Борба код Мургаша

С Википедије, слободне енциклопедије
Борба код Мургаша
Време23. децембар 1905.
Место
УзрокБорба за Македонију
Исход нерешено (српски тактички пораз)
Територијалне
промене
борба са Бугараима за Повардарје
Сукобљене стране
српски четници бугарашке комите
Команданти и вође
Василије Трбић војвода Крста Коњушки
Јачина
25 70 (од тога неколико комита)
Жртве и губици
1 мртав, 1 рањен, 4 мртва цивила непознато

23. децембра 1905. чета Василија Трбића прешла је српско-турску границу са 25 четника. Чета је била предвиђена за западно Повардарје. Већ 24. децембра обрела се у српском селу Руднику (Велешка каза), одакле је намеравала да прегази Вардар. Међутим, набујалу реку ту није било могуће прећи. У наредних неколико дана, чета је безуспешно на разним местима покушала да савлада вардар. Затим се поново упутила у Рудник с намером да ту сачека повољније прилике за прелазак. Међутим, Рудничани су обавестили Трбића да га тражи турска потера и да због тога често навраћа у њихово село. Трбић је одлучио да напусти Велешку казу и пређе у Кумановску казу, у српско село Јачинце. О својој намери је преко курира обавестио Јачинчане. Ти су му у помоћ послали двојицу сељака, Божина и Богдана као путовође.

Борба са комитама[уреди | уреди извор]

На путу за Јачинце чета је морала да прође кроз атаре турског села Кутлибег и бугарашког села Мургаша. На улазку из мургашког атара, чета је упала у заседу, коју је поставио бугарски војвода Крста Коњушки. Његова чета је имала 70 људи, од којих само неколико комита, док су остало били мештани околних бугарашких села. У обостраној ноћној пуцњави погинули су путовђе Божин, Богдан и четник Танасије Стевановић из Гњилана. Танасије је био у патроли и са путовођама је упао у бугарашку заседу, и док су путовође убијене плотуном Танасије је био рањен и касније дотучен ножевима. Рањен у обе ноге је био и четник Славко Стојковић изз Зебиџе. Њему је касније десна нога ампутирана. Такође, лакше је рањен и Михајло Дунда из Ниша. Према Трбићу, погинула су још два неименована сељака из Јачинаца. Борба је трајала око пола часа и завршила повлачењем бугарске чете.

После краћег задржавања у Јачинцима и Стрезовцу, српска чета је морала да се због турских потера врати у Србију. Ово је била последња борба српских четника у 1905. години и вођена је 29. децембра.[1][2]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Владимир Илић: Српска четнича акција 1903-1912. стр. 76 (2006)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ В. Трбић, н. рукопис,1. део. стр. 131-135
  2. ^ АС,МИДС,ИоВ,Ф.9, Списак четника који се крећу у рејону Скопске Црне Горе