8. септембар

8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 1331. — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља.
• 1380. — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
• 1565. — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци.
• 1664. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
• 1760. — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
• 1831. — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.
• 1856. — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније.
• 1900. — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
• 1934. - Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934 на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
• 1926. — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
• 1941. — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
• 1943. — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
• 1944. — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.
• 1951. — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
• 1954. — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај.
• 1995. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
• 1997. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
• 1999. — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
• 2000. — Током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета „Отпор“ и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем.
• 2001. — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.
• 2002. — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

Рођења

• 1157. — Ричард I Лавље Срце, енглески краљ († 1199).
• 1621. — Луј II Бурбонски, француски војсковођа.
• 1778. — Клеменс Брентано, њемачки књижевник.
• 1779. — Мустафа IV, султан Османлијског царства.
• 1799. — Јован Хаџић, српски писац, преводилац и политичар, познат и као Милош Светић.
• 1830. — Фредерик Мистрал, француски књижевник и филолог, добитник Нобелове награде за књижевност 1904.
• 1841. — Антоњин Дворжак, чешки композитор. († 1904.)
• 1878. — Алфред Жари, француски драматург и књижевник († 1907).
• 1887. — Ђорђе П. Карађорђевић, српски краљевић, најстарији син краља Петра I и кнегиње Зорке, кћери црногорског краља Николе I († 1972).
• 1904. — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. († 1989.)
• 1925. — Питер Селерс, енглески глумац. († 1980.)
• 1930. — Марио Адорф, њемачко-италијански глумац.
• 1942. — Желимир Жилник, српски редитељ и сценариста.
• 1944. — Али Бенфлис, алжирски политичар и државник.
• 1945. — Винко Пуљић, босанскохерцеговачки кардинал.
• 1946. — Бериз Белкић, босанскохерцеговачки политичар.
• 1946. — Кшиштоф Кравчyк, пољски певач.
• 1956. — Морис Чикс, амерички кошаркаш и тренер.
• 1970. — Латрел Спривел, бивши амерички кошаркаш.
• 1976. — Јелена Лијашенко, украјинска клизачица.
• 1984. — Радован Вујовић, српски глумац.
• 1987. — Иља Марченко, украјински тенисер.
• 1990. — Метју Делаведова, аустралијски кошаркаш.

Смрти

• 780. — Лав IV Хазар, византијски цар.
• 1645. — Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, шпански писац.
• 1933. — Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ
• 1949. — Рихард Штраус, немачки композитор и диригент.

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан писмености
• 1731. — Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
• 1991. — Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума