.050 646 32
УКУПНО 34.064 7.773 22.544 2.682 1.006 59
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 8.576 143 1 1 4.220
Женски 6.524 66 0 1 3.285
УКУПНО 15.100 209 1 2 7.505
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 192 512 765 181 445
Женски 49 80 736 153 103
УКУПНО 241 592 1.501 334 548
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 112 85 813 292 270
Женски 178 49 268 455 785
УКУПНО 290 134 1.081 747 1.055
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 192 0 0 352
Женски 108 0 0 208
УКУПНО 300 0 0 560

Познати становници

Галерија

Референце

  1. ^ Жером Адолф Бланки, Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841, pp. 162: ...que les Bulgares nomment Pirot. Cette ville importante renferme environ quinze mille habitants.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Знаменити пироћанци http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XLIII_17/04/download_ser_cyr

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пирот&oldid=9796977”