Српска дијаспора

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Срби у дијаспори)
Српска дијаспора у свету

Српска дијаспора је део свеукупног српског бића. Српску дијаспору треба и посматрати као интегрални део свеукупног српског корпуса. Степен његове кохезије увек је у сразмери са друштвено-економским приликама и политиком у Матици, односно са снагом њених конститутивних чинилаца.[1]

Кроз векове, од постања па до данашњих дана, Србе прати судбина сталних ратова, деоба и сеоба. У дугој српској историји није пронађена национална стратегија са којом би се обезбедио одржив мир, демографска стабилност и свеопшти напредак.[2]

Настајање Српске дијаспоре[уреди | уреди извор]

Од почетка исељавања па до данашњих дана бележена су само масовна исељавања, а стихијска и појединачна исељавања остајала су и непримећена па нису ни записана. Српска дијаспора броји између 4 до 5 милиона Срба, и дели се у пет група.[3]

  • Прва група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу;
  • Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
  • Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
  • Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;
  • Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.[4]

Прва група[уреди | уреди извор]

Народ чије се име први пут на тлу данашње Србије помиње још 622. године а у Грчкој још 610. године доселио се на Балкан са старим Словенима. Поражени у седмом веку Срби су остали да живе у околини Солуна. Како је забележио цар Константин Порфирогенит по једном народу, вероватно највећем и најјачем, из тог словенског братства, Србима, област око Солуна је и добила име Сервија.

Био је то први велики талас исељавања Срба са севера Европе на Балкан. Владарски син који је довео Србе на простор између Дунава и планине Балкан, записано је у историји, умро је пре 680. године. Том роду припадали су се први српски кнезови Вишеслав, Радослав, Присогој и Властимир, који су се покоравали царевима Византије.

Када су Срби у деветом веку примили хришћанство почела је њихова вера и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање прве српске војске и државе на територији Рашке. И данас у Јудејској пустињи постоји манастир светог Саве Освећеног Јерусалимског, који је 130 година био под српском управом, захваљујући Светом Сави српском.

Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XIV века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније III Црнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.

Друга група[уреди | уреди извор]

На простору од Угарске до Грчке, српски народ, приморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XIX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је и Северну и Јужну Америку. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Црногораца. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.

Трећа група[уреди | уреди извор]

За време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, док су многи одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четврти талас исељавања Срба и Југословена. Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Уједињено Краљевство. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.

Четврта група[уреди | уреди извор]

Средином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број југословенских тј. српских гастарбајтера у западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточишта у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.

Осамдесете године су подстакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у САД, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и Совјетском Савезу.

Пета група[уреди | уреди извор]

Почетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба и Црногораца. Криза је изазвала и масовни егзодус југословенских и српског народа. Седми талас исељавања захватио је 4,1 милиона Југословена и тиме и Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца - ка отаџбини и ка туђини.

Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.

Економски утицај дијаспоре на Србију[уреди | уреди извор]

Према подацима Народне банке Србије 2009. дијаспора је у Србију слала добре 3,3 милијарде евра, шта је упркос глобалној рецесији 27% више него у 2008.[5] Према подацима Светске банке 2009. српска дијаспора слала је у Србију 5,5 милијарде долара, 10% више од године 2008.[6]

Срби у свету[уреди | уреди извор]

Аутохтоне земље[уреди | уреди извор]

Држава Званични подаци или процена Чланак
 Србија 5,988,093 (2011),[7] КиМ 146,128 (2013)[8][9]
 Босна и Херцеговина 1,086,733 (2013)[10] Срби у Босни и Херцеговини
 Црна Гора 178,110 (2011)[11] Срби у Црној Гори
са статусом националне мањине
 Албанија 30,000 - 100,000[12] Срби у Албанији
 Мађарска 10,000 Срби у Мађарској
 Румунија 23,000 Срби у Румунији
 Северна Македонија 35,939 (2002)[13] Срби у Северној Македонији
 Хрватска 186,633 (2011)[14] Срби у Хрватској
без статуса националне мањине
 Бугарска 20,000[15] Срби у Бугарској
 Словенија 38,964 (2002)[16] Срби у Словенији

Исељеништво[уреди | уреди извор]

Информације о српској дијаспори широм света. [17]

Држава Званични подаци или процена Чланак
Европа
 Азербејџан 6 (1991)[18] Срби у Азербејџану
 Аустрија 350,000 Срби у Аустрији
 Белорусија 1,000 Срби у Белорусији
БелгијаЛуксембургХоландија Бенелукс 50,000 Срби у земљама Бенелукса
 Грузија 46 (1991)[19] Срби у Грузији
 Грчка 15,000 Срби у Грчкој
 Данска 10,000 Срби у Скандинавији
 Естонија 70 (2021)[20] Срби у Естонији
 Ирска 2,000 Срби у Ирској
 Исланд 500 Срби у Скандинавији
 Италија 70,000 - 100,000 Срби у Италији
 Јерменија 8 (1991)[21] Срби у Јерменији
 Кипар 5,000 Срби на Кипру
 Летонија 18 (1991)[22] Срби у Летонији
 Литванија 19 (2021)[23] Срби у Литванији
 Лихтенштајн 267 држављана Србије (2014)[24] Срби у Лихтенштајну
 Малта 3,000 Срби на Малти
 Молдавија 50 (1991)[25] Срби у Молдавији
 Немачка 700,000 Срби у Немачкој
 Норвешка 5,000 - 15,000 Срби у Скандинавији
 Пољска 2,000 Срби у Пољској
 Португалија 1,000 Срби у Португалији
 Русија 60,000 Срби у Русији
 Словачка 5,000 Срби у Словачкој
 Турска 15,000 - преко 1,000,000 Срби у Турској
 Уједињено Краљевство 80,000 Срби у Уједињеном Краљевству
 Украјина 1,000 Срби у Украјини
 Финска 1,000 - 4,000 Срби у Скандинавији
 Француска 120,000 Срби у Француској
 Чешка 7,000 Срби у Чешкој
  Швајцарска 200,000 Срби у Швајцарској
 Шведска 120,000 Срби у Шведској
 Шпанија 7,000 Срби у Шпанији
Азија
 Израел 1,500 Срби у Израелу
 Катар Срби у Катару
 Казахстан 183 (1991)[26] Срби у Казахстану
 Кина 3,000 Срби у Кини
 Киргистан 10 (1991)[27] Срби у Киргистану
 Таџикистан 4 (1991)[28] Срби у Таџикистану
 Туркменистан 8 (1991)[29] Срби у Туркменистану
 Узбекистан 26 (1991)[30] Срби у Узбекистану
 Уједињени Арапски Емирати 6,000 - 15,000 Срби у Уједињеним Арапским Емиратима
Све остале земље: 2,000
Америка
 Аргентина 50,000 Срби у Аргентини
 Боливија Срби у Латинској Америци
 Бразил 6,000 - 8,000 Срби у Латинској Америци
 Венецуела 1,000 Срби у Венецуели
 Еквадор Срби у Латинској Америци
 Доминиканска Република Срби у Латинској Америци
 Канада 250,000 Срби у Канади
 Колумбија Срби у Латинској Америци
 Мексико 1,000 Срби у Латинској Америци
 Парагвај Срби у Латинској Америци
 Перу Срби у Латинској Америци
 Сједињене Америчке Државе 1,000,000 Срби у Сједињеним Америчким Државама
 Уругвај Срби у Латинској Америци
 Чиле 2,500 Срби у Латинској Америци
Африка
 Боцвана 350[31] Срби у Боцвани
 Замбија 200 Срби у Африци
 Зимбабве 200 Срби у Африци
 Либија 2,000 Срби у Африци
 Јужноафричка Република 25,000 Срби у Јужној Африци
 Намибија 200[32] Срби у Африци
Океанија
 Аустралија 94,997 (2021) Срби у Аустралији
 Нови Зеланд 7,000 Срби на Новом Зеланду

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стратегија очувања и јачања односа матичне државе
  2. ^ Енциклопедија српске дијаспоре у централној Европи
  3. ^ Српска дијаспора као део свеукупног српског бића
  4. ^ О дијаспори и Србима у региону
  5. ^ Od dijaspore tri milijarde evra
  6. ^ Dijaspora faktor makroekonomske stabilnosti
  7. ^ Попис становништва из 2011. године Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2016), Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY|Срби су бојкотовали попис Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2017) ecmikosovo.org (језик: енглески)
  9. ^ Срби су бојкотовали попис COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2017) (PDF)
  10. ^ „1996 population census in Bosnia and Herzegovina”. 
  11. ^ (Завод за статистику Црне Горе), Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ^ ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vesti
  13. ^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
  14. ^ STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI – DETALJNA KLASIFIKACIJA – POPIS 2011., Приступљено 25. 4. 2013.
  15. ^ Susedi broje Srbe | Aktuelno | Novosti.rs
  16. ^ Population by ethnic affiliation, Slovenia, Census 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 and 2002
  17. ^ Dijaspora može da promeni Srbiju : Između matice i rasejanja : Tema nedelje : POLITIKA
  18. ^ Попис у Совјетском Савезу
  19. ^ Попис у Совјетском Савезу
  20. ^ [1]
  21. ^ Попис у Совјетском Савезу
  22. ^ Попис у Совјетском Савезу
  23. ^ [2]
  24. ^ https://www.llv.li/files/as/bevolkerungsstatistik-30-juni-2014.pdf
  25. ^ Попис у Совјетском Савезу
  26. ^ Попис у Совјетском Савезу
  27. ^ Попис у Совјетском Савезу
  28. ^ Попис у Совјетском Савезу
  29. ^ Попис у Совјетском Савезу
  30. ^ Попис у Совјетском Савезу
  31. ^ Африка и Србија на вези: Срби у Боцвани rts.rs
  32. ^ Бадњак слоге на афричком сунцу novosti.rs

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]