23. октобар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| Ред 13: | Ред 13: | ||
** Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. |
** Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. |
||
** На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов [[Владимир Лењин|Лењин]]. |
** На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов [[Владимир Лењин|Лењин]]. |
||
* [[1942]]. — Британска Осма армија генерала [[Бернард Монтгомери|Бернарда Монтгомерија]] почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на |
* [[1942]]. — Британска Осма армија генерала [[Бернард Монтгомери|Бернарда Монтгомерија]] почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тло северне Африке. |
||
* [[1944]]. — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. |
* [[1944]]. — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. |
||
* [[1944]]. — У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра. |
* [[1944]]. — У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра. |
||
Верзија на датум 23. октобар 2015. у 18:28
23. октобар (23.10.) је 296. дан у години по грегоријанском календару (297. у преступној години). До краја године има још 69 дана.
Догађаји
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 425. — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства.
- 1596. — Дуги рат: Османска војска султана Мехамеда III код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана.
- 1702. — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија.
- 1862. — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке.
- 1912. — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.
- 1917. —
- Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.
- На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин.
- 1942. — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тло северне Африке.
- 1944. — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.
- 1944. — У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра.
- 1954. — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.
- 1956. — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.
- 1958. — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“ који је постао бестселер на Западу, док у СССР тада још није био објављен.
- 1961. — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.
- 1973. — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.
- 1983. —
- У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.
- На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“.
- 1990. — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.
- 1991. — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
- 1994. — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.
- 1996. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд.
- 1998. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 2001. — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.
- 2002. — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.
Рођења
- 1789. — Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста.
- 1801. — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (†1851).
- 1817. — Пјер Атаназ Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста.
- 1940. — Едсон Арантес до Насименто Пеле, бразилски фудбалер.
- 1945. — Александар Мандић, редитељ и сценариста.
- 1955. — Маријан Влак, хрватски фудбалски тренер.
- 1937. — Драга Стајмечич-Поковец, југословенска и словенска атлетичарка. (†2015).
- 1959. — "Откачени Ал" Јанковић, амерички музичар.
- 1961. — Андони Зубизарета, шпански фудбалски репрезентативац.
- 1969. — Кристијан Шварцер, немачки рукометни репрезентативац.
- 1971. — Дејан Обрадовић, српски историчар. (†2010).
- 1974. — Сандер Вестервелд, холандски фудбалер.
- 1975. — Кит Ван Хорн, амерички кошаркаш.
- 1979. — Ален Муратовић, црногорски рукометаш.
- 1980. — Јеспер Нодесбо, дански рукометни репрезентативац.
- 1980. — Мате Билић, хрватски фудбалер.
- 1982. — Александар Луковић, српски фудбалер.
- 1984. — Изабел Гулар, бразилска манекенка
- 1984. — Анђелка Прпић, српска глумица и водитељка.
- 1986. — Јованка Радичевић, црногорска рукометашица.
- 1992. — Алваро Мората, шпански фудбалер.
Смрти
- 42. п. н. е. самоубиство извршио Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. убијен Јулије Цезар. Брут се убио после пораза који су републиканској војсци у бици код Филипа нанеле снаге Марка Антонија и Октавијана.
- 1456. — Јован Капистран, фрањевачки монах, теолог, инквизитор и проповедник.
- 1944.
- Баркла Чарлс Гловер, енглески физичар, добитник Нобелове Награде за физику 1917. (*1877)
- Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар. Члан ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ и НКОЈ-а, генерал-лајтант НОВЈ и народни херој. (*1901). Погинуо је пребацујући се преко Дунава у тек ослобођени Београд, када је брод у коме се налазио наишао на мину.
Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља