Срби — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: be:Сербы
Нема описа измене
Ред 164: Ред 164:
[[de:Serben]]
[[de:Serben]]
[[en:Serbs]]
[[en:Serbs]]
[[eo:Serboj]]
[[es:Serbio]]
[[es:Serbio]]
[[fi:Serbit]]
[[fi:Serbit]]

Верзија на датум 3. мај 2008. у 22:22

Срби
Датотека:Срби1.jpg
Региони са значајном популацијом
 Србија7.596.411 (2005.)
 Босна и Херцеговина1.479.930
 Немачка700.000 [1]
 САД600.000 [1]
 Хрватска201.631 (2001.)
Шаблон:ЦРНАГОРА198.446 (2003.)
  Швајцарска194.977 (2006.)
 Аустрија177.320 (2001.)
 Канада121.050 [1]
 Аустралија97.315 (2001.)
 Француска60.000
 Велика Британија55.000
 Словенија38.964 (2002.)
 Северна Македонија35.939 (2002.)
 Шведска35.000
 Румунија22.725 (2002.)
 Русија15.000 [1]
 Данска12.000
 Италија10.000
 Албанија10.000
 Јужна Африка7.000
 Норвешка6.000
 Холандија6.000
 Грчка5.500
 Мађарска5.000
 Луксембург4.000
 Шпанија3.000 (2006.) [2]
 Бразил2.000
 Чиле2.000
 Чешка1.801 (2001.)
 Нови Зеланд1.400
Језици
Српски језик
Религија
Доминира православна, али има и протестаната, римокатолика и муслимана.
Сродне етничке групе
Индо-Европска
  Словени
     Јужни Словени

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и Панонској низији: у Србији, где чини око 66% становништва, Босни и Херцеговини око 35% и Црној Гори, где их има око 32%. Око 200.000 Срба живи у Републици Хрватској где су до 1991. године били конститутивни народ.

У Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, Срби су већински народ (око 90%). У Централној Србији Срби чине 90% становништва, у аутономној покрајини Војводини 65%, а у аутономној покрајини Косову и Метохији 8-10%.

Срби су већином православне вероисповести, а говоре српским језиком који припада словенским језицима, конкретно јужнословенској групи.

Историја

Главни чланак: Историја Срба

Срби су се доселили на Балкан почетком VII века (око 626. године), за владавине цара Ираклија (610-641). Од тада се са сигурношћу може говорити о њиховој историји.

На Балкан су дошли из Беле Србије тј. Бојке, за коју се сматра да се налазила у Полабљу (мада то није сигурно јер у модерној историјској науци има доста и оних који је смештају на територију данашње Украјине). У Полабљу Србе као засебну заједницу налазимо од V века, међу западним Словенима. Сматра се да се Бела Србија или Бојка налазила на подручју данашње Немачке (Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала Бела Србија).

Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје ове Беле Србије, односно да ли су дошли као део Словена или као део неких других несловенских народа. И за саме Словене се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој историјској науци и паранауци (Види: Теорије о пореклу Срба).

Модерна српска нација спада у групу јужнословенских народа. Поједини извори тврде да су Срби биолошки више балкански Романи, или мешавина неког другог старобалканског народа, него Словени (Павле Ивић – "Српски народ и његов језик", Константин Јиричек – "Историја Срба"). Генерално, одређени степен асимилације старих народа није карактеристичан само за Србе већ и за остале народе у Европи (староримски филозоф Сенека - "Тешко да ће се наћи иједна земља чији су становници аутохтони. Све је то измешано и једно на друго накалемљено. Једни су одлазили, а други долазили").

Језик

Главни чланак: Српски језик

Срби говоре српским језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Српски језик је службени језик Србије, Црне Горе и један од три службена језика Босне и Херцеговине.

Популација

Овај чланак је део серије о Србима
Срби
Српска култура
Срби по територијама
  • Аутохтоне земље
Подгрупе и сродни народи
Српске земље
Српска православна црква
Српски језици и наречја
Историја

Већина Срба живи у Србији. Други већи део Срба живи у Босни и Херцеговини (где представљају конститутивни народ), тачније у Републици Српској, једном од два ентитета, који чине БиХ. Поред Босне и Херцеговине велики број Срба живи и у Црној Гори. Мањи број Срба живи у Македонији, Хрватској, Словенији, Румунији, Албанији и Мађарској.

Велик број Срба такође живи у туђини (дијаспори), првенствено у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, САД-у, Канади и Аустралији. Види: Срби у дијаспори

Највеће урбане популације Срба у бившој Југославији налазе се у Београду (1.500.000), Новом Саду (око 250.000), Нишу (250.000), Крагујевцу (200.000) и Бања Луци у Босни и Херцеговини (200.000).

У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци (Чикаго и делови Илиноиса, заједно са Торонтом и јужним Онтаријом).

Срби чине око 66% популације Србије, односно око 6,7 милиона. Још 2,1 милиона Срба живи у околним државама Балкана. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 1,5 и 3,5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 10 до 12 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори.

Познати Срби

Научници Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Милева Марић (математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна), Руђер Бошковић, Огњеслав Костовић Степановић, Миодраг Вукобратовић; писци Иво Андрић,Милош Црњански,Владан Десница, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Борислав Пекић, Данило Киш, Васко Попа; сликари Сава Шумановић, Надежда Петровић, Петар Лубарда,Оља Ивањицки ; спортисти Владе Дивац, Драган Џајић, итд.

За опширнији списак познатих Срба, погледајте списак познатих Срба.

Види још

Референце

  1. ^ а б в г Срби у Немачкој Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „ССС” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  2. ^ Шпански национални институт за статистику - (Није могућ директан линк због дизајна базе)

Мапе

Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срби&oldid=1626937”