Коморач
| Komorač | |
|---|---|
| |
| Komorač u cvetu | |
| |
| Cvet komorača | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Asterids |
| Red: | Apiales |
| Porodica: | Apiaceae |
| Rod: | Foeniculum |
| Vrsta: | F. vulgare
|
| Binomno ime | |
| Foeniculum vulgare | |
| Sinonimi[1] | |
|
Synonymy
| |
Komorač, morač ili koromać[2] (narodni nazivi: koromač, anason, divlja mirodija, janež, rezen, morač, anita, kopar sladki, slatki aniš; lat. Foeniculum vulgare) je cvetajuća aromatična začinska biljka iz porodice šapgarepa.[3] To je izdržljiva višegodišnja biljka[4] sa žutim cvetovima i pernatim lišćem.[5]
Komorač se obično poslužuje svež. Komorač se može kombinovati sa povrćem i voćem, u raznim mešanim i složenim salatama: s avokadom i narandžama, artičokama i parmezanom, mandarinama i narom ili s pršutom i kruškama.[6]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Raste kao poludivlji u kamenjarima i uz ivice njiva, u primorskim krajevima.[2] Inače se zbog velike potražnje gaji, kao vrtlarska kultura, posebno je raširen u južnoj Evropi, prvenstveno u Italiji.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Biljka naraste od 60 do 120 cm u visinu. Ima jako razgranato stablo.[2] Ima duguljaste višestruko izdeljene igličaste listove koji rastu na stabljici. Listovi su tanki, dlakavi i perasto sečeni.[2] Na kraju stabljike razvija se cvetna glavica u obliku obrnutog kišobrana.
Koren je žućkast, vretenast, a plod-seme je do 1 cm dužine, jajastog oblika, slatkog ukusa i prijatnog mirisa. Obično cveta u julu i avgustu.[2]
Aroma i fitohemija[uredi | uredi izvor]
Aromatični karakter plodova komorača potiče od isparljivih ulja koja daju mešovite arome, uključujući trans-anetol i estragol (nalik sladiću), fenhon (nana i kamfor), limonen,[7] 1-okten-3-ol (gljiva).[8] Ostale fitohemikalije pronađene u plodovima komorača uključuju polifenole, poput rozmarinske kiseline i luteolina, između ostalog u manjem sadržaju.[9]
Energetska i nutritivna vrednost[uredi | uredi izvor]
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 1.443 kJ (345 kcal) |
52 g | |
| Prehrambena vlakna | 40 g |
14,9 g | |
| Zasićene | 0,5 g |
| Mononezasićene | 9,9 g |
| Polinezasićene | 1.7 g |
15,8 g | |
| Vitamini | |
| Tiamin (B1) | (36%) 0,41 mg |
| Riboflavin (B2) | (29%) 0,35 mg |
| Niacin (B3) | (41%) 6,1 mg |
| Vitamin B6 | (36%) 0,47 mg |
| Vitamin C | (25%) 21 mg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (120%) 1.196 mg |
| Gvožđe | (142%) 18,5 mg |
| Magnezijum | (108%) 385 mg |
| Mangan | (310%) 6,5 mg |
| Fosfor | (70%) 487 mg |
| Kalijum | (36%) 1.694 mg |
| Natrijum | (6%) 88 mg |
| Cink | (42%) 4 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 8,8 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. | |
Energetska vrednost 100 grama svežeg korena komorača iznosi 31 kcal / 130 kJ. Od toga 1,2% čine belančevine, 0,2 % masti i 7,3 % ugljeni hidrati. Sadrži 3,1 g dijetalnih vlakana, kao i još dvanaest važnih elemenata u tragovima i četrnaest aminokiselina u idealnom sastavu. Od minerala izvrstan je izvor kalijuma (414 mg), dobar je izvor mangana (0,2 mg, što čini 10 % RDA), a od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (12 mg, što čini 20 % RDA). [10]
Energetska vrednost semena komorača iznosi 345 kcal / 1443 kJ. Od toga je 16% belančevina, 15 % masti, 52 % ugljenih hidrata, a bogat je dijetalnim vlaknima (40 mg) i fitosterolima (66 mg). Od minerala izvrstan je izvor mangana (6,5 mg, što čini 310 % RDA), željeza (18,5 mg, što čini 130 % RDA), magnezijuma (385 mg, što čini 130 % RDA), kalcijuma (1 200 mg, što čini 120 % RDA), bakra (1,1 mg, što čini 120 % RDA), fosfora (487 mg, što čini 61 % RDA) i cinka (3,7 mg, što čini 37 % RDA). Od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (21 mg, što čini 35 % RDA) i vitamina B kompleksa: niacina ili vitamin B3 (6 mg, što čini 38 % RDA), tiamina ili vitamin B1 (0,4 mg, što čini 34 % RDA), piridoksina ili vitamin B6 (0,5 mg, što čini 28 % RDA) i riboflavina ili vitamin B2 (0,4 mg, što čini 27 % RDA).
