Ritual

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sveštenik uzdiže putir tokom katoličke mise, jednog od najrasprostranjenijih rituala na svetu.

Ritual predstavlja sistem pravila koja određuju ponašanje pojedinaca, a koja će biti od simboličkog dejstva na fizički svet. Uglavnom su uslovljeni faktorima kulture. Često su praćeni rečima ili gestovima, a mogu biti verske ili svetovne prirode. Ritualno delovanje se odvija na izvesnim mestima i u određeno vreme, koji nose tek simbolično značenje.[1] Ritualno delovanje se ponavlja često, i ono je uhvaćeno u mrežu simbola. Standardizovano postupanje koje se ponavlja, ali kome nedostaje simbolizacija primer je navike ili običaja, a ne rituala. Simbolizovanje daje delovanju mnogo važnije značenje. Ritual povezuje prošlost sa sadšnjošću, i obrnuto. Značaj koji ima povezanost između simbola i rituala primetan je i u definicijama koje pružaju Viktor Tarner i Robert Bokok. Prema Tarnerovoj definiciji simbol predstavlja najmanju jedinicu ritala, dok Bokok navodi da ritual predstavlja način za izražavanje simbola posredstvom telesnih aktivnosti ili gestova.[2] Rituali su prisutni u svim poznatim ljudskim društvima.[3] Predstavljaju društvenu, grupnu aktivnost upućenu zajednici ili nekom njenom delu.[2] Na području proučavanja rituala postoje različite definicije samog pojma. Prema jednoj od njih ritual se određuje kao autsajderska kategorija koja podrazumeva niz aktivnosti koje nekome izvan grupe, kojoj je određeni ritual svojstven, može izgledati iracionalno, nepovezano ili nelogično. Iz perspektive insajdera, pripadnika određene grupe kojoj je ritual poznat, korišćenje ovakvog određenja predstavlja priznanje da se ova aktivnost može učiniti kao iracionalna od strane nepoznatog posmatrača.[4]

Poreklo reči[uredi | uredi izvor]

Reč ritual potiče od latinske reči ritualis kojom se u bukvalnom prevodu označava „nešto što se odnosi na obred (ritus)“. U Rimskom carstvu u pravnoj i religioznoj upotrebi, ritus je bio dokazani način da se nešto radi[5], u prevodu  „ispravno izvođenje“.[6] Originalni koncept može se pronaći u vedizmu u kome se odnosi na „zakonit i pravilan red normalnog, i stoga pravilnog, prirodnog i istinskog sastava kosmičkih, svetovnih, ljudskih i ritualnih događaja“.[7] Reč ritual prvi put je zabeležena na engleskom jeziku 1570. godine, dok se upotreba ove reči vezuje za 17. vek u kom je označavala „propisani red za obavljanje verskih obreda“ konkretnije, odnosila se na knjigu tih verskih propisa.[8]

Karakteristike rituala[uredi | uredi izvor]

Prilikom ustanovljavanja određenih odlika svojstavenih ritualima treba imati u vidu činjenicu da ne postoje precizno ustanovljena ograničenja prema kojima  se određene aktivnosti mogu poimati kao ritual. Obredi kako prošlih tako i sadašnjih društava obično podrazumevaju posebne gestove i reči, recitovanje, izvođenje posebne muzike, pesama ili plesova, svečane povorke, korišćenje određenih predmeta i odeće, konzumiranje posebne hrane, pića ili određenih supstanci. Moguće je uočiti sledeće karakteristike rituala: formalizam, tradicionalizam, invarijantnost, postojanje pravila i sakralnih simbola, žrtvovanje i performans.[9]

Formalizam[uredi | uredi izvor]

Upotreba latinskog jezika tokom katoličke mise je primer „ograničenog koda“.

Ritual obuhvata strogo organizovan skup izraza koji antropolozi nazivaju „ograničen kod“ (koji je u suprotnosti sa „razrađenim kodom“). Može obavezivati učesnike da koriste formalni oratorski stil, koji je ograničen u intonaciji, sintaksi, vokabularu, glasnosti i nepromeljivosti redosleda. Upotrebom ovakvog stila, govor ritualnih vođa naglašava veći značaj stila u odnosu na sadržaj. Ograničavanjem onoga što se može reći izaziva se „prihvatanje, usaglašenost ili barem tolerancija u odnosu na bilo koji očit izazov“. Ovaj oblik ritualne komunikacije čini pobunu nemogućom, teži da podrži tradicionalne oblike društvene hijerarhije i autoriteta i održava pretpostavke na kojima se autoritet zasniva.[9]

Tradicionalizam[uredi | uredi izvor]

Rituali se oslanjaju na tradiciju i  mogu se odnositi na ponavljanje istorijskih događaja, verske obrede, običaje ili ceremonije. Tradicionalizam se razlikuje od formalizma po tome što određeni ritual ne mora biti formalan, precizno određen u pogledu svog oblika, a  da se pri tom može odnositi na neko pređašnje dešavanje. Kao primer može poslužiti večera na Dan zahalnosti, koja možda nije formalna, ali je navodno zasnovana na događaju iz ranog puritanskog naselja u Americi.[9]

Invarijantnost[uredi | uredi izvor]

Invarijantnost u slučaju rituala se odnosi na primenjivanje određene koreografije, koja može obuhvatati skladno grupno izvođenje. Podrazumeva ponavljanje pokreta. Počiva na telesnoj disciplini, kao u monaškoj molitvi i meditaciji.[9]

Pravila[uredi | uredi izvor]

Pravila određuju način  ponašanja, bilo da se definišu spoljne granice onoga što je prihvatljivo ili koreografisanje svakog poteza. Istorijski gledano, rat je u većini društava bio u vezi sa ritualizovanim ograničenjima koja određuju legitimna sredstva kojima se rat vodio.[9]

Sakralni simboli[uredi | uredi izvor]

Pojedini predmeti na osnovu njihove uloge u ritualima mogu postati sakralni simboli. Sakralnost, odnosto svetost ovih predmeta počiva na njihovoj izdvojenosti od svetovnih. U slučaju zastave zahvaljujući aktivnostima sklapanja, salutiranja i podizanja zastave, naglašava se da je ne treba tretirati samo kao komad tkanine. Pored toga njom se označavaju veći simboli poput slobode, demokratije, nacionalne superiornosti.[9]

Performans[uredi | uredi izvor]

Izvođenje rituala karakteriše teatralnost kojom su obuhvaćeni  aktivnosti, simboli i događaji koji oblikuju iskustvo učesnika i uređenje sveta, pojednostavljuju haos života i nameću određena značenja.[9]

Vrste rituala[uredi | uredi izvor]

Rituali se na osnovu zajedničkih karakteristika mogu svrstati u kategorije. Jedan ritual može pripadati istovremeno većem broju kategorija.

Obredi prelaza[uredi | uredi izvor]

Obredi prelaza podrazumevaju ritualne događaje koji označavaju prelazak osobe iz jednog statusa u drugi, uključujući rođenje, starenje, brak, smrt kao i inicijaciju u određene grupe, kao što je bratstvo. Arnold van Genep je ukazao na tri ključne faze rituala prelaza: odvajanje, tranzicija i inkorporacija.[9] Prvu fazu karakteriše odvojenost od starih identiteta fizičkim i simboličkim sredstvima. Prema Viktoru Tarneru faza tranzicije je obeležena liminalnošću, uslovom dvosmislenosti ili dezorijentacije u kojoj su učesnici rituala lišeni svog starog identiteta, ali još nisu stekli novi. U ovoj fazi liminalnosti ili „anti-strukture“,  dvosmislenost uloge stvara osećaj zajedništva među učesnicima. Ova faza može biti obeležena ritualnim iskušenjima ili ritualnom obukom. U završnoj fazi inkorporacije simbolično se potvrđuje novi identitet u zajednici.[10]

Kalendarski i komemorativni rituali[uredi | uredi izvor]

Kalendarski i komemorativni ritualni obuhvataju događaje koji označavaju određeno doba godine ili određeni period od važnog događaja. Kalendarski rituali daju društveno značenje prolaznosti vremena, stvarajući repetitivne nedeljne, mesečne ili godišnje cikluse. Neki obredi su orijentisani ka sezonskim promenama i mogu biti fiksirani solarnim ili lunarnim kalendarom. Oni fiksirani solarnim kalendarom obeležavaju se istog dana svake godine, dok oni koji su određeni lunarnim kalendarom svake godine podrazumevaju drugačiji datum.[9] Takođe, kalendarski rituali mnogih religioznih tradicija prisećaju i obeležavaju osnovna verovanja zajednice, a njihova godišnja proslava uspostavlja vezu između prošlosti i sadašnjosti.[11]

Rituali razmene i zajedništva[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta rituala obuhvata oblike žrtvovanja i prinošenja žrtava namenjenih hvaljenju, molitvi ili umirivanju božanskih moći. Takve žrtve su darovi koji se daju u nadi da će biti vraćene.  Međutim, žrtva se može i uništavati u ritualu da bi sena taj način prinela  božanstvu.[9]

Rituali pročišćenja[uredi | uredi izvor]

Ritualima pročišćenja se teži uticati na duhove koji ljudima nanose nesreću. Ovi rituali mogu uključivati savetovanje proročanstva kako bi se ustanovili uzroci, ali i rituali koji leče, pročišćavaju, isteruju i štite. Nesreća koja se doživljava može se odnositi i na šira pitanja. Rituali isceljivanja koje izvode šamani često identifikuju društveni poremećaj kao uzrok nesreće, i obnovu društvenih odnosa smatraju lekom.[10]

Rituali gozbe, posta i festivali[uredi | uredi izvor]

Primer maskiranja na karnevalu u Veneciji

Rituali gozbe i posta su oni kroz koje zajednica javno izražava privrženost osnovnim, zajedničkim verskim vrednostima, a ne prisutnosti božanstava kakva se nalazi u ritualima pročišćenja, gde se takođe može održati gozba ili post. Festivali, najpre oni poput karnevala, kroz praksu maskiranja dopuštaju ljudima da budu ono što nisu, zanemarujući postojanje društvene hijerarhije. Ipak, izvan karnevala, i dalje postoje društvene napetosti prouzrokovane nejednakostima u pogledu rase, klase i roda.[12]

Politički rituali[uredi | uredi izvor]

Prema antropologu Klifordu Gercu politički rituali nisu samo odraz političke moći, već moć političkih aktera zavisi od njihove sposobnosti da stvaraju rituale i okvire unutar kojih društvena hijerarhija na čelu sa kraljem smatra se prirodnom i svetom i kojima se vladar u izvesnom smislu poistovećuje sa božantvom.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dictionary by Merriam-Webster: America's most-trusted online dictionary”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  2. ^ a b Vukomanović, Milan (januar 2008). Ritual, mit i simbol (na jeziku: srpski). 
  3. ^ Burling, Robbins; Brown, Donald E. (1994). „Human Universals.”. Man. 29 (3): 732. ISSN 0025-1496. JSTOR 2804372. doi:10.2307/2804372. 
  4. ^ Kyriakidis, Evangelos, ur. (2007). The Archaeology of Ritual. Cotsen Institute of Archaeology Press. ISBN 9781938770395. doi:10.2307/j.ctvdjrr7s. 
  5. ^ Festus, Sextus Pompeius (31. 1. 1997). Lindsay, Wallace M., ur. entry on ritus. ISBN 978-3-598-71349-1. doi:10.1515/9783110962253. 
  6. ^ „Ritual”. The Brill Dictionary of Religion. doi:10.1163/1872-5287_bdr_com_00395. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  7. ^ Molendijk, Arie L. Pels, Peter. (1998). Religion in the making : the emergence of the sciences of religion. Brill. ISBN 978-90-04-11239-1. OCLC 39516236. 
  8. ^ Unknown (16. 1. 2015). „English Literature UMN 2011: Febiana Halawa”. English Literature UMN 2011. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i Bell, Catherine M. (2009). Ritual perspectives and dimensions. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973947-9. OCLC 939092992. 
  10. ^ a b Turner, Victor; Abrahams, Roger D. (5. 7. 2017). The Ritual Process. ISBN 9781315134666. doi:10.4324/9781315134666. 
  11. ^ Eliade, Mircea. The myth of the eternal return or, cosmos and history. OCLC 535488477. 
  12. ^ Kinser, Samuel (1990). Carnival, American style : Mardi Gras at New Orleans and Mobile. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-43729-3. OCLC 463491627. 
  13. ^ Geertz, Clifford (1980). „Negara: The Theatre State in Nineteenth-Century Bali location= Princeton”. The American Historical Review. Princeton University Press: xii, 295. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/86.5.1137.  Nepoznati parametar |DUPLICATE_year= ignorisan (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Asad, Talal (1993). „Toward a genealogy of the concept of ritual”. Genealogies of Religion. Baltimore: Johns Hopkins University Press. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ritual na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ритуал&oldid=27737410”