Прогестерон

С Википедије, слободне енциклопедије
Прогестерон
IUPAC име
прегн-4-ене-3,20-дионе
Клинички подаци
Категорија трудноће
Начин применеорално, имплант
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостпродужена апсорпција, полу-живот апрок. 25-50 часа
Везивање протеина96%-99%
Метаболизамхепатички до прегнанедиола и прегнанолона
Полувреме елиминације34.8-55.13 сати
Излучивањеренално
Идентификатори
CAS број57-83-0 ДаY
ATC кодG03DA04 (WHO)
PubChemCID 5994
IUPHAR/BPS2377
DrugBankDB00396
ChemSpider5773 ДаY
UNII4G7DS2Q64Y ДаY
ChEMBLCHEMBL103 ДаY
Синоними4-прегнен-3,20-дион
Хемијски подаци
ФормулаC21H30O2
Моларна маса314.46
Специфична ротација[α]D
  • O=C4\C=C2/[C@]([C@H]1CC[C@@]3([C@@H](C(=O)C)CC[C@H]3[C@@H]1CC2)C)(C)CC4
  • InChI=InChI=1S/C21H30O2/c1-13(22)17-6-7-18-16-5-4-14-12-15(23)8-10-20(14,2)19(16)9-11-21(17,18)3/h12,16-19H,4-11H2,1-3H3/t16-,17+,18-,19-,20-,21+/m0/s1
  • Key:RJKFOVLPORLFTN-LEKSSAKUSA-N
Физички подаци
Тачка топљења126 °C (259 °F)
 НеНДаY (шта је ово?)

Прогестерон, или П4 (прегн-4-ен-3,20-дион) је C-21 стероидни хормон који учествује у женском менструалном циклусу, трудноћи (помаже гестацију) и ембриогенезу ћовека и других врста. Прогестерон припада прогестогенској класи хормона. Он је главни природни представник људских прогестогена.

Прогестерон се производи из иам фамилије поврћа, (лат. Dioscorea balcanica). Ове биљке производе велике количине стероида диосгенина, који се лабораторијски конвертује у прогестерон.

Хемија[уреди | уреди извор]

Прогестерон су независно откриле четири групе истраживача.[1][2][3][4]

Вилард Мирон Ален и његов професор анатомије Џорџ Вашингтон Корнер су открили прогестерон у медицинској школи универзитета у Рочестеру 1933. Ален је први одредио тачку топљења, молекулску тежину, и парцијалну молекулску структуру. Он је такође дао име молекулу, Прогестерон, што је изведено из Прогестагени Стероидни кетон.[5]

Попут других стероида, прогестерон се састоји од четири међусобно кондензована циклична угљоводоника. Прогестерон садржи кетонску функционалну групу, као и две метилне гране. Попут свих стероидних хормона, он је хидрофобан.

Синтеза[уреди | уреди извор]

Биосинтеза[уреди | уреди извор]

Горе: Конверзија холестерола (1) у прегненолон (3) до прогестерона (6).
Доле: Прогестерон је важан за синтезу алдостерона (минералокортикоида), као што је 17-хидроксипрогестерон за кортизол (глукокортикоид), и андростендион за сексуалне стероиде.

Код животиња, прогестерон (6), као и сви други стероидни хормони, је синтетисан из прегненолона (3), који је изведен из холестерола (1).

Холестерол (1) подлеже двострукој оксидацији и производи 20,22-дихидроксихолестерол (2). Овај вицинални диол се затим даље оксидује уз губитак бочног ланца почевши од позиције C-22 да би формирао прегненолон (3). Ова реакција је катализована цитохромом P450scc. Конверзија прегненолона у прогестерон се одвија у два ступња. Прво се 3-хидроксилна група оксидира у кето групу (4), а затим се двострука веза премести на C-4, са C-5 путем реакције кето/енолне таутомеризације.[6] Ову реакцију катализује 3-бета-ХСД (3 бета-хидрокси стероид дехидрогеназа/делта(5)-делта(4)изомераза).

Прогестерон је прекурзор за минералокортикоид алдостерон, а након конверзије до 17-хидрокси прогестерона (још једног природног прогестогена) за кортизол и андростендион. Андростендион се може конвертовати у тестостерон, естрон и естрадиол.

Прегенолон и прогестерон такође може да синтетише квасац.[7]

Лабораторија[уреди | уреди извор]

Маркерова семи синтеза прогестерона из диосгенина.[8]
Џонсонова тотална синтеза прогестерона.[9]

Економичну семи синтезу прогестерона из биљног стероида диосгенина изолованог из иама је развио Расел Еарл Маркер 1940. за Парке-Давис фармацеутску компанију.[8] Ова синтеза је позната као Маркерова деградација. Неколико других семи-синтеза које почињу од разних стероида прогестерона је било објављене. На пример, кортизон може да буде симултано деоксигениран на C-17 и C-21 позиција применом јодотриметилсилана у хлороформу чиме настаје 11-кето-прогестерон (кетогестин), који се затим редукује у позиције-11 и даје прогестерон.[10]

Тоталну синтезу прогестерона је објавио 1971 Вилијам Самер Џонсон.[9] Синтеза почиње реакцијом фосфонијум соли 7 са фенил литијумом што даје фосфонијум илид 8. Илид 8 реагује са алдехидом и производи алкен 9. Кеталне заштитне групе 9 се хидролизују и производе дикетоне 10, који се затим циклизују да би формирали циклопентенон 11. Кетон 11 реагује са метил литијумом и даје терцијарни алкохол 12, који се затим третира киселином и даје терцијарни катјон 13. Кључни степен синтезе је циклизација π-катјона 13 у којој се B-, C-, и D-прстенови стероида симултано формирају и производе 14. Тај степен подсећа на катјонску циклизациону реакцију која се користи у биосинтези стероида и из тог разлога се назива биомиметиком. У следећем степену енол ортоестар се хидролизује и производи кетон 15. Циклопентенски А-прстен се отвара оксидацијом са озоном и даје 16. Коначно, дикетон 17 подлеже интрамолекулској алдолној кондензацији применом воденог раствора калијум хидроксида и настаје прогестерон.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Аллен WМ (1935). „Тхе исолатион оф црyсталлине прогестин”. Сциенце. 82 (2118): 89—93. ПМИД 17747122. дои:10.1126/сциенце.82.2118.89. 
  2. ^ Бутенандт А, Wестпхал У (1934). „Зур Исолиерунг унд Цхарактерисиерунг дес Цорпуслутеум-Хормонс”. Берицхте Деутсцхе цхемисцхе Геселлсцхафт. 67: 1440—1442. дои:10.1002/цбер.19340670831. 
  3. ^ Хартманн M, Wеттстеин А (1934). „Еин крyсталлисиертес Хормон аус Цорпус лутеум”. Хелветица Цхимица Ацта. 17: 878—882. дои:10.1002/хлца.193401701111. 
  4. ^ Слотта КХ, Русцхиг Х, Фелс Е (1934). „Реиндарстеллунг дер Хормоне аус дем Цорпуслутеум”. Берицхте Деутсцхе цхемисцхе Геселлсцхафт. 67: 1270—1273. дои:10.1002/цбер.19340670729. 
  5. ^ Аллен WМ (1970). „Прогестероне: хоw дид тхе наме оригинате?”. Соутх. Мед. Ј. 63 (10): 1151—5. ПМИД 4922128. 
  6. ^ Деwицк, Паул M. (2002). Медицинал натурал продуцтс: а биосyнтхетиц аппроацх. Неw Yорк: Wилеy. стр. 244. ИСБН 978-0-471-49641-0. 
  7. ^ Дупорт C, Спагноли Р, Дегрyсе Е, Помпон D (1998). „Селф-суффициент биосyнтхесис оф прегненолоне анд прогестероне ин енгинееред yеаст”. Нат. Биотецхнол. 16 (2): 186—9. ПМИД 9487528. дои:10.1038/нбт0298-186. 
  8. ^ а б Маркер РЕ, Круегер Ј (1940). „Стеролс. CXII. Сапогенинс. XLI. Тхе Препаратион оф Триллин анд итс Цонверсион то Прогестероне”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 62 (12): 3349—3350. дои:10.1021/ја01869а023. 
  9. ^ а б в Јохнсон WС, Гравестоцк МБ, МцЦаррy БЕ (1971). „Ацетyлениц бонд партиципатион ин биогенетиц-лике олефиниц цyцлизатионс. II. Сyнтхесис оф дл-прогестероне”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 93 (17): 4332—4. ПМИД 5131151. дои:10.1021/ја00746а062. 
  10. ^ Нумазаwа M, Нагаока M, Кунитама Y (1986). „Региоспецифиц деоxyгенатион оф тхе дихyдроxyацетоне моиетy ат C-17 оф цортицоид стероидс wитх иодотриметхyлсилане”. Цхем. Пхарм. Булл. 34 (9): 3722—6. ПМИД 3815593. Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г. Приступљено 31. 03. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Progesteron&oldid=27445238”