Bitka kod Smilovca
| Bitka kod Smilovca | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
 srpski četnici |
 bugaraške komite | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
vojvoda Vasilije Trbić vojvoda Jovan Babunski |
vojvoda Sekula podvojvoda Stojan Mladenov † | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 2 čete (40 četnika) | 1 četa | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| bez mrtvih |
8 mrtvih[1] 12 mrtvih komita[2] | ||||||||||
| zauzumanje Smilovca | |||||||||||
Januara 1907. bugarske čete, predvođene vojvodom Sekulom i podvojvodom Stojanom Mladenovom, su ušle u selo Smilovce (Veleška kaza). To je saznao Vasilije Trbić, čija četa je krenula prema Bugarima zajedno sa četom Jovana Babunskom, svega 40 četnika. Ujutro 12. januara 1907. četnici su opkolili selo Smilovce.
Borba i posledice[uredi | uredi izvor]
Iznenađeni bugaraši i seljaci angažovani od Bugara počeli su da beže, što je dovelo do pometnje i oslabilo otpor bugarskih četa. Borba je, prema izveštaju podnetom Skopskom odboru, trajala oko pet časova, do dolasa turske vojske, kada su se četnici povukli. U borbi je poginuo bugarski podvojvoda Stojan Mladenov, dok je ranjeni vojvoda Sekula uspeo da pobegne. Zarobljena su četvorica komita, koje su vezane vodili po selima. Zaplenjeno je sedam manliherki sa municijom, jedan dvogled, dva revolvera i nešto četne arhive (nedovoljno za saznavanje bugarskih planova). Jovan Babunki u izveštaju nije naveo broj pobijenih komita, ali je naveo da ih je u bekstvu mnogo poginulo. Podatke o broju poginulih daju Skopski odbor (na osnovu izveštaja iz Velesa) i Vasilije Trbić. Prema Skopskom odboru poginulo je osam komita, po Trbiću dvanaest. Srpske čete u ovoj borbi nisu imale gubitaka.[3][4][5]
Ojačana srpska četa u Skopskoj Crnoj Gori, predvođena preduzimljivim vojvodom Petkom Ilićem-Nagoričkim organizovala je i zavela red u Banjanu, Gornjanu, Čučeru, Glivu, Kučevištu, Pobužju i Brodcu. Skopski odbor joj nije dozvolio da uđe u Mirkovce i Bulačane, pošto se u njima nalazila turska vojna posada. Prema zamisli Skopskog odbora čekali su proleće, da okopni sneg, oslobodi Kučkovo i dva sela u Tetovskoj kazi, da bi se odlobodila lokalna bugaraška sela.[6]
Reagovanje VMOROa[uredi | uredi izvor]
Januarskim uspesima u velikoj meri doprineo je i rascep u VMORO. Pored konstantnog sukoba sa vrhovistima i redovima ove organizacije izdvojile su se tri frakcije: Grujev-Garvanov, Sarafov-Đorđe Petrov i Sandanski-Pop Arsov. One su unosile razmirice i doskora jedinstvenu organizaciju. Najjača od njih je bila grupa Grujev-Garvranov, koja je za predstojeći Kongres VMORO davala 8 od 18 delegata. Grupe Sarafov-Petrov i Sandanski-Pop Arsov bile su zastupljene sa šest odnosno 4 delegata. Cilj Kongresa je bio da se suzbije ofanziva srpskih i grčkih četa. Takođe trebalo je pristupiti internacionalizaciji makedonskog pitanja. Ovo bi se postiglo tako što bi se odredili delegati koji će velesilama izložiti nesnosno stanje u Makedoniji i fijasko mircštetskog reformnog plana. Kao rešenje za ovaj problem tražiće se autonomija za Makedoniju. Pored agitacije evropskih velesila predviđena je i odgovarajuća akcija u SAD.[7][8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Vladimir Ilić: Srpska četniča akcija 1903-1912, str. 111-112 (2006)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ po izveštaju Skopskog odbora
- ^ Vasilije Trbić
- ^ AS,MIDS,IoV,F.4,No.5,No.6,No.16, Skopski odbor Izvršnom odboru
- ^ Insert footnote text here
- ^ V.Trbić, rukopis, 1.deo, str 187
- ^ AS,MIDS,IoV,F.4,No 12, Skopski odbor Izvršnom odboru
- ^ AS,MIDS,KoS,F.48,PP nr 23, Spalajković Generalnom konzulatu u Skoplju
- ^ AS,MIDS,KoS,F.48,PP nr 43, Spalajković Generalnom konzulatu u Skoplju
