Социјалистичка Република Хрватска — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q209062
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{Кутијца за републике СФРЈ
{{Кутијца за републике СФРЈ
| Изворно_име = -{Социјалистичка Република Хрватска}- <br/> -{Socijalistička Republika Hrvatska}-
| Изворно_име = -{Социјалистичка Република Хрватска}- <br /> -{Socijalistička Republika Hrvatska}-
| Конвенционални_пун_назив =
| Конвенционални_пун_назив =
| Период постојања = [[21. јул]] [[1945]]. — [[25. јун]] [[1991]].
| Период постојања = [[21. јул]] [[1945]]. — [[25. јун]] [[1991]].
Ред 15: Ред 15:
| Званични_језици = [[Српскохрватски језик|Хрватскосрпски језик]]
| Званични_језици = [[Српскохрватски језик|Хрватскосрпски језик]]
| Валута = [[Југословенски динар]]
| Валута = [[Југословенски динар]]
| Тип_владавине = [[Народна република]]<br/>[[Социјалистичка република]]
| Тип_владавине = [[Народна република]]<br />[[Социјалистичка република]]
| Владајућа_партија = [[Савез комуниста Хрватске]]
| Владајућа_партија = [[Савез комуниста Хрватске]]
| Година_почетак = [[21. јул]] [[1945]].
| Година_почетак = [[21. јул]] [[1945]].
Ред 35: Ред 35:
Конститутивни народи били су [[Хрвати]] и [[Срби]], а званичне народности: [[Мађари]], [[Чеси]], [[Италијани]], [[Словаци]], [[Русини]] и [[Украјинци]], али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.
Конститутивни народи били су [[Хрвати]] и [[Срби]], а званичне народности: [[Мађари]], [[Чеси]], [[Италијани]], [[Словаци]], [[Русини]] и [[Украјинци]], али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.


Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО [[Загреб]], ЗО [[Вараждин]], ЗО [[Бјеловар]], ЗО [[Осијек]], ЗО [[Сисак]], ЗО [[Карловац]], ЗО [[Ријека (град)|Ријека]], ЗО [[Госпић]] и ЗО [[Сплит]], са седиштима у истоименим градовима.
Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО [[Загреб]], ЗО [[Вараждин]], ЗО [[Бјеловар]], ЗО [[Осијек]], ЗО [[Сисак]], ЗО [[Карловац]], ЗО [[Ријека (град)|Ријека]], ЗО [[Госпић]] и ЗО [[Сплит]], са седиштима у истоименим градовима.


Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је [[25. јул|25. јула]] [[1990]]. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја - грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.
Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је [[25. јул|25. јула]] [[1990]]. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја - грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.
Ред 47: Ред 47:
Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком [[1970е|70-тих]] јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] и влада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] успешно спречила.
Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком [[1970е|70-тих]] јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] и влада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] успешно спречила.


==Општине у СР Хрватској==
== Општине у СР Хрватској ==
[[Slika:Zajednice općina od 1974-02-22 do 1986-12-31.PNG|десно|мини|200п|Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.]]
[[Датотека:Zajednice općina od 1974-02-22 do 1986-12-31.PNG|десно|мини|200п|Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.]]
[[Slika:Zajednice općina od 1987-01-01 do 1990-07-25.png|десно|мини|200п|Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.]]
[[Датотека:Zajednice općina od 1987-01-01 do 1990-07-25.png|десно|мини|200п|Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.]]
На [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописима 1971.]] и [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине [[Сплит]] издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на [[Попис становништва у Хрватској 1991. године|попису из 1991]]. године, СР Хрватска имала 115 општина:
На [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописима 1971.]] и [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине [[Сплит]] издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на [[Попис становништва у Хрватској 1991. године|попису из 1991]]. године, СР Хрватска имала 115 општина:


Ред 64: Ред 64:


