Општина Гаџин Хан

Општина Гаџин Хан
Општина Гаџин Хан;
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Седиште	Гаџин Хан
Становништво
— 2022.	5.850
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	325 km2
Остали подаци
Председник општине	Милисав Филиповић (СНС)
Веб-сајт	gadzinhan.rs

Општина Гаџин Хан је општина Нишавског округа у Србији. На северу се граничи са општином Бела Паланка, градском општином Нишка Бања и градском општином Палилула Града Ниша, на југоистоку општином Бабушница, на југу су општине Власотинце и Лесковац, а на западу са општином Дољевац.

По подацима из 2004. општина заузима површину од 325 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 18.201 ha, а на шумску 10.610 ha). Процењен број становника за 30. јуна 2004. године је био 9.938 становника, а просечна старост 50.28 година.

Центар општине је насеље Гаџин Хан. Општина Гаџин Хан поред насеља Гаџин Хан обухвата још 33 села. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 5.850 становника^[1] (према попису из 2011. било је 8.389 становника).^[2] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -17,4‰, а број запослених у општини износи 3.560 људи. У општини се налази 20 основних и нема средњих школа.

Насељена места

У општини Гаџин Хан, има укупно 34 насеља

Становништво

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	26.380
1953.	26.182
1961.	23.965
1971.	19.974
1981.	16.281
1991.	12.990	12.669
2002.	10.464	10.660
2011.	8.389
2022.	5.850

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	10.170	97,19%
Роми	179	1,71%
Црногорци	12	0,11%
Хрвати	6	0,06%
Македонци	4	0,04%
Украјинци	4	0,04%
Руси	3	0,03%
Југословени	2	0,02%
Бугари	2	0,02%
Мађари	1	0,01%
Словенци	1	0,01%
Словаци	1	0,01%
Русини	1	0,01%
остали	1	0,01%
регионално	4	0,04%
неизјашњено	14	0,13%
непознато	59	0,56%

Референце

^ ^а ^б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022.
^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

Спољашње везе

Из Заплања за пола века отишло 70 одсто становника („Политика”, 15. фебруар 2018)

[Попис2022-1] а ^б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022.

[2] „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[1]

[2]

[3]

[4]