Пређи на садржај

Митрополит загребачки Доситеј

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Доситеј Васић)
Доситеј (Васић)
Митрополит Доситеј
Лични подаци
Датум рођења(1877-12-05)5. децембар 1877.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти13. јануар 1945.(1945-01-13) (67 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија

Доситеј (световно име Драгутин Васић; Београд, 5. децембар 1877 — Београд, 13. јануар 1945) био је епископ нишки и први митрополит загребачки Српске православне цркве, која га је канонизовала као Светог свештеноисповедника Доситеја.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гимназију и богословију завршио је у свом родном месту.[1] Замонашио се још као ученик богословије и рукоположен је у чин јерођакона. Завршио је кијевску Духовну академију и магистратуру 1904. године, а затим је завршио филозофске науке на Универзитету у Берлину и Лајпцигу.

У мају 1913. године Свети Архијерејски Сабор Краљевине Србије изабрао га је за епископа нишког, а 25. истога месеца посвећен је за епископа.

Током Првог светског рата дочекао је бугарског окупатора у својој резиденцији, а онда је пребачен у интернацију. После капитулације Бугарске враћа се у своју епархију 1918. године. У њој је остао до 1933.

Дана 8. октобра 1932. године у Светом архијерејском сабору једногласно је изабран за првог митрополита Загребачког.[2]

У време враћања Чеха и Словака у православље из римокатолицизма, а у Прикарпатској Русији из уније, епископ Доситеј је три године провео у Чехословачкој као изврстан мисионар, а потом је одржавао сталну везу са младом Православном црквом у овој земљи.

После стварања Загребачке епархије постављен је за првог митрополита загребачког. Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим организаторским радом. Новооснованој Митрополији загребачкој поставио је чврсте темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној метрополи као што је град Загреб.

Други светски рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој резиденцији. На дан прогласа НДХ, 10. априла 1941. године, ухапшен је од усташа и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у Петрињској улици. О његовом страдању сведочи и изјава белгијског конзула Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије број 8, видевши тело унакаженог митрополита Доситеја, рекао: "Но, богами, ово је дивљаштво што ови људи раде".[3]

Тешко болестан премештен је у болницу Милосрдних сестара. Уместо лечења "милосрдне сестре" свирепо су га мучиле и понижавале. Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била почупана. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, "Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд". Након вишегодишњих покушаја генерала Недића да издејствује спашавање српског митрополита, коначно је допремљен у Земун, у теретном вагону, болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико месеци после тога умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945. године, од тешких последица злостављања.

Говорио је одлично руски, чешки, немачки и француски језик.

Одликован је орденом Светог Саве I степена са лентом, златном Обилићевом медаљом за храброст, орденом Карађорђеве звезде 4 степена, орденом Бијелог орла 4 степена и орденом Црвеног крста, руског и југословенског.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповедања православне вере, унет у Именослов Српске цркве као исповедник.

Српска црква га прославља 13. јануара/31. децембра.

Увече, 12. маја 2008. године молитвено су пренете мошти Светог свештеноисповедника Доситеја загребачког и ваведењског из гроба у порти манастира Ваведење у Београду у саму цркву.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Гробно мјесто митрополита Доситеја Васића у дворишту свете обитељи Ваведење у Београду.
    Гробно мјесто митрополита Доситеја Васића у дворишту свете обитељи Ваведење у Београду.
  • Натпис са друге стране надгробне спомен плоче
    Натпис са друге стране надгробне спомен плоче

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", Београд 1938. године
  2. ^ Dušan Lj Kašić Srbi i pravoslavlje u Slavoniji i sjevernoj Hrvatskoj Savez udruženja pravosl. sveštenstva SR Hrvatske, 1967
  3. ^ „Историјат Митрополије загребачко-љубљанске – Митрополија загребачко-љубљанска” (на језику: српски). Приступљено 08. 09. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


епископ нишки
1913 — 1932.
-
 митрополит загребачко-љубљански
1932 — 1945.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Митрополит_загребачки_Доситеј&oldid=28842375”