Meksiko (grad)

Uredi veze
Koordinate: 19° 25′ 10″ S; 99° 08′ 44″ Z / 19.419444° S; 99.145556° Z / 19.419444; -99.145556
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Meksiko (višeznačna odrednica).
Meksiko
Ciudad de México  (španski)
U smeru kazaljki na satu odozgo: Pogled na Paseo de la Reforma sa Čapultepek zamka, Metropolitanska katedrala Meksiko Sitija, pogled na Polanko, Palata lepih umetnosti, Nacionalna palata, Anđeo nezavisnosti i Latinoamerički toranj.
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Meksiko
Savezna državaSavezni okrug Meksika
Osnovan
  • 13. mart 1325:
    Mexico-Tenochtitlan[1]
  • 13. august 1521:
    Ciudad de México[2]
  • 18. novembar 1824:
    Distrito Federal[3]
  • 29. januar 2016:
    Ciudad de México[4]
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2015.8.918.653
 — gustina6.005,83 st./km2
Aglomeracija20,4 milion[5]
Geografske karakteristike
Koordinate19° 25′ 10″ S; 99° 08′ 44″ Z / 19.419444° S; 99.145556° Z / 19.419444; -99.145556
Vremenska zonaUTC-6
Aps. visina2.240[6] m
Površina1.485 km2
Meksiko na karti Meksika
Meksiko
Meksiko
Meksiko na karti Meksika
Ostali podaci
GradonačelnikKlaudija Šeinbaum[7][8]
Pozivni broj55
Veb-sajt
www.df.gob.mx

Meksiko[9] (šp. México) ili Sijudad Meksiko (šp. Ciudad de México), glavni je i najveći grad Meksika, a ujedno je i istoimeni Federalni distrikt.[10] Meksiko je politički, privredni, transportni i kulturni centar meksičke države. U njemu se nalaze brojni univerziteti, visoke škole, pozorišta, muzeji i spomenici kulture. Istorijski centar grada i bašte na vodi u četvrti Hočimilko su od 1987. godine na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.[11]

Prema proceni iz 2015. u gradu je živelo 8.918.653 stanovnika, a u širem gradskom području, „Zoni doline Meksika“ (Zona Metropolitana del Valle de México) živi 20,4 miliona ljudi. Po ovome je Meksiko jedan od najvećih gradova na svetu. Područje ove metropole se smatra najbrže rastućim na zemlji. Tako snažan rast uzrokuje s jedne strane veliko doseljavanje u Meksiko, a s druge visoka stopa prirodnog prirasta stanovništva. Tu je političko, ekonomsko i kulturno središte kao i najvažniji saobraćajni čvor zemlje s brojnim univerzitetima, visokim školama, pozorištima, muzejima i građevinskim spomenicima.

Ime grada[uredi | uredi izvor]

Svoj glavni grad Meksikanci najčešće nazivaju México ili El D.F. (El De Effe). Kad se kaže Meksiko, uobičajeno je da se to odnosi na grad, kad se piše Mexico D.F. - Distrito Federal reč je o federalnom distriktu Federalne države Meksiko. Puno ređe, i gotovo isključivo u službenim dokumentima ili prilikama se spominje La Ciudad de México. Zemlja, odnosno država Meksiko je dobila ime po glavnom gradu, ali je njeni stanovnici retko nazivaju México, uglavnom kažu La República ili jednostavno La Patria (Domovina). U svetu se često (pogrešno) koristi engleski naziv Mexico City.[9][12][13][14]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Savezni okrug Meksika (Distrito Federal), koji obuhvata gradsko područje, ima površinu od 1485 km².[15] Na severu, istoku i zapadu se prostire meksička savezna Država Meksiko, dok je na jugu država Morelos.