== Имена градова ==
== Имена градова ==
[[Слика:Kumrovec-TitoHouse.JPG|мини|десно|250п|[[Кумровец]] - [[Јосип Броз Тито|Тито]]ва родна кућа]]
[[Датотека:Kumrovec-TitoHouse.JPG|мини|десно|250п|[[Кумровец]] - [[Јосип Броз Тито|Тито]]ва родна кућа]]
Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:
Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:
*'''Биоград на мору''' - [[Биоград на Мору|Биоград]]
* '''Биоград на мору''' - [[Биоград на Мору|Биоград]]
*'''Вргинмост''' - данас [[Гвозд]]
* '''Вргинмост''' - данас [[Гвозд]]
*'''Двор на Уни''' - данас [[Двор (град)|Двор]]
* '''Двор на Уни''' - данас [[Двор (град)|Двор]]
*'''Зелина''' - данас [[Свети Иван Зелина]]
* '''Зелина''' - данас [[Свети Иван Зелина]]
*'''Кардељево''' (по [[Едвард Кардељ|Едварду Кардељу]]) - данас [[Плоче (град)|Плоче]]
* '''Кардељево''' (по [[Едвард Кардељ|Едварду Кардељу]]) - данас [[Плоче (град)|Плоче]]
*'''Костајница''' - данас [[Костајница (Хрватска)|Хрватска Костајница]]
* '''Костајница''' - данас [[Костајница (Хрватска)|Хрватска Костајница]]
*'''Подравска Слатина''' - данас [[Слатина (Подравска)|Слатина]]
* '''Подравска Слатина''' - данас [[Слатина (Подравска)|Слатина]]
*'''Славонска Пожега''' - данас [[Пожега (Славонска)|Пожега]]
* '''Славонска Пожега''' - данас [[Пожега (Славонска)|Пожега]]
*'''Титова Кореница''' - данас [[Korenica|Кореница]]
* '''Титова Кореница''' - данас [[Korenica|Кореница]]


== Функционери СР Хрватске ==
== Функционери СР Хрватске ==
[[Слика:Pula-amfiteatar.JPG|мини|десно|300п|[[Пула|Пулска]] арена]]
[[Датотека:Pula-amfiteatar.JPG|мини|десно|300п|[[Пула|Пулска]] арена]]
[[Слика:Split.jpg|мини|десно|300п|[[Сплит]] - Диоклецијанова палата]]
[[Датотека:Split.jpg|мини|десно|300п|[[Сплит]] - Диоклецијанова палата]]
[[Слика:Dubrovnik-port.jpg|мини|десно|300п|[[Дубровник]] - поглед на стари град]]
[[Датотека:Dubrovnik-port.jpg|мини|десно|300п|[[Дубровник]] - поглед на стари град]]
===Председници===
=== Председници ===
*'''Председник [[ЗАВНОХ]]-а'''
* '''Председник [[ЗАВНОХ]]-а'''
** [[Владимир Назор]] ([[13. јун]] [[1943]] — [[25. август]] [[1945]])
** [[Владимир Назор]] ([[13. јун]] [[1943]] — [[25. август]] [[1945]])
*'''Председник Президијума Сабора НР Хрватске (1945-1953)'''
* '''Председник Президијума Сабора НР Хрватске (1945-1953)'''
**[[Владимир Назор]] ([[25. август]] [[1945]] — [[19. јун]] [[1949]])
** [[Владимир Назор]] ([[25. август]] [[1945]] — [[19. јун]] [[1949]])
**[[Карло Мразовић]] ([[15. октобар]] [[1949]] – [[фебруар]] [[1952]])
** [[Карло Мразовић]] ([[15. октобар]] [[1949]] – [[фебруар]] [[1952]])
**[[Вицко Крстуловић]] ([[фебруар]] [[1952]] - [[6. фебруар]] [[1953]])
** [[Вицко Крстуловић]] ([[фебруар]] [[1952]] - [[6. фебруар]] [[1953]])
*'''Председник Сабора НР Хрватске (1953-1974)'''
* '''Председник Сабора НР Хрватске (1953-1974)'''
**[[Златан Сремец]] ([[6. фебруар]] [[1953]] — [[18. децембар]] [[1953]])
** [[Златан Сремец]] ([[6. фебруар]] [[1953]] — [[18. децембар]] [[1953]])
**[[Владимир Бакарић]] ([[18. децембар]] [[1953]] – [[1963]])
** [[Владимир Бакарић]] ([[18. децембар]] [[1953]] – [[1963]])
**[[Иван Стево Крајачић|Иван Крајачић]] ([[1963]] - [[1967]])
** [[Иван Стево Крајачић|Иван Крајачић]] ([[1963]] - [[1967]])
**[[Јаков Блажевић]] ([[1967]] - [[април]] [[1974]])
** [[Јаков Блажевић]] ([[1967]] - [[април]] [[1974]])
**[[Иво Перишин]] ([[април]] [[1974]] - [[8. мај]] [[1974]])
** [[Иво Перишин]] ([[април]] [[1974]] - [[8. мај]] [[1974]])
*'''Председник Председништва СР Хрватске (1974-1990)'''
* '''Председник Председништва СР Хрватске (1974-1990)'''
**[[Јаков Блажевић]] ([[8. мај]] [[1974]] – [[мај]] [[1982]])
** [[Јаков Блажевић]] ([[8. мај]] [[1974]] – [[мај]] [[1982]])
**[[Маријан Цветковић]] ([[мај]] [[1982]] - [[мај]] [[1983]])
** [[Маријан Цветковић]] ([[мај]] [[1982]] - [[мај]] [[1983]])
**[[Милутин Балтић]] ([[мај]] [[1983]] - [[10. мај]] [[1984]])
** [[Милутин Балтић]] ([[мај]] [[1983]] - [[10. мај]] [[1984]])
**[[Јакша Петрић]] ([[10. мај]] [[1984]] — [[10. мај]] [[1985]])
** [[Јакша Петрић]] ([[10. мај]] [[1984]] — [[10. мај]] [[1985]])
**[[Перо Цар]] ([[10. мај]] [[1985]] — [[20. новембар]] [[1985]])
** [[Перо Цар]] ([[10. мај]] [[1985]] — [[20. новембар]] [[1985]])
**[[Ема Дероси-Бјелајац]] ([[20. новембар]] [[1985]] — [[10. мај]] [[1986]])
** [[Ема Дероси-Бјелајац]] ([[20. новембар]] [[1985]] — [[10. мај]] [[1986]])
**[[Анте Марковић]] ([[10. мај]] [[1986]] – [[мај]] [[1988]])
** [[Анте Марковић]] ([[10. мај]] [[1986]] – [[мај]] [[1988]])
**[[Иво Латин]] ([[мај]] [[1988]] - [[30. мај]] [[1990]])
** [[Иво Латин]] ([[мај]] [[1988]] - [[30. мај]] [[1990]])
**[[Фрањо Туђман]] ([[30. мај]] [[1990]] — [[25. јул]] [[1990]])<ref>[http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1990_07_31_610.html Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске] (»Народне новине«, бр. 31/90 од [[28. јул|28. јула]] 1990.) {{hr}}</ref>
** [[Фрањо Туђман]] ([[30. мај]] [[1990]] — [[25. јул]] [[1990]])<ref>[http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1990_07_31_610.html Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске] (»Народне новине«, бр. 31/90 од [[28. јул|28. јула]] 1990.) {{hr}}</ref>


