Пређи на садржај

Национални парк Ђердап

Координате: 44° 31′ 44.2″ N 21° 58′ 33.1″ E / 44.528944° С; 21.975861° И / 44.528944; 21.975861
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Đerdap)
Национални парк Ђердап
IUCN категорија II (национални парк)
Ђердап
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ђердап
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ђердап
Мјесто Србија
Најближи градДоњи Милановац
Координате44° 31′ 44.2″ N 21° 58′ 33.1″ E / 44.528944° С; 21.975861° И / 44.528944; 21.975861
Површина63.786,48 ha
Основано1974. године
Управљачко тијелоСрбија
Управна зграда у Доњем Милановцу
Визиторски центар
Визиторски центар

Национални парк Ђердап је највећи национални парк у Србији, налази се у североисточном делу Србије, на самој граници са Румунијом. Пратећи ток Дунава, простире се у дужини од 100 километара његове десне обале, од Голупца до Караташа код Кладова, где се простиру зоне са различитим режимом заштите објеката природе, споменика културе, фауне и вегетације реликтних врста.

Укупна површина Националног парка износи 93.968 хектара, а заштитном зоном обухваћено je 63.786,48 ha. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.

Обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 до 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 до 800 метара надморске висине.

Национални парк Ђердап, такође, називају и речним националним парком, будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу клисуру пробојницу у Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом ботаничком баштом и највећим европским археолошким музејом у природи.

Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Као Национални парк НП Ђердап проглашен је 1974. године да би били стављени под заштиту Клисура Ђердапа и природно подручје уз клисуру, као просторна целина, са изузетним културно-историјским вредностима, значајним природним екосистемима по саставу изузетне вредности и реткости, објектима изворне флоре и фауне и добро очуваним шумама природног састава и изузетног изгледа.

Као Предузеће за заштиту и развој Националног парка Ђердап основано је 5. јуна 1989. године, усклађивањем са законским прописима од 1993. године послује као Јавно предузеће „Национални парк Ђердап”.

Седиште ЈП „Национални парк Ђердап” је у Доњем Милановцу, у Улици Краља Петра I 14 a, а радне јединице су у Добри и Текији.

Организациона структура
  • Сектор за заједничке послове,
  • Сектор за заштиту и одрживи развој,
  • Сектор за правне, опште и послове туризма,
  • Сектор за планирање газдовања шумама

Основне одлике

[уреди | уреди извор]

Основна одлика парка је велика шумовитост (преко 64%) и изразито богатство и разноврсност флоре, фауне геоморфолошких облика и богатство културно-историјских споменика од најстаријих епоха до данас. Око 9% односно 5.500 ha површине Националног парка Ђердап чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк Ђердап чини и речним националним парком. Долина Дунава састављена је од три кањонско-клисурске долине:

  • Голубачка, дугачка 14,5 km, најмање ширине 230 m
  • Госпођин Вир дужине 15 km и најмање ширине 220 m
  • Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 km и најмање ширине 150 m

и три котлине:

  • Љупковска
  • Доњомилановачка
  • Оршавска

Кањонске долине усечене су у кречњаке јужних Карпата.

Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна и економска дела света, између доњег и средњег Подунавља. Ђердап је одувек био природно стратешко место огромног значаја, и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.

Одлуком Унеска проглашен је за геопарк.[1]

Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје преко 1100 биљних врста.

Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.

Културно историјско наслеђе

[уреди | уреди извор]

Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне српске архитектуре.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милановић Пешић, Ана (уредник) (2015). НП Ђердап (Лексикони националних паркова Србије изд.). Београд: Службени гласник / Географски институт Јован Цвијић САНУ /Национални парк Ђердап. стр. 360. ISBN 978-86-519-1799-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]