Velibor Vasović
| Velibor Vasović | |||
|---|---|---|---|
 Velibor Vasović, avgusta 1967. godine | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Velibor Vasović | ||
| Nadimak | Vaske | ||
| Datum rođenja | 3. oktobar 1939. | ||
| Mesto rođenja | Požarevac, Kraljevina Jugoslavija | ||
| Datum smrti | 4. mart 2002. (62 god.) | ||
| Mesto smrti | Beograd, SR Jugoslavija | ||
| Visina | 1,80 m | ||
| Pozicija | Libero | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1954—1958 | Partizan | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1958—1963 1963—1964 1964—1966 1966—1971 |
Partizan Crvena zvezda Partizan Ajaks Ukupno |
88 13 40 145 286 |
(6) (0) (4) (13) (23) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1961—1966 |
Jugoslavija Ukupno |
32 32 |
(2+1 autogol) (2+1 autogol) |
| Trenerska karijera | |||
| 1971—1973 1975 1975—1976 1976—1977 1978—1979 1982—1983 1983 1986—1988 1989 |
Partizan Proleter Zrenjanin Anže Pariz Sen Žermen Pariz Sen Žermen Zamalek Etnikos Pirej Crvena zvezda Belincona | ||
Velibor Vasović (Požarevac, 3. oktobar 1939 — Beograd, 4. mart 2002) bio je fudbaler Partizana, Crvene zvezde, Ajaksa i jugoslovenski fudbalski reprezentativac i trener.
Detinjstvo i rana mladost[uredi | uredi izvor]
Velibor Vasović je rođen 3. oktobra 1939. u Požarevcu, kao deveto dete Živojina, poreskog službenika, i Jelene Vasović (rođene Laušević), domaćice. Imao je četiri starija brata i tri starije sestre, dok je jedna sestra umrla pre njegovog rođenja. Nakon Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, otac Živojin biva odveden u nemačko zarobljeništvo u kojem provodi četiri godine, dok su najstarija braća i sestre Vasović pristupili partizanima.[1]
Nakon što je u Požarevcu završio osnovnu školu, porodica Vasović se preselila u Beograd, a otac Živojin umire 1953. godine, te o porodici brigu preuzima Vasovićev ujak David Laušević, visokopozicioniran u Upravi državne bezbednosti (UDB). Vasović je maturirao kao učenik Prve beogradske gimnazije, da bi kasnije diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[1]
Sportska biografija[uredi | uredi izvor]
Partizan i Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]
Vasović je svoju fudbalsku karijeru počeo kao petnaestogodišnjak u beogradskom fudbalskom klubu Partizan. Veoma brzo se ustalio u prvu jedanaestorku i odigrao je ukupno više od 300 utakmica u crno-belom dresu. Sa Partizanom je osvojio četiri šampionske titule 1960/61, 1961/62, 1962/63 i 1964/65.
U sezoni 1963/64 prelazi u Crvenu zvezdu i svojim prelaskom podiže veliku medijsku pažnju. Pre toga se nikad nije dogodilo da neki fudbaler iz bilo kog od ova dva rivalska kluba pređe u suprotan tabor. Te godine sa Zvezdom osvaja opet šampionsku titulu Jugoslavije, što mu je četvrta zaredom. Odigrao je svega 13 utakmica. Po tadašnjim izvorima za tu jednu sezonu provedenu u Crvenoj zvezdi dobio je pet miliona tadašnjih dinara, što je bila otprilike koliko su tada koštala dva mercedesa.[1][2]
Tada je meni isticao ugovor, ali je isticao i Jusufiju. I on i ja smo bili reprezentativci. U upravi Partizana tada je bio i moj, već pomenuti, ujak, David Laušević, pa su mudraci u klubu mislili da je bolje dati velike pare Jusufiju, da on ne ode, a da ja po prirodi stvari moram da ćutim, kao ujak će me srediti. Naravno ja sam otišao odmah kod Ace Obradovića i rekao: "Čika Aco, ako Zvezda ima para, ja bih..." I tako sam došao u Zvezdu, plaćen iz crnog fonda. U Partizanu su se pošlogirali. General Ilija Radaković bio je tada predsednik Partizana i odmah je odlučio da mi, takođe iz crnog fonda, da duplo više samo da se vratim. Počeo je neviđeni pritisak. Zvali su telefonom, pisali pisma, organizovali navijače... Još čuvam pismo u kome mi jedan oficir JNA preti ubistvom na sred stadiona, i to iz snajperke, ako se ne vratim. I što je najlepše, čovek se i potpisao punim imenom i prezimenom, napisao i adresu, sve.
— Velibor Vasović, 1986.[3]
Posle jedne sezone provedene u Crvenoj zvezdi vraća se u Partizan sa kojim opet osvaja titulu šampiona Jugoslavije 1964/65. Međutim, i njegov povratak među crno-bele su pratile kontroverze. U situaciji kada je trenirao sa igračima Partizana, a platu primao od Zvezde, po ideji tadašnjeg potpredsednika Partizana, Čede Džombe, Vasović odlazi direktno kod potpredsednika SFRJ, Aleksandra Rankovića. U zgradi Saveznog izvršnog veća, razgovor je trajao 45 minuta. Nakon što je Vasović objasnio celu situaciju, Ranković je odgovorio sa: "Razmotrićemo i videćemo". Epilog je dogovor čelnika večitih Ilije Radakovića i Ace Obradovića: Vasović se vraća u Partizan, dok u Zvezdu odlazi Zvezdan Čebinac.
Moj povratak u Partizan izazvao je puč među ostalim igračima. Osetivši da se klub može ucenjivati za novac, Galić, Jusufi, Zoran Miladinović i ostali jednostavno nisu hteli da igraju... Tako se dogodilo da igramo recimo u Skoplju protiv Vardara za bodove samo Vladica Kovačević i ja, a sve ostalo omladinci.
— Velibor Vasović, 1986.[1]
Kup šampiona sa Partizanom[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Osvajanjem titule šampiona Jugoslavije u sezoni 1964/65, Partizan je stekao pravo da igra u Kupu šampiona Evrope. Tadašnje Partizanove bebe, predvođene trenerom Abdulahom Gegićem predstavljale su ozbiljnog rivala bilo kom tadašnjem evropskom klubu.
Partizan je na većini utakmica Kupa šampiona igrao u sledećem sastavu:
- (1) Šoškić (golman), (2) Jusufi, (3) Velibor Vasović (kapiten), (4) Rašović, (5) Mihajlović, (6) Kovačević, (7) Bečejac, (8) Bajić, (9) Hasanagić, (10) Galić, (11) Pirmajer. Trener je bio Abdulah Gegić.
Partizan je u predtakmičenju za protivnika dobio francuskog prvaka Nanta. Pobedom u Beogradu sa 2:0 i nerešenim rezultatom u gostima 2:2, prva prepreka je bila preskočena sa ukupim skorom od 4:2.
Sledeći protivnik je bio prvak Nemačke, Verder iz Bremena. Verder je eliminisan ukupnim rezultatom 3:1. U Beogradu 3:0 i u Bremenu 0:1.
U četvrtfinalu Partizan je za protivnika dobio prvaka Čehoslovačke, Spartu iz Praga. Prvu utakmicu u Pragu Partizan je izgubio sa 4:1, dok je drugu utakmicu u Beogradu pobedio sa rezultatom 5:0 i time sa ukupnim skorom od 6:4 se kvalifikovao u polufinale.
U polufinalu je na Partizan čekao šampion Engleske, Mančester junajted. Međutim, Partizanove bebe su i ovaj put uspešno odradile zadatak ukupnim skorom od 2:1 (2:0 u Beogradu i 0:1 u Londonu) prebrodile su i ovu prepreku i plasirale se u finale.