Meksiko se nalazi na jugu doline duge 60 i široke 100 km, koja se nalazi na srednjoj nadmorskoj visini od 2.308 m.[16] Ova dolina je okružena vulkanima Popokatepetl i Icaksivatl, kao i planinama Sijera Nevada.[17][18] Usled ovakvog položaja, Meksiko je često pokriven smogom.[19]

Područje metropole "Zona Metropolitana de la Ciudad de Mexico", u koju pored glavnog spadaju još i 34 druga grada iz okoline, ima površinu od 4.986 km².[20][21]

Ovo područje koje podseća na činiju je već je vekovima središte države, davno pre nego što je moglo biti i reči o meksičkoj naciji. Dolina je nekada bila ispunjena nizom jezera ali su ih Španci uglavnom isušili. Hteli su da smanje opasnost od poplava nakon letnih kiša, i da povećaju površinu za naseljavanje. Međutim, teren je u gradu još uvek mekan pa grad Meksiko tone.[16][22][23]

Geofizičke mape Federalnog distrikta
Topografija Hidrologija Klimatski trendovi

Geologija[uredi | uredi izvor]

Grad Meksiko se nalazi na području ugroženom potresima.[22] Potresi manjeg i srednjeg intenziteta su redovni. 19. septembra 1985. je potres snage 8,1 po Rihteru sa epicentrom u federalnoj državi Mičoakan udaljenoj oko 350 km odneo, po zvaničnim podacima, 9.500 ljudskih života, a 30.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Prema podacima spasilačkih ekipa broj mrtvih je bio do 45.000 ljudi. Ukupno je oštećeno 2.800 zgrada, od toga ih se 880 srušilo. Veliki broj žrtava je bio posledica nekvalitetne gradnje zgrada, a mekana podloga grada je još doprinijela pojačanju efekta potresa.

Podela grada[uredi | uredi izvor]

Gradski okruzi grada Meksika

Grad Meksiko je podeljen na 16 gradskih opština:

Klima[uredi | uredi izvor]

Zahvaljujući svom dosta visokom položaju grad se nalazi u području umerene klime. Oko podneva je jako vruće samo leti, u razdoblju između aprila i juna. Od novembra do maja je sušno, a od juna do septembra kišno razdoblje kad kiša pljušti uglavnom kratko i snažno.

Prosečna godišnja temperatura iznosi 16,5 °C,[24] a prosečna količina padavina je 894 milimetara. Najtopliji mesec je maj s prosekom od 18,6 °C, a najhladniji decembar i januar sa 13,8 °C.[25] Najveća količina kiše padne u avgustu, i to oko 194 mm, a najmanje u decembru, samo 10 mm.[26]

Klima Meksika (Takubaja) (1981–2000)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 28,2
(82,8) 		29,3
(84,7) 		33,3
(91,9) 		33,4
(92,1) 		33,9
(93) 		33,5
(92,3) 		30,0
(86) 		28,4
(83,1) 		28,5
(83,3) 		28,9
(84) 		29,3
(84,7) 		28,0
(82,4) 		33,9
(93)
Maksimum, °C (°F) 21,7
(71,1) 		23,4
(74,1) 		25,7
(78,3) 		26,8
(80,2) 		26,8
(80,2) 		25,3
(77,5) 		23,8
(74,8) 		23,9
(75) 		23,3
(73,9) 		22,9
(73,2) 		22,9
(73,2) 		21,9
(71,4) 		24,0
(75,2)
Prosek, °C (°F) 14,6
(58,3) 		15,9
(60,6) 		18,1
(64,6) 		19,6
(67,3) 		20,0
(68) 		19,4
(66,9) 		18,2
(64,8) 		18,3
(64,9) 		18,0
(64,4) 		17,1
(62,8) 		16,3
(61,3) 		15,0
(59) 		17,5
(63,5)
Minimum, °C (°F) 7,4
(45,3) 		8,5
(47,3) 		10,4
(50,7) 		12,3
(54,1) 		13,2
(55,8) 		13,5
(56,3) 		12,5
(54,5) 		12,7
(54,9) 		12,7
(54,9) 		11,2
(52,2) 		9,7
(49,5) 		8,1
(46,6) 		11,0
(51,8)
Apsolutni minimum, °C (°F) −4,1
(24,6) 		−4,4
(24,1) 		−4
(25) 		−0,6
(30,9) 		3,7
(38,7) 		4,5
(40,1) 		5,3
(41,5) 		6
(43) 		1,6
(34,9) 		0
(32) 		−3
(27) 		−3
(27) 		−4,4
(24,1)
Količina padavina, mm (in) 7,6
(0,299) 		7,0
(0,276) 		8,9
(0,35) 		22,5
(0,886) 		66,5
(2,618) 		140,0
(5,512) 		189,5
(7,461) 		171,2
(6,74) 		139,8
(5,504) 		72,4
(2,85) 		12,6
(0,496) 		8,2
(0,323) 		846,1
(33,311)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) 2,2 2,5 4,1 6,8 12,9 18,7 23,2 20,9 18,2 9,6 3,8 2,0 124,8
Relativna vlažnost, % 51 47 41 43 51 63 69 69 70 64 57 54 56
Sunčani sati — mesečni prosek 240 234 268 232 225 183 176 176 157 194 232 236 2.555
Izvor: Postdiplomski koledž (ekstremi 1921–1989)[27] Nacionalni metereološki servis (normale, precipitacija i sunčani časovi 1981–2000)[28]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pjer de Tizok, Kamen Aztečkog vladara Tizoka

Razdoblje Asteka[uredi | uredi izvor]

Prema zapisima Asteka (zapravo Méxica, izgovor Mehika), oni su osnovali grad 1325. pod imenom Tenočtitlan kad se grupa nomada sa severa naselila na ostrvu u jezeru Tekskoko. Prema njihovom predanju, od Uicilopočtlija su dobili zadatak da zasnuju grad tamo gde vide orla da sedi na kaktusu i jede zmiju. I našli su ga - na ostrvu usred jezera. Orao, zmija i kaktus su centralni motiv današnje Meksičke zastave.

Stvarna istorija naseljavanja je verovatno bila ipak malo drugačija. Mala ostrva na plitkom jezeru su bila na prvom mestu strateški dobro izabran položaj, a jezero ih je snabdevalo ribama. Kako nije bilo dovoljno zemlje za obrađivanje, gradili su splavove (čiji su kreatori bili susedni Sočimilko indijanci) na kojima su donijeli zemlju i na tako napravljenim veštačkim ostrvima uzgajali su cveće i povrće. Ostrva i obalu povezali su nizom nasipa koji su korišteni za regulisanje vodostaja jezera, tako su su mogli u slučaju potrebe, i sve poplave. Osim toga, imali su i mostove koje su u slučaju napada mogli podići pa tako sprečiti neprijatelja da dođe do njih, ali i onemogućiti beg.

Grad na ostrvima je uskoro imao više od 13 km². Asteci su proširili svoje područje vlasti. Oni su uz pomoć oružja, intriga i menjanjem saveznika osvojili dolinu. Već 100 godina pre konkvesta Asteci su vladali ogromnim područjem, trgovina je bila dobro razvijena, a čak su im i vrlo udaljena područja plaćala danak.

Konkvest[uredi | uredi izvor]

Godine 1519, se Ernan Kortes iskrcao sa samo nekoliko stotina ljudi na istočnoj obali i krenuo prema Tenočtitlanu. Niz okolnosti mu je išao na ruku: posedovanje vatrenog oružja i efekt šoka koji su na indijance imali jahači (konj je do tada bio u tim krajevima nepoznat, pa su konja i jahača smatrali jednim bićem), podrška plemena s kojima su Asteci bili u neprijateljstvu ili ratu, ali i oklevanje njihovog vladara Montezuma II da im pruži otpor.

Vladar Asteka je bio misaon, duboko religiozan čovek, koji je u Kortesu vidio belog, bradatog boga Kecalkoatla koji se vratio da ispuni jedno staro proročanstvo. Dana 8. novembra 1519. je pustio Špance u grad; istina, sa strahom, ali uz veličanstvenu dobrodošlicu. Kortes i njegovi pratioci su bili zapanjeni pogledom na glavni grad Asteka. Grad na jezeru sa 300.000 stanovnika bio je u svakom pogledu sličan bilo kom evropskom velikom gradu tog vremena.

Španci su zarobili Montezumu, opljačkali hramove i pobili puno sveštenika. Uskoro je gradom zavladalo nezadovoljstvo zbog pasivnosti njihovog vladara i surovosti njegovih gostiju i pobili su deo Španaca zajedno sa svojim vladarom. Prema izveštajima Španaca, narod je kamenovanjem ubio Montezumu kad je pokušao spreči pobunu protiv nezvanih gostiju. Španci su uz velike gubitke isterani iz grada.

Kortes je s nekolicinom svojih ljudi uspeo da pobegne, i da se skloni se kod saveznika u Tlaskali gdje je sagradio nove brodove, reorganizovao svoje snage i nakon 3 meseca opsade uz pomoć savezničkih indijanaca slomio samoubilački otpor Asteka i osvojio grad 13. avgusta 1521.

Do danas je sećanje na taj poraz bolno upisano u istorijsko sećanje Meksikanaca. Kortesa ni malo ne vole, ali jednako tako ni Montezumu ni Malinče, Kortesovu prevoditeljku, kao ni plemena koja su pomogla Kortesu.

Kako je morala biti ogorčena borba za Tenočtitlan vidi se po tome što od nekad cvatuće metropole nije ostalo gotovo ni traga. Jedan Kortesov pratioc je zapisao: „Sve što sam tada vidio je bilo zgaženo i uništeno; nije ostao ni kamen na kamenu“.

Špansko i postkolonijalno doba[uredi | uredi izvor]

Spomenik meksičkom predsedniku Benitu Huarezu (1806-1872)

Španci su pobedonosno uništavali svaki trag kulture Asteka i gradnjom crkvi i palata na mestima njihovih hramova i zgrada pokušali da unište i sećanje na nju. Utvrdili su se, isušili najveći deo jezera Tekskoko i odavde krenuli u osvajanja daleko na sever do područja današnjeg SAD i na jug do Srednje Amerike.

Grad Meksiko je 1535. postao glavni grad potkralja Nove Španije, koja je obuhvatala sve španske provincije u Americi severno od Kostarike, Karipska ostrva i Filipine. Španska kolonijalna vlast trajala je punih 300 godina. Pod kraj 17. veka, u gradu je delovalo 29 muških i 22 ženska samostana. Škola za Indijance otvorena je 1525, a univerzitet je osnovan 1551. godine. Grad se odlikovao najbogatijom bibliotekom iz kolonijalnog doba. Samostan bosonogih karmelićanki u kojemu je živeo i čuveni romanopisac Mateo Aleman, u 17. veku imao je oko 12.000 naslova. Prvu štampariju u Americi otvorio je u gradu Huan Kromberger, sin seviljskog monopoliste Jakoba, zajedno s Lombarđaninom Huanom Pablosom (Điovani Paolo). Prema popisu stanovništva Nove Španije, koji je po nalogu potkralja sproveden 1794. godine, u gradu je živelo 135 000 ljudi.[29]

Godine 1810, je pod vodstvom Migela Idalgoa počeo rat za nezavisnost, koji je pobedonosno završio ulaskom pobunjenika pod vodstvom Agustina de Iturbide u grad 1821.

Tokom Američko-meksičkog rata Amerikanci su 1847. osvojili grad i držali ga pet meseci pod okupacijom. Zatim su gradom od 1863. do 1867. vladali car Maksimilijan i francuska vojska dok ih iz grada i celog Meksika nije 1866. uz pomoć SAD isterao Benito Huarez, koji je još 1858. bio izabran za predsednika Meksika.

Novo vreme[uredi | uredi izvor]

Ulična scena oko 1890.

Grad se polako širio izvan područja isušenih jezera (diktator Porfirio Dijaz je isušio zadnje ostatke jezera Tekskoko), ali je položaj u više pogleda bio nepovoljan za razvoj u moderan grad. Nedovoljno isušene močvare su bile idealne za razvoj malaričnih komaraca, a iz Evrope su povremeno stizale bolesti koje su teško pogađale indijansko stanovništvo. Veliki broj zgrada je sve više tonuo u mekanu podlogu.

Za vreme revolucije je poginulo gotovo dva miliona ljudi, a još puno veći broj ih je ostao bez imanja i krova nad glavom. Priliv stanovnika u grad je bio vrlo velik. Hiljade očajnih ljudi je dolazilo u grad koji se industijalizirao u potrazi za poslom i boljim uslovima života. U vremenu od 1920. do 1940. se broj stanovnika udvostručio i narastao na 1,8 miliona, a socijalni su se problemi zaoštravali.

Dana 2. novembra 1968. grad je pokazao svoju okrutnu stranu kada su na gotovo 250.000 studenata koji su demonstrirali protiv loših socijalnih uslova, bednog stanja obrazovanja i manjka demokratije izašli tenkovi i vojska. Kako je to bilo samo 10 dana pre svečanog otvaranja meksičkih Letnih olimpijskih igara, demonstracije su ugušene brutalnom silom. Prema službenim podacima poginulo je 30, a prema izjavama studenata više od 500 ljudi.

Godine 1968, je broj stanovnika prešao 6 miliona, a godišnji rast od 7% nije bilo moguće slediti ni gradnjom kuća, niti je većina pridošlica mogla to da priušti, niti je infrastruktura mogla rasti takvim tempom. Posledica takvog vrtoglavog rasta je stvaranje slamova divovskih razmera, s kućicama koje ljudi sami nekako sklapaju. Većina bez vode i sanitarija. Svaki pokušaj vlasti da situaciju poprave širenjem infrastrukture završava tako, da iza slama, koji se nekako reši, odmah raste sledeći.

Saobraćajni problemi su bili više nego ogromni, pa je gradnjom i stalnim širenjem mreže podzemnih željeznica situacija donekle olakšana. Rast grada, odnosno broja stanovnika se ne zaustavlja. Prema procenama svaki dan u grad stiže novih 1.000 ljudi. Kao jedno od najgušće naseljenih metropolitansko područja na svetu, grad neizbežno muče mnogi socijalni i strukturni problemi čije rešenje se u bliskoj budućnosti uopće ne nazire.

Kultura i znamenitosti[uredi | uredi izvor]

Gradsko pozorište izgrađeno 1918. godine
Takosi se popularna ulična hrana u Meksiku

Pozorišna scena je vrlo razvijena i ima prosvetiteljsku i društveno-političku ulogu, prezentovanu širokom lepezom savremenih dramatičara. Jedan od najpoznatijih i najvažnijih kulturnih centara u srcu grada je 1934. dovršeni Palacioo de Bellas Artes (palata lepih umetnosti). I nacionalni folklorni ansambli sa svojim predstavama su značajni deo kulturne scene u gradu. Ovde se nalazi Pozorište Fru Fru.

Pored pozorišta, u gradu postoji čitav niz muzeja od kojih svakako treba spomenuti Nacionalni muzej antropologije (šp. Museo Nacional de Antropologia) s najvažnijom zbirkom pretkolumbijanskog nasleđa Meksika i koja se smatra jednom od značajnijih zbirki te vrste na svetu.

Meksiko je u svetu poznat po svojoj muzičkoj tradiciji. Shodno tome, i grad je prepun takvih događanja. Vrlo zanimljiva priredba se odvija na Plaza Garibaldi. Tu se svaki dan okuplja stotine muzičara koji za opkladu sviraju marijači. Sastave u pravilu čini grupa od četiri violine, 3 trube koje su u pravilu malo po strani, 3-4 gitarista i jednog pevača.

Istorijsko jezgro grada je „Trg Ustava" ili „Zokalo”. Nalazi se na mestu gde je nekada bila palata Astečkog vladara Moctezuma II (1465—1520). Okružen je objektima sagrađenim između 1573. i 1792. Gradsko jezgro je od 1987. na UNESKOvom spisku objekata Svetskog kulturnog nasleđa.

Teotivakan ​​[uredi | uredi izvor]

Teotivakan su iskopine ostataka grada sa ogromnim piramidama, oko 40 km severoistočno od grada Meksika. To su ostaci vladajuće kulture „Klasičnog" perioda prethodnika Carstva Asteka u tom području. Tu je živelo oko 300.000 ljudi čiji se uticaj prostirao preko čitave zemlje i daleko na jug, sve do područja Maja na poluostrvu Jukatan, pa čak do Gvatemale.

Na vrhuncu snage Teotivakan ​​je sa svojih 75 hramova i 600 radionica bio, verovatno, najmoćnije ljudsko selo pretkolumbijanskog perioda. Oko 200 godina p. n. e. sagrađena su najvažnija obeležja grada, Sunčeva piramida, Mesečeva piramida i Ulica mrtvih. Grad obuhvata 23 km² od čega samo Ceremonijalni centar ima 4 km². Piramide su tako divovske, da su ih pre iskopavanja smatrali brdima.

Moćna Sunčeva piramida je najznačajnije znamenje Teotihuacana. Što se antičkih građevina Meksika tiče, njenu visinu od 70 m nadmašuje samo Kolula piramida - a ona je u ruševinama. Za njenu gradnju bilo je upotrebljeno 2,5 miliona tona i to bez kola s točkovima ili teretnih životinja, kao i bez korišćenja metalnog alat a jer ni jedno ni drugo stare meksičke kulture nisu poznavale. Površina Sunčeve piramide je velika gotovo kao i površina Keopsove piramide, no zbog terasaste građe i manje strmine nije ni približno tako visoka.

Na kraju Ulice mrtvih sagrađena je Mesečeva piramida. Ona je manja i sagrađena je nešto kasnije ali još u vreme perioda Teotikvana I, i time jedna od najstarijih u zemlji. Kako se nalazi na uzvišenju, njen vrh je gotovo na istoj visini kao i vrh Sunčeve piramide. Način gradnje je sličan: 4 kosa sprata na koje se dolazi ogromnom pregradom. Ruševine Teotikvanaca su od 1987. na listi Svetskog kulturnog nasleđa.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema proceni iz 2005. u gradu je živelo 8.463.906 stanovnika.

Demografija
1990.1995.2000.2005.
8.092.4498.288.9888.391.5178.463.906[30]

Privreda[uredi | uredi izvor]

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Secretaría de Relaciones Exteriores – México”. Sre.gob.mx. Arhivirano iz originala 20. 4. 2011. g. Pristupljeno 17. 4. 2011. 
  2. ^ „De la Colonia / 13 agosto de 1521: rendición de México-Tenochtitlan”. Redescolar.ilce.edu.mx. Arhivirano iz originala 1. 7. 2008. g. Pristupljeno 17. 4. 2011. 
  3. ^ „Conmemora la SecretarĂa de Cultura el 185 Aniversario del Decreto de CreaciĂłn del Distrito Federal”. Cultura.df.gob.mx. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 4. 2011. 
  4. ^ Agren, David (29. 1. 2015). „Mexico City officially changes its name to – Mexico City”. The Guardian. Pristupljeno 30. 1. 2016. 
  5. ^ „Mexico Demographics Profile 2014”. 
  6. ^ „Relieve”. Cuentame INEGI. Arhivirano iz originala 2. 3. 2011. g. Pristupljeno 20. 10. 2010. 
  7. ^ Senate of Mexico website: LXII & LXIII legislatures, Distrito Federal. Retrieved November 26, 2013
  8. ^ „Listado de Diputados por Grupo Parlamentario del Distrito Federal”. Camara de Diputados. Arhivirano iz originala 09. 03. 2018. g. Pristupljeno 20. 10. 2010. 
  9. ^ a b Klajn 2004, str. 127: Nije opravdano upotrebljavati engl. oblik Meksiko Siti (Mexico City)
  10. ^ „Artículo 44” (PDF). Constitución Política de los Estados Unidos Mexicanos. Pristupljeno 14. 5. 2010. 
  11. ^ Policy, Foreign (2008). „The 2008 Global Cities Index”. Arhivirano iz originala 10. 01. 2010. g. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  12. ^ „Secretaría de Relaciones Exteriores – México”. Sre.gob.mx. Pristupljeno 17. 4. 2011. 
  13. ^ „De la Colonia / 13 agosto de 1521: rendición de México-Tenochtitlan”. Redescolar.ilce.edu.mx. Arhivirano iz originala 1. 7. 2008. g. Pristupljeno 17. 4. 2011. 
  14. ^ „Conmemora la SecretarĂa de Cultura el 185 Aniversario del Decreto de CreaciĂłn del Distrito Federal”. Cultura.df.gob.mx. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 4. 2011. 
  15. ^ „Resumen”. Cuentame INEGI. Arhivirano iz originala 30. 1. 2010. g. Pristupljeno 20. 10. 2010. 
  16. ^ a b National Research Council Staff (1995). Mexico City's Water Supply: Improving the Outlook for Sustainability. Washington, D.C., USA: National Academies Press. ISBN 978-0-309-05245-0. 
  17. ^ Diccionario Porrua de Historia, Biografia y Geografia de Mexico 6th ed. – Mexico, Cuenca de (na jeziku: Spanish). 3. Mexico City: Editorial Porrua. 1995. str. 2238. ISBN 9789684529076. 
  18. ^ „Mexico City: Opportunities and Challenges for Sustainable Management of Urban Water Resources”. 2004. Arhivirano iz originala 7. 12. 2008. g. Pristupljeno 25. 11. 2008. 
  19. ^ „Program to improve air quality in the Metropolitan zone of the valley of Mexico – 2002. Secretaría del Medio Ambiente del Distrito Federal, SMA (2002) Programa para Mejorar la Calidad del Aire de la Zona Metropolitana del Valle de México, Gobierno del Distrito Federal” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 1. 2007. g. 
  20. ^ OECD (2004). OECD Territorial Reviews OECD Territorial Reviews: Mexico City 2004. OECD Publishing. str. 26. ISBN 978-92-64-01832-7. 
  21. ^ Brian W. Blouet, Olwyn M. Blouet. OECD Reviews of Regional Innovation OECD Reviews of Regional Innovation: 15 Mexican States 2009. OECD Publishing. pp. 418 (p. 299). 2009. ISBN 978-92-64-06012-8.
  22. ^ a b Yip, Maricela; Madl, Pierre (16. 4. 2002). „Air Pollution in Mexico City”. University of Salzburg, Austria: 16. Arhivirano iz originala 14. 09. 2011. g. Pristupljeno 25. 11. 2008. 
  23. ^ New York Times: "Mexico City, Parched and Sinking, Faces a Water Crisis" By Michael Kimmelman February 17, 2017
  24. ^ „Average Weather for Mexico City”. Weather Spark. Pristupljeno 29. 10. 2013. 
  25. ^ „Reporte Diario del Observatorio de Tacubaya” (na jeziku: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Arhivirano iz originala 14. 10. 2016. g. Pristupljeno 13. 10. 2016. 
  26. ^ Lafregua, J; Gutierrez, A; Aguilar, E; Aparicio, J; Mejia, R; Santillan, O; Suarez, MA; Preciado, M (2003). „Balance hídrico del Valle de Mexico” (PDF). Anuario IMTA. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 1. 12. 2008. 
  27. ^ „Normales climatológicas para Mexico-Central-Tacubaya D.F.”. Colegio de Postgraduados. Arhivirano iz originala 16. 1. 2013. g. Pristupljeno 20. 1. 2013. 
  28. ^ „Normales climatológicas 1981–2000” (PDF). Comision Nacional Del Agua. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 1. 2013. g. Pristupljeno 5. 1. 2013. 
  29. ^ Mirjana Polić-Bobić - Rađanje hispanskoameričkog svijeta, Naklada LJEVAK d.o.o., Zagreb 2007. pp. 119.
  30. ^ „MEXICO”. CityPopulation.de. Pristupljeno 26. 9. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Klajn, Ivan (2004). Rečnik jezičkih nedoumica (6. izd.). Beograd: Srpska školska knjiga. 
  • OECD (2004). OECD Territorial Reviews OECD Territorial Reviews: Mexico City 2004. OECD Publishing. str. 26. ISBN 978-92-64-01832-7. 
  • Hans G. Hofmeister: Mexico-City – Eine Metropole des Südens im globalen Restrukturierungsprozess. Kassel University Press, Kassel. 2002. ISBN 978-3-89958-016-7.
  • Martin Heintel, Heinz Nissel, Christof Parnreiter, Günter Spreitzhofer, Karl Husa, Helmut Wohlschlägl (Hrsg): Megastädte der Dritten Welt im Globalisierungsprozess. Mexico City, Jakarta, Bombay – Vergleichende Fallstudien in ausgewählten Kulturkreisen. Institut für Geographie, Wien. 2000. ISBN 978-3-900830-40-3.
  • Dieter Klaus, Wilhelm Lauer, Ernesto Jauregui: Schadstoffbelastung und Stadtklima in Mexiko-Stadt. F. Steiner. . Stuttgart. 1988. ISBN 978-3-515-05410-2. 
  • Oscar Lewis: Die Kinder von Sanchez. Selbstporträt einer mexikanischen Familie. Lamuv, Göttingen. 1992. ISBN 978-3-921521-62-5.
  • York Lohse: Mexiko-Stadt im 18. Jahrhundert. Das Bild einer kolonialen Metropole aus zeitgenössischer Perspektive. Peter Lang, Frankfurt. 2005. ISBN 978-3-631-53603-2.
  • Christof Parnreiter: Historische Geographien, verräumlichte Geschichte. Mexico City und das mexikanische Städtenetz von der Industrialisierung bis zur Globalisierung. Franz Steiner Verlag. . Stuttgart. 2007. ISBN 978-3-515-09066-7. 
  • Eckhart Ribbeck: Die informelle Moderne – Spontanes Bauen in Mexiko-Stadt „Informal Modernism – Spontaneous Building in Mexico-City“. AWF, Bensheim. 2002. ISBN 978-3-933093-25-7.
  • Uwe Schmengler: Umweltprobleme in Mexiko-Stadt. Schmengler. . Berlin. 1992. ISBN 978-3-9801643-0-6.  (Kopie der ursprünglichen Examensarbeit: [1],[2],[3],[4],[5].)
  • Ana Álvarez {Hrsg.}, Citámbulos (Mexiko), DAZ (Berlin): Citámbulos – Mexico City: Reise in die mexikanische Megacity. Jovis Verlag. . Berlin. 2008. ISBN 978-3-939633-76-1. 
  • Anne Becker, Olga Burkert, Anne Doose, Alexander Jachnow und Marianna Poppitz (ed): Verhandlungssache Mexiko-Stadt. Umkämpfte Räume, Stadtaneignungen, imaginarios urbanos. b-books. . Berlin. 2008. ISBN 978-3-933557-89-6. 
  • Acosta Ochoa, Guillermo (2007): "Las ocupaciones precerámicas de la Cuenca de México. Del poblamiento a las primeras sociedades agrícolas" Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2009), en Arqueoweb No. 8 (2), consultada el 22 de marzo de 2007.
  • Álvarez Arredondo, Ricardo A (2002): Historia de las formas de gobierno de la Ciudad de México. Grupo Parlamentario del Partido de la Revolución Democrática: Cámara de Diputados, LVIII Legislatura: Congreso de la Unión. México, D. F.
  • Rafael Bernal (1994): Mestizaje y criollismo en la literatura de la Nueva España del siglo XVI. Banco de México.
  • Garibay K., Ángel María (1992) [1950]: Poesía indígena de la Altiplanicie. Universidad Nacional Autónoma de México.
  • Gustavo Garza Villarreal : La Ciudad de México en el fin del segundo milenio. El Colegio de México, Centro de Estudios Demográficos y de Desarrollo Urbano. 2000. ISBN 978-968-12-0996-4.
  • Instituto Nacional de Geografía, Estadística e Informática : Distrito Federal. Anuario estadístico. INEGI, Aguascalientes. 2006.
  • Mathieu, Dominique (2004): "¿Qué significó la democratización en la gestión urbana?" En: En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): Los primeros cien años. Los próximos cien.... Universidad Autónoma Metropolitana. pp. 173–188.
  • Organización de las Naciones Unidas (Naciones Unidas, 2003): World urbanization prospects. The 2003 revision Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2006) (en inglés), en el sitio en internet de la ONU, consultado el 22 de marzo de 2007.
  • Bush, Partida; Carlos, Anzaldo Gómes (2010). Escenarios demográficos y urbanos de la zona metropolitana de la Ciudad de México (PDF). ISBN 978-970-628-300-9. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 2. 2010. g. Pristupljeno 24. 1. 2016. 
  • Paz, Octavio (2003): El laberinto de la soledad, Cátedra, Barcelona.
  • Terrazas, Óscar (2004): "La centralidad metropolitana en la Ciudad de México." En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): op. cit. pp. 235–266.
  • Ward, Peter M (2004): "Gobierno y democracia en el Distrito Federal: Cárdenas, el PRD y el huevo del párroco." En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): op. cit. pp. 189–234.
  • Zolov, Eric (2004): "Notas sobre la capital en su contribución hegemónica". En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): op. cit. pp. 111–126.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мексико_(град)&oldid=27549098”