Пређи на садржај

Социјалистичка Република Црна Гора

С Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка Република Црна Гора
Socijalistička Republika Crna Gora

  Положај СР Црне Горе у оквиру СФР Југославије
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља Социјалистичка Федеративна Република Југославија
СФР Југославије
Престоница Титоград
Друштво
Службени језик Српскохрватски језик
Политика
Облик државе социјалистичка република
 — Председник Председништва Председник Извршног већа
Владајућа партија Савез комуниста Црне Горе
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1946.
 — Укидање 1991. (45 год.)
Догађаји  
 — Усвајање Устава ФНРЈ 31. јануар 1946.
 — Усвајање амандмана LXXXIV на Устав СР Црне Горе 2. август 1991
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 13.812 km²
Становништво 615.035 (1991)
Валута Југословенски динар
Земље претходнице и наследнице
СР Црне Горе
Претходнице: Наследнице:
Независна Држава Црна Гора Република Црна Гора
Краљевина Албанија
Краљевина Италија

Социјалистичка Република Црна Гора (скраћено СР Црна Гора) била је једна од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Настала је у току Народноослободилачког рата, формирањем Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНОЦГБ) на његовом Првом заседању у Колашину, 15 и 16. новембра 1943, који је на свом Трећем заседању, од 13. до 15. јула 1944. прерастао у Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења (ЦАСНО). Формирање државе Црне Горе започело је након ослобођења Црне Горе од стране јединица НОВ и ПО Југославије, крајем исте године. На Четвртом заседању ЦАСНО на Цетињу, од 15. до 17. априла 1945. настала је Федерална Држава Црна Гора, у саставу Демократске Федералне Југославије (ДФЈ). Доношењем првог Устава, 31. децембра 1946. променила је назив у Народна Република Црна Гора, а у „социјалистичку републику” преименована је априла 1963, као и све југословенске републике. Водећу друштвено-политичку улогу у СР Црној Гори имао је Савез комуниста Црне Горе, а након првих вишепартијских избора, 2. августа 1991. промењен јој је назив у Република Црна Гора.[1]

Била је најмања федерална јединица у СФРЈ, и по површини и по становништву. Главни град био је Титоград (данас Подгорица). Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. користио се назив Шиптари), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Историја

[уреди | уреди извор]
Подјела НР Црне Горе на административне котаре (1957)

Током Другог свјетског рата, народи Црне Горе су 13. јула 1941. године подигли устанак против окупатора и домаћих издајника. Покушај окупатора да уз помоћ квислиншких елемената створи такозвану Независну Државу Црну Гору пропао је усљед народног отпора, након чега су на ослобођеним подручјима почели да настају нови органи народне власти. Средином 1944. године, конституисана је Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења (ЦАСНО) чиме је постављена основа за успостављање Црне Горе као федералне јединице у саставу нове Југославије.[2]

Уставна реформа

[уреди | уреди извор]

У раздобљу од 1989. до 1991. године, у Црној Гори је спроведена уставна реформа, која је започела 28. фебруара 1989. године, доношењем Амандмана XXIV-LXIII на Устав СР Црне Горе, а настављена је 31. јула 1990. године, доношењем Амандмана LXIV-LXXXIII на Устав СР Црне Горе. Уставним амандманима из 1989. и 1990. године означен је почетак корјените уставне реформе, а најзначајније промјене извршене су 2. августа 1991. године, доношењем Амандмана LXXXIV-CXV на Устав СР Црне Горе, чиме је означен крај постојања Социјалистичке Републике Црне Горе.

Територијална подела

[уреди | уреди извор]

На три последња пописа становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Црна Гора састојала се из 20 општина, и то:

Називи одређених градова у време постојања СР Црне Горе:

Функционери СР Црне Горе

[уреди | уреди извор]
Поглед на Ловћен
Бококоторски залив

Председници

[уреди | уреди извор]

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Црне Горе уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења, од 1944. до 1945. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1945. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

Председници владе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Службени лист Републике Црне Горе бр. 33, од 3. августа 1991. године.”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 29. 09. 2019. 
  2. ^ Лакић 1981.
  3. ^ „Montenegro”. Приступљено 1. 4. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]