Општина Бољевац — разлика између измена

Општина Бољевац;
	Датотека:Boljevac; {{{опис_слике}}}
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски округ
Становништво
Становништво	12994
Географске карактеристике
Површина	828 km2
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт	www.boljevac.org.rs

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 17. новембар 2015. у 15:05

Општина Бољевац је општина у Зајечарском округу са седиштем у истоименом граду. Према процени Републичког завода за статистику из 2004. године у општини је био 15.231 становник.

Географија

Општина Бољевац се налази у долини Црног Тимока окружен Малиником на северозападу, Ртњем, Самањцем, Тумбом и Слеменом на југу и Тупижницом на југо истоку. Граничи се са општинама Ражањ, Сокобања, Књажевац, Зајечар, Бор, Параћин и Деспотовац.

Од општине Деспотовац одвојена је Кучајским планинама, а од општине Параћин планином Самањац и Кучај а између њих превојем Столице. Од општине Сокобања одвојена је планином Самањац и Ртањ. Кучајске планине и Ртањ су одвојени Црноречком котлином у коме се налази и седише општине Бољевац.

У административним погледу , Бољевац је општински центар са 24 месне заједнице у 19 катастарских општина. Припада Зајечарском округу од којег је центра удаљена 40 километара.

Долина Црног Тимока пресеца општину на два дела, северни део је пространији али мање насељен (6 насеља) док је јужни део нижи, мањи по површини али више насељенији (13 насеља). Надморска висина општине Бољевац се креће од 260 до 1.600 m.

Хидрографија

На територији општине Бољевац налазе се значајни водни ресурси. Река Црни Тимок је најзначајнији водени ток са врелом у Кривом Виру. Северно и јужно од долине Црног Тимока налазе се бројне притоке међу којима су Радованска река, Мировштица, Арнаута и Злотска река.

На територији општине присутна су многобројна врела. У Кривом Виру се налази и термални извор који је недовољно истражен.

Црни Тимок - највећи ток у општини Бољевац, који тече кроз централни део општине и низводно од Зајечара, са Белим Тимоком гради јединствену реку, а посебно је атрактивно његово врело у Кривом Виру.

Арнаута - река за коју су везана многа историјска догађања и народна предања, представља десну притоку Црног Тимока и реку која протиче кроз сам Бољевац.

Радованска река - чиста и бистра вода, велелепна клисура и кањон, богата рибом и разноврсном флором дуж своје долине.

Грабовачка и Злотска река - леве притоке Црног Тимока, такође атрактивни простори за ислетнички и рекреативни туризам.

Демографија

Према попису из 2011. године општина Бољевац има 12.994 становника. Већину становништва су чинили Срби (64%), па затим Власи (26%), Роми (2%) и Румуни (1%). Природни прираштај је -13,7 ‰.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	25.423
1953.	25.831
1961.	26.277
1971.	23.335
1981.	21.818
1991.	19.384	18.424
2002.	15.849	17.347
2011.	12.994

Етнички састав према попису из 2011.^[2]‍

Срби	8.372	64,43%
Власи	3.356	25,83%
Роми	287	2,21%
Румуни	92	0,71%
Муслимани	20	0,15%
Македонци	19	0,15%
остали	848	6,53%

Насеља

Насеље	Број становника (2002)	Број становника (2011)	Кретање становништва (%)
Бачевица	409	345	-16%
Боговина	1.348	1.149	-15%
Бољевац	3.784	3.332	-12%
Бољевац Село	315	278	-12%
Валакоње	1.378	1.104	-20%
Врбовац	190	118	-38%
Добро Поље	415	306	-26%
Добрујевац	236	158	-33%
Илино	121	101	-17%
Јабланица	435	310	-29%
Криви Вир	549	330	-40%
Луково	704	567	-19%
Мали Извор	565	451	-20%
Мирово	183	140	-23%
Оснић	1.340	1.061	-21%
Подгорац	2.218	1.899	-14%
Ртањ	182	111	-39%
Рујиште	470	328	-30%
Савинац	365	287	-21%
Сумраковац	642	490	-24%

Референце

^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Boljevac

Овај чланак везан за општине је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[2] Етничка структура након пописа 2011.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{општина
+{{општина у Србији
 | име=Општина Бољевац
 | грб=COA Boljevac.jpg
@@ Ред 29: / Ред 29: @@
 [[Датотека:Rtanj mountain 3.jpg|мини|лево|250п|Ртањ]]
-Општина Бољевац се налази у долини [[Црни Тимок|Црног Тимока]] окружен [[Малиник]]ом на [[северозапад]]у, [[Ртањ|Ртњем]], [[Самањац|Самањцем]], [[Тумба|Тумбом]] и [[Слемен|Слеменом]] на [[југ]]у и [[Тупижница|Тупижницом]] на [[југ|југо]][[исток|истоку]]. Граничи се са општинама [[Општина Ражањ|Ражањ]], [[Општина Сокобања|Сокобања]], [[Општина Књажевац|Књажевац]], [[Град Зајечар|Зајечар]], [[Општина Бор|Бор]], [[Општина Параћин|Параћин]] и [[Општина Деспотовац|Деспотовац]].
+Општина Бољевац се налази у долини [[Црни Тимок|Црног Тимока]] окружен [[Малиник]]ом на [[северозапад]]у, [[Ртањ|Ртњем]], [[Самањац|Самањцем]], [[Тумба|Тумбом]] и [[Слемен]]ом на [[југ]]у и [[Тупижница|Тупижницом]] на [[југ]]о[[исток]]у. Граничи се са општинама [[Општина Ражањ|Ражањ]], [[Општина Сокобања|Сокобања]], [[Општина Књажевац|Књажевац]], [[Град Зајечар|Зајечар]], [[Општина Бор|Бор]], [[Општина Параћин|Параћин]] и [[Општина Деспотовац|Деспотовац]].
 Од [[Општина Деспотовац|општине Деспотовац]] одвојена је [[Кучај|Кучајским планинама]], а од [[Општина Параћин|општине Параћин]] планином [[Самањац]] и [[Кучај]] а између њих [[превој]]ем Столице. Од  [[Општина Сокобања|општине Сокобања]] одвојена је планином [[Самањац]] и [[Ртањ]]. [[Кучај|Кучајске планине]] и [[Ртањ]] су одвојени [[Црна Река|Црноречком котлином]] у коме се налази и седише општине [[Бољевац]].
@@ Ред 36: / Ред 36: @@
 Долина [[Црни Тимок|Црног Тимока]] пресеца општину на два дела, северни део је пространији али мање насељен (6 насеља) док је јужни део нижи, мањи по површини али више насељенији (13 насеља). Надморска висина општине Бољевац се креће од 260 до 1.600 m.
 === Хидрографија ===
@@ Ред 50: / Ред 49: @@
 * [[Грабовачка река|Грабовачка]] и [[Злотска река]] - леве притоке Црног Тимока, такође атрактивни простори за ислетнички и рекреативни [[туризам]].
 == Демографија ==
@@ Ред 71: / Ред 69: @@
 {{Графикон постоци
 |ширина=300px
-|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]<ref>http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
+|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
 |позадина=#ddd
 |позиција=left