Finale Kupa šampiona se igralo u Briselu, 11. maja 1966. godine i protivnik Partizana je bio prvak Španije, Real iz Madrida. Igralo se na čuvenom stadionu „Hejsel“ pred 55.000 gledalaca. Partizan je u svemu bio ravnopravan protivnik Realu i u 55. minutu je poveo pogotkom Velibora Vasovića. Na žalost igrača Partizana to je bilo sve što su mogli da učine. Pogocima Amansija i Serene, Real je uspeo da porazi Partizan i osvoji titulu šampiona kontinenta.[4]
| 11. maj 1966. Finale Kupa šampiona | |||
 Real Madrid
|
2 : 1 |  Partizan
|
Grad: Brisel Stadion Hejsel Sudija: Rudolf Kritlen (Nemačka) Gledalaca: 55.000 |
Amansio  70’Fernando Serena 76’
|
(Reportaža) | Vasović 55’
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ajaks[uredi | uredi izvor]
,_nummer_Vasovic_(in_aktie),_Bestanddeelnr_919-9117.jpg)
Posle finalne utakmice u Kupu šampiona, većina igrača Partizana je našla angažmane u inostranim klubovima. Vasović nije imao menadžera, pa je išao i nudio se sam. Proveo je dva meseca u Zapadnoj Nemačkoj, pokušavajući da potpiše za Minhen 1860 i Borusiju iz Dortmunda. Kada je već pomišljao da se vrati u Beograd i nastavi karijeru u Partizanu, zainteresovao se Ajaks iz Amsterdama. Vasović je za Ajaks igrao od 1966. pa do 1971. godine. Odigrao je 145 prvenstvenih utakmica i postigao je 13 prvenstvenih golova. Sa Ajaksom je takođe osvojio tri titule šampiona Holandije u sezonama 1966/67, 1967/68 i 1969/70 i tri Kupa Holandije 1966/67, 1969/70 i 1970/71. Bio je i kapiten Ajaksa, ta čast pre njega nije ukazana nijednom inostranom igraču. Vasović je bio prvi stranac, kapiten Ajaksa. Ajaks je tih sezona bio senzacija u Evropi sa svojim novim stilom igre. Trener Mihels je uveo takozvani totalni fudbal, gde je svaki igrač mogao da igra bilo koju poziciju, a to mu je izbor igrača Ajaksovog tima i omogućio.
Odmah u prvoj sezoni Vasović sa Ajaksom osvaja Kup i šampionsku titulu Holandije,[5] a te godine dvadesetogodišnji Johan Krojf sa 33 gola postaje golgeter šampionata.[6]
U Ajaksu u kome je proveo pet sezona, pod dirigentskom palicom trenera Rinusa Mihelsa, Vasović je bio kapiten takvim igračima svetske klase kao što su bili Krojf, Neskens, Surbijer, Staj, Hulshof, Miren i Kajzer. Vasović je imao tu čast da kao kapiten prvi podigne prvi Ajaksov osvojeni trofej Kupa šampiona, prvi od četiri koliko je Ajaks u svojoj istoriji do sada osvojio.
Finala Kupa šampiona sa Ajaksom[uredi | uredi izvor]
Finale se igralo u Madridu 28. maja 1969. godine i protivnik Ajaksa je bio prvak Italije, Milan iz Milana. Igralo se na stadionu „Santijago Bernabeu“ pred 50.000 gledalaca. Milan je poveo sa dva nula i Ajaks je krenuo na sve ili ništa. Velibor Vasović postiže gol iz penala, smanjuje rezultat na 2:1 i budi nade igrača Ajaksa. Ali to sve traje kratko i golovima Sormanija i Pratija Milan povećava vođstvo na 4:1 i osvaja titulu šampiona Evrope.[7]
| 28. maj 1969. Finale Kupa šampiona | |||
 Milan
|
4 : 1 |  Ajaks
|
Grad: Madrid Stadion Santijago Bernabeu Sudija: Hose Ortiz de Mendibil (Španija) Gledalaca: 50.000 |
| Proti 7’ 40’ 75’ Anđelo Sormani 67’
|
(Reportaža) | Vasović 60’ (pen)
|
Finale se igralo u Londonu 2. juna 1971. godine i protivnik Ajaksa je bio prvak Grčke, Panatinaikos iz Atine. Igralo se na „Vembliju“ pred 90.000 gledalaca. Ajaks je bio favorit. Panatinaikos je u neverovatnoj završnici u polufinalu eliminisao Crvenu zvezdu u dve utakmice. Prvu utakmicu je Zvezda u Beogradu pobedila sa 4:1 i očekivalo se sigurno finale, međutim Panatinaikos, predvođen trenerom Puškašem, je u Atini pobedio sa 3:0 i zahvaljujući golu u gostima se kvalifikovao u finale. Već ovo je bio veliki uspeh za grčki tim, tako da je Ajaks samo završio preostali deo posla i omogućio Vasoviću da podigne prvi Ajaksov trofej pobednika Kupa šampiona. Vasović prvi put da nije postigao pogodak u finalu, ali ga je zato prvi put osvojio.[8]
Ajaks je finalnu utakmicu Kupa šampiona igrao u sledećem sastavu:
- (1) Staj (golman), (7) Neskens, (3) Hulshof, (4) Velibor Vasović (kapiten), (2) Surbijer, (6) Rejnders, (14) Krojf, (9) Miren, (8) Svart, (10) Van Dajk, (11) Kajzer. U drugom poluvremenu, kao zamene, su ušli (12) Blankenburg i (15) Han. Trener je bio Rinus Mihels.[9]
| 2. jun 1971. Finale Kupa šampiona | |||
| Ajaks
|
2 : 0 |  Panatinaikos
|
Grad: London Vembli Sudija: Džek Tejlor (Engleska) Gledalaca: 90.000 |
| Van Dajk 5’ Han 87’
|
(Reportaža) |
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Vasović je za reprezentaciju Jugoslavije igrao u periodu od 1961. pa do 1966. godine. Za to vreme je odigrao 32 utakmice i postigao dva gola i jedan autogol.
Debi u reprezentaciji Jugoslavije, Vasović je imao na 18. juna 1961. godine na prijateljskoj utakmici u Beogradu protiv Maroka. Krajnji rezultat te utakmice je bio 3:2 za Jugoslaviju.
Svoj prvi gol za reprezentaciju Vasović je postigao 4. novembra 1962. godine, na kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo, protiv Belgije održanoj u Beogradu. Krajnji rezultat je bio 3:2 za Jugoslaviju. Druga dva gola je dao Josip Skoblar. Svoj drugi gol za reprezentaciju Vasović je postigao 7. novembra 1965. na kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo 1966. u Engleskoj, protiv Norveške. Krajnji rezultat je bio 1:1. Autogol je postigao 27. septembra 1964. godine na prijateljskoj utakmici protiv Austrije u Beču, kada je reprezentacija Jugoslavije izgubila sa 3:2.
Vasović sa reprezentacijom nije imao uspeha koliko na klupskom planu. Nije uspeo da učestvuje ni na jednom od velikih takmičenja, Evropskom ili Svetskom prvenstvu. Jedna od atraktivnijih utakmica na kojoj je igrao je bila utakmica koju je Jugoslavija igrala protiv reprezentacije Evrope. Utakmica je odigrana 23. septembra 1964. godine u Beogradu na stadionu JNA pred 20.000 gledalaca.
| 23. septembar 1964. Prijateljska utakmica | |||
| Jugoslavija
|
2 : 7 |  Evropa
|
Grad: Beograd Stadion JNA Sudija: Godfrid Dinst (Švajcarska) Gledalaca: 20.000 |
| Kostić 31’ Galić 62’
|
(Statistika)[mrtva veza] | Zeler 22’ 68’ Euzebio 24’ (pen) 43’ 52’ 56’Žoze Augusto 67’
|
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]
Po završetku aktivne igračke karijere, 1971. godine, Vasović prelazi u trenere. Prvo kao trener odlazi u svoj matični klub Partizan i preuzima ga u decembru 1971. godine, nakon ostavke dotadašnjeg trenera Gojka Zeca. Sa 32 godine i dva meseca, koliko mu je bilo tada, Vasović je postao najmlađi trener u istoriji Partizana. Na kraju debitantske sezone sa Partizanom zauzima petu poziciju prvenstva. Sledeće sezone, 1972/73, opet nije uspešan, Partizan završava na četvrtom mestu. Vasović ostaje u Partizanu još pola sezone 1973/74 i posle preuzima Proleter iz Zrenjanina i francuski Anže iz Anžea u periodu od 1975. do 1976. godine. Posle u sezonama 1976/77 i 1978/79 preuzima Pariz Sen Žermen, ali opet bez nekog većeg uspeha,[10] egipatski Zamalek iz Kaira 1982—83, Etnikos iz Pireja (1983), Crvenu zvezdu (1986—1988), gde u sezoni 1986/87 zauzima treće mesto i u sezoni 1987/88 osvaja titulu šampiona Jugoslavije. Sedanjem na klupu Crvene zvezde, Velibor Vasović je postao jedini u istoriji koji je i igrao za oba „večita rivala” i oba trenirao. Dok je bio šef struke Zvezde, ušao je u sukob sa nekim igračima koji su se pobunili, jer ih je terao da uče engleski jezik.[11] Na kraju preuzima švajcarski klub FK Belinconu iz Belincone (1989) vodi ga jednu godinu i posle toga završava trenersku karijeru[12] Posle godine provedene u Švajcarskoj, Vasović se vraća u Beograd i započinje svoju pravničku karijeru koja mu je u stvari i bila osnovno zanimanje pored fudbala.[13]
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Vasović je bio oštar kritičar rada Fudbalskog saveza Jugoslavije (FSJ), a od 1997. je bio na čelu Udruženja za razvoj i prosperitet jugoslovenskog fudbala i kao takav, pet dana nakon promena petog oktobra 2000, pokušao da preuzme FSJ.[14][15]
Preminuo je 4. marta 2002. godine u Beogradu u 63. godini od posledica srčanog udara zadobijenog tokom šetnje, ispred Narodnog pozorišta. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Ženio se dva puta i imao dva sina iz prvog braka sa Mirjanom Preradović, Vladimira i Aleksandra. Bio je poliglota, osim maternjeg srpskog, govorio je još engleski, francuski, ruski i holandski jezik.[11]
Priznanja[uredi | uredi izvor]
_en_Ajax-speler_Vasovic_met_de_beker,_Bestanddeelnr_924-5679.jpg)
Vasović je i pored relativno kratke karijere osvojio toliko titula da retko koji fudbaler može sa time da se pohvali. Sa svakim od timova za koje je igrao je osvajao titule šampionata države.
Sa Partizanom je osvojio četiri šampionske titule Jugoslavije
Finale Kupa šampiona
- 1965/66 Partizan izgubio od Real Madrida sa 2:1 (Jedini gol za Partizan je dao Velibor Vasović[16])
Sa Crvenom zvezdom je osvojio jednu šampionsku titulu Jugoslavije
Sa Ajaksom je osvojio tri šampionske titule Holandije
Tri kupa Holandije:
Takođe je sa Ajaksom igrao u finalu holandskog kupa u sezoni 1967/68, gde su izgubili od Den Haga sa 2:1.[17]
Dva finala Kupa šampiona i jedna titula
- 1968/69 Ajaks izgubio sa 4 : 1 (Jedini gol za Ajaks je dao Velibor Vasović[18])
- 1970/71
Pobedili Panatenaikos sa 2 : 0[19]
Igračka statistika u FK Partizan[uredi | uredi izvor]
Statistika Velibora Vasovića sa Partizanovog zvaničnog klupskog sajta[20]
| Takmičenje | Broj utakmica | Broj golova |
|---|---|---|
| Prvenstvene | 162 | 22 |
| Internacionalne | 43 | 7 |
| Prijateljske | 125 | 36 |
| Kup Jugoslavije | 12 | 1 |
| Kup evropskih šampiona | 15 | 3 |
| Srednjoevropski Kup | 8 | 4 |
| Kup Oslobođenja Beograda | 2 | 1 |
| Ukupno | 367 | 74 |
Rekli su o Veliboru Vasoviću[uredi | uredi izvor]
- Rinus Mihels: „Vasović je bio prva velika kupovina Ajaksa. Sećam ga se kao poštenog čoveka koji je odigrao ključnu ulogu u našem razvoju, pre svega na evropskoj sceni. Ako bih morao da ga opišem u jednoj reči rekao bih samo — karakter.”
- Johan Krojf: „Bio mi je veliki prijatelj, od njega sam toliko naučio. Kad je došao kod nas 1966. doneo nam je visok nivo profesionalizma. Nisam znao da takav igrač i takav čovek negde postoji. Igrali smo mi lepo i pre njegovog dolaska, ali s njim smo dobili ono što nam je nedostajalo — sigurnost... Ponekad sam imao problema u defanzivi, a onda on dođe i samo kaže: "Johane, ne brini, ostavi ga meni." U tom smislu mi je bio kao stariji brat.”
- Marko Pantelić: „Gledao sam prvu utakmicu Ajaksa posle Vasovićeve smrti. To je bio najtiši minut ćutanja koji sam igde video — ceo stadion, od igrača do navijača, pognuo je glavu i gledao dole. Vasović je imao nenormalan respekt u Holandiji. Ako pričamo o Veliboru Vasoviću, kapitenu šampionske generacije Ajaksa iz sedamdesetih, mogu da vam kažem da u očima naroda možda nije na istom nivou sa Johanom Krojfom, ali je, recimo, milimetar ispod. Eto, toliko je cenjeno njegovo ime tamo. To se ovde ljudima ne može objasniti.”
- Branko Rašović: „On je najbolji odbrambeni fudbaler koga sam video u životu, a igrao sam 15 godina u ligi ondašnje Jugoslavije i pet godina u Nemačkoj.”
- Robert Prosinečki: „Vasović je ključni čovek moje karijere!”[21][22]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Velibor Vasović - Kako je milicija pendrečila Milaneze!;Duga, 1986
- ^ „Velibor Vasović, biografija”. Reprezentacija.rs.
- ^ „Velibor Vasović, najuspešniji YU fudbalski profesionalac”. Yugopapir.
- ^ Champions' Cup 1965-66
- ^ Holandska fudbalska sezona 1966-67, tabela i rezultati
- ^ Lista strelaca holandskih šampionata
- ^ Champions' Cup 1968-69
- ^ Champions' Cup 1970-71
- ^ Statistika i rezultati 1970-71
- ^ „France - Trainers of First and Second Division Clubs”. RSSSF. Pristupljeno 24. 08. 2008.
- ^ a b Velibor Vasović - In memoriam;Vreme, 2002
- ^ „Switzerland - Trainers of First and Second Division Clubs”. RSSSF. Pristupljeno 24. 08. 2008.
- ^ UEFA, vesti
- ^ „Velibor Vasović, predsednik Udruženja za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala: Bruka uz dobru hranu”. Glas javnosti, 2000. Pristupljeno 17. 08. 2020.
- ^ „VELIBOR VASOVIC UPAO U FSJ”. b92, 2000. Pristupljeno 13. 07. 2018.
- ^ Sastavi timova i rezultati
- ^ Zvanična stranica holandskog kup takmičenja
- ^ Sastavi timova i rezultati
- ^ Sastavi timova i rezultati
- ^ Klupska statistika, Pristupljeno 20. 7. 2018.
- ^ „PREMOTAVANJE: Velibor Vasović - uticaj jednog Srbina na totalni fudbal”. mozzartsport.com. Pristupljeno 17. 07. 2018.
- ^ „NEIZBRISIVO - U čast velikanu: Vasović, gospodin u kopačkama”. blicsport.rs. Pristupljeno 17. 07. 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Velibor Vasović na sajtu reprezentacija.rs
- Velibor Vasović na sajtu partizanopedia.rs
- Velibor Vasović na sajtu fussballdaten (jezik: nemački)
- Velibor Vasović na sajtu weltfussball (jezik: nemački)
- Velibor Vasović na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
- Vasović, istorija Ajaksa, video
Treneri FK Crvena zvezda | ||
|---|---|---|
(p) privremeni |  | |
- Rođeni 1939.
- Umrli 2002.
- Sportisti iz Požarevca
- Jugoslovenski fudbaleri
- Odbrambeni igrači u fudbalu
- Fudbaleri Partizana
- Fudbaleri Crvene zvezde
- Fudbaleri Ajaksa
- Jugoslovenski fudbalski treneri
- Srpski fudbalski treneri
- Treneri FK Partizan
- Treneri FK Crvena zvezda
- Treneri FK Pariz Sen Žermen
- Jugoslovenski fudbalski reprezentativci
- Srpski pravnici
- Učenici Prve beogradske gimnazije
- Jugoslovenski pravnici
- Sahranjeni u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu