Демографија Републике Српске
У Републици Српској је просечна густина насељености 47 становника на km2,[1] што је сврстава у ред ретко насељених европских региона. Уз то је, регионални размештај становништва веома неравномеран (нпр. Херцеговина 20 ст/km², а Посавина и Семберија 150 ст/km²), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.
Историја
[уреди | уреди извор]Још у прошлом веку већинско становништво у Босни и Херцеговини је било православно, што показује и попис из 1865. године када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забележено је и пописима у периоду између два светска рата (из 1921. и 1931. године).
У првим пописима у социјалистичкој Југославији 1948, 1951. и 1961. године на подручју СР БиХ Срби су били најбројнија етничка група. Према првом ванредном попису у социјалистичкој Југославији из 1948. године, од укупно 2.565.277 становника у БиХ, Срба је било 1.136.116, или 44,29% становника, Муслимана је било 788.403, или 30,73% становника, а Хрвата је било око 614.123, или 23,94% становника.[2] Према првом редовним попису у социјалистичкој Југославији из 1961. године, од укупно 3.277.948 становника у БиХ, Срба је било 1.406.057, или 42,9% становника, Муслимана је било 842.248, или 25,7% становника, а Хрвата је било око 711.665, или 21,7% становника.[3]
Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати).[4] Према последњем попису у СФРЈ 1991. године на подручју Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине даље је порастао удео Муслимана на око 43,67%, а смањио се удео Срба на око 31,37%, или 1.369.258 Срба од укупно 4.364.574 становника у СР БиХ.[5]
Према попису становништва Босне и Херцеговине из 1991. године број становника износио је 4.364.649. Од тога је Срба било 1.369.883 или 31,38%, Муслимана је било 1.905.274 или 43,65%, Хрвата је било 755.883 или 17,31%,Југословена је било 239.857 или 5,49%, а осталих етничких група 93.752 или 2,14%.[6]
Године 1993. у ратним условима број становника на територији тадашње Републике Српске је процијењен 1.378.852.[7] 1996. године је спроведен попис домаћинстава, избеглица и расељених лица. Тим пописом је регистровано 410.173 домаћинства и број укупног становништва је процењен на 1.391.593 становника. 2000. године је процењена популација од 1.469.182 становника.
-
Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1961. године
-
Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1981. године
-
Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1991. године
-
Етнички састав Републике Српске по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
-
Етнички састав Републике Српске по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
-
Удео Срба у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
-
Удео Муслимана у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
-
Удео Хрвата у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
Савремени подаци
[уреди | уреди извор]Према процјени Завода за статистику Републике Српске укупан број становника Републике Српске за 2018. годину износи 1.147.902 становника.[8]
Процјене броја становника Републике Српске[9] | |||||
Год. | Мушки | Женски | Укупно | ||
---|---|---|---|---|---|
1998. | 679.795 | 749.003 | 1.428.798 | ||
1999. | 689.186 | 759.351 | 1.448.537 | ||
2000.* | 695.194 | 733.705 | 1.428.899 | ||
2001. | 704.197 | 743.280 | 1.447.477 | ||
2002. | 708.136 | 746.666 | 1.454.802 | ||
2003. | 706.925 | 745.426 | 1.452.351 | ||
2004. | 705.731 | 744.166 | 1.449.897 | ||
2005. | 704.037 | 742.380 | 1.446.417 | ||
2006. | 702.718 | 740.991 | 1.443.709 | ||
2007. | 700.754 | 738.919 | 1.439.673 | ||
2013. | 572.298 | 598.881 | 1.171.179[8] | ||
2018. | 560.595 | 587.107 | 1.147.902[8] | ||
*Од 2000. године у процјене броја становника није укључен Брчко дистрикт. |
Попис 2013. — подаци за Републику Српску
[уреди | уреди извор]Због великог броја неправилности током обраде података, и приказаног броја у износу од 198.000 фиктивних становника Република Српска је одлучила да објави сопствене податке о броју становника за своју територију, који су једини валидни и признати резултати од стране власти и институција Републике Српске. Према подацима Републичког завода за статистику у Српској живи 1.170.342 становника од чега 598.530, или 51,14% жена и 571.812, или 48,86% мушкараца.[10][11]
Етнички састав
[уреди | уреди извор]Од пописаног становништва 82,95% су се изјаснили као Срби, 12,69 као Бошњаци, 2,27 као Хрвати, док су 1,25% из реда осталих, то јест Срба је било 970.857, Бошњака је било 148.477, а Хрвата је било 26.509.[12]
-
Етнички састав Републике Српске по општинама 2013. године
-
Етнички састав Републике Српске по општинама 2013. године
-
Удео Срба у Републици Српској по општинама 2013. године
-
Удео Бошњака у Републици Српској по општинама 2013. године
-
Удео Хрвата у Републици Српској по општинама 2013. године
Језички састав
[уреди | уреди извор]Српским језиком говори 982.480 грађана Републике Српске, бошњачким 150.221, а хрватским језиком 17.315 грађана.
-
Језички састав Републике Српске по општинама 2013. године
-
Језички састав Републике Српске по општинама 2013. године
-
Удео српског језика у Републици Српској по општинама 2013. године
-
Удео босанског језика у Републици Српској по општинама 2013. године
-
Удео хрватског језика у Републици Српској по општинама 2013. године
Верски састав
[уреди | уреди извор]Да су православне вјероисповјести изјаснило се 969.315 грађана, муслимана је 149.435, а католика 25.763.[13]
-
Верски састав Републике Српске по општинама 2013. године
-
Верски састав Републике Српске по општинама 2013. године
-
Удео православаца у Републици Српској по општинама 2013. године
-
Удео муслимана у Републици Српској по општинама 2013. године
-
Удео католика у Републици Српској по општинама 2013. године
Број становника по јединицама локалне самоуправе
[уреди | уреди извор]По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у табели је приказан коначан број становника по јединицама локалне самоуправе.[14]
Општина/Град | Становника | Срби | Бошњаци | Хрвати | Остали | Неизјашњ. | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Бања Лука | 180.053 | 162.057 | 6.818 | 4.887 | 3.324 | 2.641 | 328 |
Берковићи | 2.041 | 1.873 | 155 | 11 | 1 | 0 | 1 |
Бијељина | 103.874 | 89.474 | 11.680 | 498 | 1.478 | 654 | 90 |
Билећа | 10.607 | 10.447 | 26 | 21 | 72 | 30 | 11 |
Братунац | 18.651 | 11.897 | 6.558 | 30 | 79 | 22 | 35 |
Брод | 15.720 | 11.065 | 1.312 | 3.021 | 151 | 142 | 29 |
Вишеград | 10.118 | 8.942 | 895 | 32 | 53 | 19 | 177 |
Власеница | 10.657 | 7.190 | 3.360 | 29 | 29 | 20 | 29 |
Вукосавље | 4.363 | 1.448 | 2.025 | 698 | 146 | 32 | 14 |
Гацко | 8.710 | 8.316 | 332 | 13 | 40 | 3 | 6 |
Градишка | 49.196 | 40.707 | 6.226 | 800 | 970 | 411 | 42 |
Дервента | 25.922 | 21.495 | 1.686 | 2.181 | 264 | 242 | 54 |
Добој | 68.514 | 50.968 | 14.417 | 1.550 | 949 | 467 | 163 |
Доњи Жабар | 3.669 | 2.658 | 4 | 991 | 9 | 5 | 2 |
Зворник | 54.407 | 37.242 | 16.775 | 103 | 120 | 70 | 97 |
Источна Илиџа | 14.437 | 13.455 | 632 | 148 | 96 | 96 | 10 |
Источни Дрвар | 66 | 65 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
Источни Мостар | 244 | 153 | 78 | 11 | 0 | 0 | 2 |
Источни Стари Град | 1.116 | 1.059 | 41 | 6 | 7 | 2 | 1 |
Источно Ново Сарајево | 10.401 | 10.028 | 44 | 102 | 163 | 61 | 3 |
Језеро | 1.039 | 779 | 251 | 6 | 1 | 1 | 1 |
Калиновик | 1.962 | 1.895 | 43 | 8 | 15 | 1 | 0 |
Кнежево | 9.368 | 8.886 | 413 | 24 | 37 | 4 | 4 |
Козарска Дубица | 20.681 | 18.144 | 1.883 | 261 | 219 | 162 | 12 |
Костајница | 5.645 | 4.117 | 1.276 | 82 | 42 | 66 | 2 |
Котор Варош | 18.361 | 12.730 | 4.516 | 852 | 129 | 115 | 19 |
