Крста Трговишки — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Родио се у селу [[Трговиште (Трговиште)|Трговишту]] у [[Пчиња|Пчињи]] 1878. године. У то време [[Пчиња]] је административно спадала у [[Прешево|Прешевску казу]] [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] у [[Османско царство|Османском царству]]. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. По убиству бежи у [[Кнежевина Бугарска|Бугарску]] где се запошљава као физички радник на железници у [[Софија|Софији]]. Убрзо су га запазили борци [[Унутрашња македонска револуционарна организација| |
Родио се у селу [[Трговиште (Трговиште)|Трговишту]] у [[Пчиња|Пчињи]] 1878. године. У то време [[Пчиња]] је административно спадала у [[Прешево|Прешевску казу]] [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] у [[Османско царство|Османском царству]]. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. По убиству бежи у [[Кнежевина Бугарска|Бугарску]] где се запошљава као физички радник на железници у [[Софија|Софији]]. Убрзо су га запазили борци [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРОа]] који га врбују у своју организацију. Прво је био у чети генерала [[Иван Цончев|Цончева]] где му је најбољи пријатељ био каснији [[Куманово|кумановски]] [[војвода]] [[Крсто Лазаров Коњушки]]. У време [[Илиндански устанак|Илинденског устанка]] је у чети скопског војводе [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а Николе Пушкарова, где користи искуство са железнице да разнесе пругу код села Новичана. После повлачења Пушкарова улази у чету Тодора Николова која након неколико неуспелих чарки бива приморана да се склони у Врање. У Врању је упознао [[Живојин Рафајловић|Живојина Рафајловића]] и решава да се придружи српској [[борба за Македонију|четничкој акцији]], и да напусти бугарску у којој је деловао пошто српске није било. Од 1904. је српски [[војвода]] и кроз његову чету као кроз школу пролазе [[Војислав Танкосић]] и [[Војин Поповић]] Вук. Након [[Младотурци|младотурске револуције]] живи мирно у [[Прешево|Прешеву]] све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] учествује као војвода у [[четници|четничком]] одреду војводе [[Војин Поповић|Војина Поповића]] Вука у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], бици на [[Бабуна (планина)|Мукосу]], и на [[Бакарно Гумно|Бакарном Гумну]]. |
||
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко [[Албанија|Албаније]] 1915-1916. Учествује у пробоју [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Од 1924. води чету која гони комите [[Ванчо Михаилов|Ванча Михаилова]] и албанских [[качак]]а. За време окупације 1941-1944, Живи скривено у [[Лесковац|Лесковцу]]. Умро је 1948. у [[Прешево|Прешеву]].<ref>Момчило Златановић, ''Пчиња'', Трговиште 1996, 57-63.</ref> |
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко [[Албанија|Албаније]] 1915-1916. Учествује у пробоју [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Од 1924. води чету која гони комите [[Ванчо Михаилов|Ванча Михаилова]] и албанских [[качак]]а. За време окупације 1941-1944, Живи скривено у [[Лесковац|Лесковцу]]. Умро је 1948. у [[Прешево|Прешеву]].<ref>Момчило Златановић, ''Пчиња'', Трговиште 1996, 57-63.</ref> |
||
Верзија на датум 25. април 2015. у 19:33
Крста Ковачевић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Крста С. Ковачевић[1] |
| Датум рођења | 1877. |
| Место рођења | Трговиште,  Османско царство |
| Датум смрти | 30. јануар 1948. |
| Место смрти | Прешево,  СФРЈ |
Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877 — Прешево, 30. јануар 1948[1]), познат и као Крста Прешевски, је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.
Биографија
Родио се у селу Трговишту у Пчињи 1878. године. У то време Пчиња је административно спадала у Прешевску казу Косовског вилајета у Османском царству. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. По убиству бежи у Бугарску где се запошљава као физички радник на железници у Софији. Убрзо су га запазили борци ВМРОа који га врбују у своју организацију. Прво је био у чети генерала Цончева где му је најбољи пријатељ био каснији кумановски војвода Крсто Лазаров Коњушки. У време Илинденског устанка је у чети скопског војводе ВМРО-а Николе Пушкарова, где користи искуство са железнице да разнесе пругу код села Новичана. После повлачења Пушкарова улази у чету Тодора Николова која након неколико неуспелих чарки бива приморана да се склони у Врање. У Врању је упознао Живојина Рафајловића и решава да се придружи српској четничкој акцији, и да напусти бугарску у којој је деловао пошто српске није било. Од 1904. је српски војвода и кроз његову чету као кроз школу пролазе Војислав Танкосић и Војин Поповић Вук. Након младотурске револуције живи мирно у Прешеву све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У Првом балканском рату учествује као војвода у четничком одреду војводе Војина Поповића Вука у Кумановској бици, бици на Мукосу, и на Бакарном Гумну.
У Првом светском рату учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко Албаније 1915-1916. Учествује у пробоју Солунског фронта. Од 1924. води чету која гони комите Ванча Михаилова и албанских качака. За време окупације 1941-1944, Живи скривено у Лесковцу. Умро је 1948. у Прешеву.[2]
Референце
- ^ а б Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад, 2011. године, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Момчило Златановић, Пчиња, Трговиште 1996, 57-63.