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Plod je posebno bogat eteričnim uljem, sadrži šećer i soli.[2] Najčešće se koristi seme i ulje, a ređe koren i lišće.[2] Upotrebljava se kao začin ili čaj protiv nadimanja i kao blago sredstvo protiv kašlja, kod dece i za smetnje u varenju kod odojčadi. U povrtarstvu je posebno uzgojena vrsta koja ima zadebljale početke stabljike koji formiraju oblik sličan glavici luka odmah iznad zemlje. Ta sočna zadebljanja upotrebljavaju se kao povrće u ishrani, ili obrađeno termički ili u salati. Listovi se takođe upotreblljavaju kao začin, a u tradicionalnoj kuhinji se koristi uz ribu.
Priprema jela s komoračem[uredi | uredi izvor]
Svi delovi komorača, lukovica, stabljike i listovi, upotrebljavaju se u pripremi jela. Nožem se režu stabljika i dno lukovice, a odstrane se i spoljni listovi lukovice. Kratko se isperu pod tekućom vodom, a zatim se komorač iseče prema potrebi. Nožem se lukovica prepolovi i reže po dužini na kriške za dinstanje ili na tanke pločice u obliku polumjeseca za salate. Svaka polovina se može narezati i na kockice. Stabljike se koriste u pripremi temeljaca, dok listovi daju osobitu aromu ribi pečenoj u foliji, a mogu se iskoristiti i za ukrašavanje jela. Najbolje od komorača dobije se ako se posluži svež. Vrlo su zanimljive kombinacije komorača s povrćem i voćem u raznim mešanim i mešanim salatama.
Lekoviti koktel se može pripremiti tako da se sveži komorač začini maslinovim uljem, pa se salata konzumira kao predjelo. Umesto zelene salate ili paradajza u sendvič se može staviti sveže narezani komorač ili se prelije s jogurtom, s dodatkom sveže narezane metvice. Za toplo predelo ili mali obrok može se u francuskom stilu pripremiti omlet s komoračem, paradajzom i maslinama ili quiche s nadevom od praziluka i komorača, s dodatkom sira parmezana i semena maka. Oba jela se poslužuju uz zelenu salatu. U istoj grupi toplih predela za italijansku kuhinju to su testenina i rižoto. Beli umak za testeninu se priprema s komoračem, lukom i pancetom u pavlaci, a crveni umak se priprema na bazi paradajza, luka, komorača, crvene paprike i inćuna. Izvrstan rižoto dobije se kombinacijom komorača i repova račića.
Od lukovice komorača priprema se krem supa, a ostale pire ili krem supe od komorača pripremaju se u kombinaciji s mrkvom, špinatom, paradajzom ili patlidžanom. Stabljike komorača koriste se za pripremu bistrih supa, povrtnih složenaca ili variva. Komorač se može pirjati s drugim povrćem, peći uz dodatak maslinovog ulja, začina i krušnih mrvica ili gratinirati. S komoračem se mogu pripremati i mesna jela od piletine, svinjetine i teletine. Ujedno za perad, poput piletine i puretine, možu se pripremiti zanimljivi nadevi. Za piletinu nadev od kuvanog komorača, češnjaka, timijana, ruzmarina i majorane, a za ćuretinu nadev od pirjanog komorača, pršuta, pinjola, peršina, majorana i limunove korice. Ova namirnica izvrsno se slaže s dimljenim lososom i školjkama. Pirjani komorač se može pripremiti sa sipom, u kombinaciji s pirjanim paprikama, uz pečene odreske tune ili s kuvanom rižom, paprikama i pinjolima kao deo nadeva za pastrvke.
Sveži listovi komorača se mogu koristiti za pripremu umaka na bazi majoneza, salatnih preleva i nadeva, dok se seme može koristiti u pripremi hleba, slanih kolača i mesnih jela. Od komorača se u Makedoniji i Grčkoj rade tipična nacionalna žestoka alkoholna pića, a u drutim se krajevima često dodaje u travaricu.
Lekovitost[uredi | uredi izvor]
Komorač je jedna od najstarijih poznatih lekovitih biljaka koju su koristili stari Egipćani, Rimljani i Grci, a na Balkanu su ga, kao prirodni lek kod probavnih tegoba i prehlada, proslavili benediktinci. U ukupnom kvalitetnom nutritivnom sadržaju posebno se ističu flavonoidi rutini i kvercitin, te raznovrsni kempferol glikozidi, koji imaju snažno antioksidativno delovanje. Vrlo zanimljiv je i anetehol, sastavni deo isparljivih komponenti eteričnog ulja. Istraživanja su pokazala da smanjuje upale i pomaže u sprečavanju razvoja raka. Eksperimentima na životinjama utvrđeno je da eterično ulje ima sposobnost zaštite jetre od štetnog toksičnog delovanja.[11]
U antici i u azijskom prostoru, komorač je bio cenjen zbog svog okusa sličnog anisu, kao i zbog lekovitih svojstava. Komorač je dobar izvor vitamina C, koji je takođe snažan antioksidans i ima sposobnost neutralizacije štetnog delovanja slobodnih radikala u vodenim rastvorima u telu, koji mogu uzrokovati boli u zglobovima i rezultirati osteoartritisom i reumatoidnim artritisom. Odličan je izvor dijetetskih vlakana koja pomažu u pravilnoj funkciji creva, i na taj način učestvuje u sprečavanju razvoja raka debelog creva. Vlaknaste materije vežu na sebe otrovne i masne materije u crevima, odstranjujući tako otrove iz tela, te smanjujući nivo holesterola i masnoće u krvi. Dijetetska vlakna održavaju zdravlje srca, jer vežu žučne soli u debelom crevu i izlučuju ih iz tela. Za ponovnu proizvodnju žučnih soli troši se holesterol, čime se smanjuje njegova količina u krvi i rizik od njegovog štetnog delovanja. Vlakna povećavaju osetljivost insulina i tako sprečavaju razvoj dijabetesa tipa 2. Ona imaju visoki kapacitet vezanja vode, bubre i usporavaju probavu, što daje osećaj sitosti. Iz tog se razloga hrana bogata dijetetskim vlaknima preporučuje tokom redukcijskih dijeta.
Komorač je izvrstan izvor kalijuma, koji pomaže kod snižavanja visokog krvnog pritiska, jednog od rizičnih faktora koji mogu uticati na srčani ili moždani udar. Seme i koren komorača sastavni su delovi čajeva za čišćenje organizma, što se pripisuje eteričnom ulju koje suzbija nadutost, smiruje grčeve želuca i creva i deluje protiv vrenja. Čisto eterično ulje dobija se destilacijom iz semena, a preporučuje se uzimanje sa šećerom ili u vodi, za lečenje bolova u grlu i promuklosti. Takođe se preporučuje i za spoljnu primenu, kao sastavni deo antireumatskih sredstava za masažu. Komorač pojačava rad ćelija, jača imunitet, zaustavlja razmnožavanje mikroorganizama, pospešuje izlučivanje mleka, utiče na nervni sistem i dobro raspoloženje, odstranjuje sluz kod kašlja i prehlade, deluje lagano smirujuće i opuštajuće. Zbog visokog sadržaja beta-karotena, može se preventivno koristiti kao delotvorno sredstvo protiv raka. Više od dva puta nedeljno komorač ne bi smele konzumirati osobe koje su sklone prolivu.
Narodna verovanja[uredi | uredi izvor]
U narodnoj medicini komorač se koristi za lečenje očnih upala.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Plant List, Foeniculum vulgare Mill.”. Arhivirano iz originala 04. 06. 2021. g. Pristupljeno 17. 05. 2021.
- ^ a b v g d đ e Fonda 1942, str. 25.
- ^ „Classification for Kingdom Plantae Down to Genus Foeniculum Mill.”. US Department of Agriculture, Natural Resources Conservation Service. 2015. Pristupljeno 24. 3. 2015.
- ^ „Plant Characteristics and Associations. Foeniculum vulgare”. www.calflora.org. Calflora. 1. 4. 2020. Pristupljeno 19. 1. 2021.
- ^ „Plant Finder. Foeniculum vulgare”. www.missouribotanicalgarden.org. Missouri Botanical Garden. Arhivirano iz originala 31. 12. 2020. g. Pristupljeno 19. 1. 2021.
- ^ [1] "Začini i začinsko bilje", recipeci.com, 2011.
- ^ Badgujar, Shamkant B.; Patel, Vainav V.; Bandivdekar, Atmaram H. (2014). „Foeniculum vulgareMill: A Review of Its Botany, Phytochemistry, Pharmacology, Contemporary Application, and Toxicology”. BioMed Research International (na jeziku: engleski). 2014: 842674. ISSN 2314-6133. PMC 4137549
. PMID 25162032. doi:10.1155/2014/842674.
- ^ Díaz-Maroto, M. C; Díaz-Maroto Hidalgo, I. J; Sánchez-Palomo, E; Pérez-Coello, M. S (2005). „Volatile components and key odorants of fennel (Foeniculum vulgare Mill.) and thyme (Thymus vulgaris L.) oil extracts obtained by simultaneous distillation-extraction and supercritical fluid extraction”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 53 (13): 5385—9. PMID 15969523. doi:10.1021/jf050340+.
- ^ Uusitalo, L; Salmenhaara, M; Isoniemi, M; Garcia-Alvarez, A; Serra-Majem, L; Ribas-Barba, L; Finglas, P; Plumb, J; Tuominen, P; Savela, K (2016). „Intake of selected bioactive compounds from plant food supplements containing fennel (Foeniculum vulgare) among Finnish consumers”. Food Chemistry. 194: 619—25. PMID 26471600. doi:10.1016/j.foodchem.2015.08.057.
- ^ [2] "Komorač", www.coolinarika.com, 2011.
- ^ [3] "Komorač-začin i lijek", www.medikus.hr, 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Fonda, Dragutin (1942). Domaće lekovito bilje i njegova upotreba. Beograd: Farmaflora.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Foeniculum vulgare na Vikimedijinoj ostavi- Fennel in nutrition, health, cooking