Крупа на Уни | 1.560 | 1.555 | 3 | 2 | 0 | 0 | 0 |
Купрес | 293 | 292 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Лакташи | 34.210 | 32.761 | 104 | 500 | 562 | 237 | 46 |
Лопаре | 14.689 | 13.267 | 1.310 | 48 | 31 | 23 | 10 |
Љубиње | 3.319 | 3.280 | 9 | 10 | 13 | 5 | 2 |
Милићи | 10.445 | 6.857 | 3.532 | 22 | 19 | 7 | 8 |
Модрича | 24.490 | 19.530 | 2.880 | 1.396 | 412 | 156 | 116 |
Мркоњић Град | 15.926 | 15.340 | 354 | 148 | 37 | 35 | 12 |
Невесиње | 12.542 | 11.964 | 508 | 27 | 18 | 18 | 7 |
Нови Град | 25.240 | 19.491 | 5.214 | 174 | 200 | 137 | 24 |
Ново Горажде | 2.915 | 1.561 | 1.317 | 2 | 22 | 6 | 7 |
Осмаци | 5.546 | 2.852 | 2.673 | 7 | 5 | 5 | 4 |
Оштра Лука | 2.705 | 2.510 | 23 | 149 | 8 | 12 | 3 |
Пале | 20.359 | 19.932 | 165 | 126 | 70 | 53 | 13 |
Пелагићево | 4.358 | 3.146 | 13 | 1.182 | 9 | 3 | 5 |
Петровац | 354 | 351 | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
Петрово | 6.317 | 6.222 | 6 | 34 | 30 | 21 | 4 |
Приједор | 80.916 | 54.365 | 22.303 | 1.666 | 1.495 | 718 | 369 |
Прњавор | 34.357 | 29.478 | 2.749 | 423 | 1.452 | 225 | 30 |
Рибник | 5.851 | 5.825 | 0 | 11 | 11 | 2 | 2 |
Рогатица | 10.302 | 9.217 | 1.009 | 18 | 41 | 12 | 5 |
Рудо | 7.578 | 6.963 | 574 | 7 | 26 | 5 | 3 |
Соколац | 11.620 | 10.894 | 629 | 28 | 38 | 13 | 18 |
Србац | 16.993 | 16.013 | 394 | 128 | 280 | 89 | 29 |
Сребреница | 11.698 | 5.467 | 6.122 | 14 | 59 | 22 | 14 |
Теслић | 37.236 | 28.166 | 6.887 | 1.346 | 454 | 339 | 44 |
Требиње | 28.239 | 26.484 | 863 | 295 | 398 | 180 | 19 |
Трново | 1.983 | 1.131 | 818 | 15 | 10 | 9 | 0 |
Угљевик | 15.118 | 13.007 | 1.999 | 42 | 36 | 21 | 13 |
Фоча | 17.580 | 16.157 | 1.169 | 52 | 160 | 30 | 12 |
Хан Пијесак | 3.445 | 2.994 | 420 | 7 | 21 | 3 | 0 |
Чајниче | 4.679 | 3.806 | 835 | 6 | 24 | 3 | 5 |
Челинац | 15.117 | 14.508 | 395 | 48 | 122 | 35 | 9 |
Шамац | 16.308 | 12.832 | 1.005 | 2.176 | 135 | 141 | 19 |
Шековићи | 6.326 | 6.187 | 103 | 8 | 12 | 5 | 8 |
Шипово | 9.969 | 9.302 | 578 | 26 | 34 | 24 | 5 |
Укупно | 1.170.342 | 970.857 | 148.477 | 26.509 | 14.641 | 7.861 | 1.997 |
Територијални распоред становништва
[уреди | уреди извор]Процес индустријализације и модернизације саобраћајне мреже након Другог светског рата нису значајније утицали на просторни размештај градских насеља, али су подстакли процес урбанизације. Наиме, развијени градски центри су се ширили и на околна рурална насеља и истовремено њихов број функција се повећавао. Поред тога, нека рурална насеља попримила су бројне урбане функције (изграђени индустријски погони, отворене трговине, амбуланте, школе, спортски терени и сл.) и имају тенденцију прерастања у градска насеља.
Највеће општине у Српској су (подаци из 2004. године):
- Општина Бања Лука 224.647 становника,
- Општина Бијељина 109.211 стан.,
- Општина Приједор 98.570 стан.,
- Општина Добој 80.464 стан.,
- Општина Градишка 61.440 стан.,
- Општина Зворник 51.688 стан.,
- Општина Прњавор 49.821 стан.,
- Општина Теслић 49.021 стан.,
- Општина Дервента 42.747 стан.,
- Општина Лакташи 40.311 стан.,
- Општина Козарска Дубица 34.916 стан.,
- Општина Требиње 31.299 стан.,
- Општина Нови Град 31.144 стан.,
- Општина Модрича 28.581 стан.,
- Општина Пале 26.959 стан.,
- Општина Фоча 25.489 стан.,
А најмање су:
- Општина Источни Дрвар 62 стан.,
- Општина Петровац 189 стан.,
- Општина Купрес (Република Српска) 483 стан.,
- Општина Источни Мостар 794 стан.,
- Општина Језеро 1.316 стан.,
- Општина Крупа на Уни 1.949 стан.,
- Општина Трново 2.594 стан.,
- Општина Берковићи 2.799 стан.,
- Општина Доњи Жабар 2.912 стан.,
- Општина Устипрача 3.095 стан.,
- Општина Источни Стари Град 3.185 стан.,
- Општина Оштра Лука 3.319 стан.,
- Општина Љубиње 4.258 стан.,
- Општина Осмаци 4.807 стан.,
- Општина Калиновик 4.871 стан.,
- Општина Хан Пијесак 4.902 стан.,
Природно кретање становништва[15]
[уреди | уреди извор]Број становника (процјена) | Живорођени | Умрли | Природна промјена | Стопа наталитета | Стопа морталитета | Природни прираштај | Стопа укупног фертилитета | Женско фертилно становништво (15-49 година) | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1991 | 1.569.332 | 21.337 | 12.266 | 9.071 | 13,6 | 7,8 | 5,8 | 1,72 | 394.612 |
1992 | |||||||||
1993 | |||||||||
1994 | |||||||||
1995 | |||||||||
19961) | 1.247.464 | 12.263 | 10.931 | 1.332 | 9,8 | 8,8 | 1,1 | 1,58 | 279.954 |
19971) | 1.248.683 | 13.757 | 11.755 | 2.002 | 11,0 | 9,4 | 1,6 | 1,78 | 280.229 |
19981) | 1.250.490 | 13.527 | 12.469 | 1.058 | 10,8 | 10,0 | 0,8 | 1,74 | 280.635 |
19991) | 1.250.622 | 14.500 | 12.529 | 1.971 | 11,6 | 10,0 | 1,6 | 1,87 | 280.662 |
20001) | 1.249.838 | 14.191 | 13.370 | 821 | 11,4 | 10,7 | 0,7 | 1,82 | 280.487 |
20011) | 1.248.655 | 13.699 | 13.434 | 265 | 11,0 | 10,8 | 0,2 | 1,77 | 280.221 |
2002 | 1.194.178 | 12.336 | 12.980 | -644 | 10,3 | 10,9 | -0,5 | 1,66 | 267.996 |
2003 | 1.192.622 | 10.537 | 12.988 | -2.451 | 8,8 | 10,9 | -2,1 | 1,42 | 267.716 |
2004 | 1.190.526 | 10.628 | 13.082 | -2.454 | 8,9 | 11,0 | -2,1 | 1,44 | 267.289 |
2005 | 1.187.940 | 10.322 | 13.802 | -3.480 | 8,7 | 11,6 | -2,9 | 1,39 | 266.756 |
2006 | 1.185.145 | 10.524 | 13.232 | -2.708 | 8,9 | 11,2 | -2,3 | 1,42 | 266.228 |
2007 | 1.182.217 | 10.110 | 14.146 | -4.036 | 8,6 | 12,0 | -3,4 | 1,36 | 265.658 |
2008 | 1.179.717 | 10.198 | 13.501 | -3.303 | 8,6 | 11,4 | -2,8 | 1,37 | 265.195 |
2009[16] | 1.177.995 | 10.603 | 13.775 | -3.172 | 9,0 | 11,7 | -2,7 | 1,42 | 264.859 |
2010 | 1.176.419 | 10.147 | 13.517 | -3.370 | 8,6 | 11,5 | -2,9 | 1,36 | 264.515 |
2011 | 1.174.420 | 9.561 | 13.658 | -4.097 | 8,1 | 11,6 | -3,5 | 1,28 | 264.085 |
2012 | 1.173.131 | 9.978 | 13.796 | -3.818 | 8,5 | 11,8 | -3,3 | 1,34 | 263.829 |
2013 | 1.171.179 | 9.510 | 13.978 | -4.468 | 8,1 | 11,9 | -3,8 | 1,29 | 261.574 |
2014 | 1.167.082 | 9.335 | 14.409 | -5.074 | 8,0 | 12,3 | -4,3 | 1,28 | 258.833 |
2015 | 1.162.164 | 9.357 | 15.059 | -5.702 | 8,1 | 13,0 | -4,9 | 1,29 | 255.815 |
2016 | 1.157.516 | 9.452 | 13.970 | -4.518 | 8,2 | 12,1 | -3,9 | 1,32 | 252.911 |
2017 | 1.153.017 | 9.339 | 14.663 | -5.324 | 8,1 | 12,7 | -4,6 | 1,31 | 250.241 |
2018[17][18] | 1.147.902 | 9.568 | 14.763 | -5.195 | 8,3 | 12,9 | -4,5 | 1,37 | 247.599 |
2019[19] | 1.142.495 | 9.272 | 15.081 | -5.809 | 8,1 | 13,2 | |||
2020[20] | 1.136.274 | 9.161 | 16.582 | -7.421 | 8,1 | 14,6 | -6,5 | ||
2021[21] | 1.128.309 | 9.274 | 19.002 | -9.728 | 8,2 | 16,8 | -8,6 | ||
2022[22] | 1.120.236 | 9.118 | 16.263 | -7.145 | 8,1 | 14,5 | -6,4 | ||
2023[23] | 1.114.819 | 9.309 | 13.508 | -4.199 | -3,7 | 1,45 | |||
Број становника (процјена) | Живорођени | Умрли | Природна промјена | Стопа наталитета | Стопа морталитета | Природни прираштај | Стопа укупног фертилитета | Женско фертилно становништво (15-49 година) | |
Укупно 1996-2018 | 253.442 | 309.807 | -56.365 | 212,2 | 259,4 | -47,2 | |||
Просјек 1996-2018 | 1.194.301 | 11.019 | 13.470 | -2.451 | 9,2 | 11,3 | -2,1 | 1,48 | 266.665 |
1)Дио територије Брчко Дистрикта је био у саставу Републике Српске између 1996. и 2001. године. |
Тренутна витална статистика[24]
[уреди | уреди извор]Рођени
- Јануар - Март 2019 = 2.090
- Јануар - Март 2020 = 1.935
- Разлика између броја рођених у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) = -155 (-7,42%)
Умрли
- Јануар - Март 2019 = 4.440
- Јануар - Март 2020 = 3.876
- Разлика између броја умрлих у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) = -564 (-12,70%)
Природни прираштај
- Јануар - Март 2019 = -2.350
- Јануар - Март 2020 = -1.941
- Разлика између природног прираштаја у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) = +409
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мјесечни статистички преглед за новембар 2018. год. на сајту Републичког завода за статистику РС
- ^ а б Грабељшек 1994, стр. 11.
- ^ Грабељшек 1994, стр. 11, 27. Бројеви су преписани са 11 стране, а на (неозначеној редним бројем) 27 страни дати су незнатно другачији бројеви за 1961. Ту је укупно 3.278.053 становника, Срба је 1.406.043 становника, а Муслимана је 842.388 становника.
- ^ Драгичевић 2015, стр. 79.
- ^ „Становништво према националној припадности, попис 1991” (PDF). стр. 1. Приступљено 28. 3. 2020.
- ^ Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991, Босна и Херцеговина
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2015.
- ^ а б в Процјена броја становника за Републику Српску
- ^ Завод за статистику Републике Српске
- ^ Srpska objavila svoje rezultate popisa; pogledajte kompletne rezultate (VIDEO)
- ^ а б Врањеш 2016, стр. 12, 24.
- ^ Врањеш 2016, стр. 25.
- ^ Врањеш 2016, стр. 30.
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
- ^ „Bilteni stanovništva”.
- ^ „СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2009” (PDF).
- ^ „ДЕМОГРАФСКА СТАТИСТИКА 2019” (PDF).
- ^ „СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2019” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2019.
- ^ „Rođeni i umrli u Republici Srpskoj, 2019.”.
- ^ „Rođeni i umrli u Republici Srpskoj, 2020.”.
- ^ „Rođeni i umrli u Republici Srpskoj, 2021.”.
- ^ „Rođeni i umrli u Republici Srpskoj, 2022.”.
- ^ „Rođeni i umrli u Republici Srpskoj, 2023.”.
- ^ „Mjesečni statistički pregled”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Статистички годишњак Републике Српске (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске. 2023.
- Врањеш, Рајко; et al. (2016). Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. Резултати пописа (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске.
- Грабељшек, Драгана; et al. (1994). Национални састав становништва ФНР Југославије: подаци по насељима и општинама. Књ. 3 (PDF). Београд: Савезни завод за статистику.
- Комић, Јасмин; et al. (2019). Статистички годишњак Републике Српске, 2019 (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2020. г. Приступљено 04. 04. 2020.
- Драгичевић, Милена; et al. (2015). Статистички годишњак/љетопис Федерације БиХ 2015. Сарајево: Федерални завод за статистику.