=== Премијери ===
=== Премијери ===
*'''Министар за Хрватску у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади ДФЈ]] (1945)'''
* '''Министар за Хрватску у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади ДФЈ]] (1945)'''
**[[Павле Грегорић]] ([[7. март]] [[1945]] — [[14. април]] [[1945]])
** [[Павле Грегорић]] ([[7. март]] [[1945]] — [[14. април]] [[1945]])
*'''Председник владе (1945-1953)'''
* '''Председник владе (1945-1953)'''
**[[Владимир Бакарић]] ([[14. април]] [[1945]] — [[6. фебруар]] [[1953]])
** [[Владимир Бакарић]] ([[14. април]] [[1945]] — [[6. фебруар]] [[1953]])
*'''Председник Извршног већа (1953-1990)'''
* '''Председник Извршног већа (1953-1990)'''
**[[Владимир Бакарић]] ([[6. фебруар]] [[1953]] — [[18. децембар]] [[1953]])
** [[Владимир Бакарић]] ([[6. фебруар]] [[1953]] — [[18. децембар]] [[1953]])
**[[Јаков Блажевић]] ([[18. децембар]] [[1953]] – [[јул]] [[1962]])
** [[Јаков Блажевић]] ([[18. децембар]] [[1953]] – [[јул]] [[1962]])
**[[Звонко Бркић]] ([[јул]] [[1962]] - [[јун]] [[1963]])
** [[Звонко Бркић]] ([[јул]] [[1962]] - [[јун]] [[1963]])
**[[Мика Шпиљак]] ([[јун]] [[1963]] - [[мај]] [[1967]])
** [[Мика Шпиљак]] ([[јун]] [[1963]] - [[мај]] [[1967]])
**[[Савка Дабчевић-Кучар]] ([[мај]] [[1967]] - [[мај]] [[1969]])
** [[Савка Дабчевић-Кучар]] ([[мај]] [[1967]] - [[мај]] [[1969]])
**[[Драгутин Харамија]] ([[мај]] [[1969]] - [[децембар]] [[1971]])
** [[Драгутин Харамија]] ([[мај]] [[1969]] - [[децембар]] [[1971]])
**[[Иво Перишин]] ([[децембар]] [[1971]] - [[април]] [[1974]])
** [[Иво Перишин]] ([[децембар]] [[1971]] - [[април]] [[1974]])
**[[Јаков Сиротковић]] ([[април]] [[1974]] - [[9. мај]] [[1978]])
** [[Јаков Сиротковић]] ([[април]] [[1974]] - [[9. мај]] [[1978]])
**[[Петар Флековић]] ([[9. мај]] [[1978]] – [[јул]] [[1982]])
** [[Петар Флековић]] ([[9. мај]] [[1978]] – [[јул]] [[1982]])
**[[Анте Марковић]] ([[јул]] [[1982]] - [[20. новембар]] [[1985]])
** [[Анте Марковић]] ([[јул]] [[1982]] - [[20. новембар]] [[1985]])
**[[Ема Дероси-Бјелајац]] ([[20. новембар]] [[1985]] — [[10. мај]] [[1986]])
** [[Ема Дероси-Бјелајац]] ([[20. новембар]] [[1985]] — [[10. мај]] [[1986]])
**[[Антун Миловић]] ([[10. мај]] [[1986]] — [[30. мај]] [[1990]])
** [[Антун Миловић]] ([[10. мај]] [[1986]] — [[30. мај]] [[1990]])
**[[Стјепан Месић]] ([[30. мај]] [[1990]] — [[25. јул]] [[1990]])
** [[Стјепан Месић]] ([[30. мај]] [[1990]] — [[25. јул]] [[1990]])

== Референце ==
{{reflist}}


== Види још ==
== Види још ==
{{Портал СФРЈ}}
{{Портал СФРЈ}}
*[[Хрватска]]
* [[Хрватска]]
*[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]
* [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]

== Извори ==
{{reflist}}


== Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Socialist Republic of Croatia}}
{{Commonscat|Socialist Republic of Croatia}}



Верзија на датум 9. април 2013. у 05:27

Шаблон:Кутијца за републике СФРЈ Социјалистичка Република Хрватска је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ. Главни град је био Загреб.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја - грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Историја

Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника.

У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.

Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-тих јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.

Општине у СР Хрватској

Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.
Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.

На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

Имена градова

Кумровец - Титова родна кућа

Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:

Функционери СР Хрватске

Пулска арена
Сплит - Диоклецијанова палата
Дубровник - поглед на стари град

Председници

Премијери

Референце

Види још

Шаблон:Портал СФРЈ

Спољашње везе