Љубомир С. Јовановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:
| месец_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 1877.
| година_рођења = 1877.
| место_рођења = [[Брезова (Ивањица)]]
| место_рођења = [[Брезова (Ивањица)|Брезова]]
| држава_рођења = [[Османско царство]]
| држава_рођења = [[Османско царство]]
| дан_смрти = 25.
| дан_смрти = 25.
Ред 20: Ред 20:
== Биографија ==
== Биографија ==


Родио се у [[Ужице|Ужицу]] 1877. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је птрава на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због [[мартовске демонстрације|мартовских демонстрација]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] бежи у [[Земун]] који је тада био у саставу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]]. Након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]]. Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља студије успут се бавећи новинарством. Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан. Био је покретач и уредник листова [[Словенски југ]] и [[Пијемонт]]. По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Рањен је у колено након чега се у болници у [[Скопље|Скопљу]] заразио колером од које је умро [[1913]]<ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html Srpsko Nasledje], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>
Родио се у [[Брезова (Ивањица)|Брезови]] [[1877]]. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је права на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због учешћа у [[мартовске демонстрације|мартовским демонстрацијама]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] бежи у [[Земун]], који је тада био у саставу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]]. Након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]]. Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља студије успут се бавећи новинарством. Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан. Био је покретач и уредник листова [[Словенски југ]] и [[Пијемонт]]. По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Рањен је у колено након чега се у болници у [[Скопље|Скопљу]] заразио колером од које је умро [[1913]]<ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html Srpsko Nasledje], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 29. март 2013. у 23:27

Љубомир Јовановић Чупа
Датум рођења1877.
Место рођењаБрезоваОсманско царство
Датум смрти(1913-06-25)25. јун 1913.
Место смртиСкопљеКраљевина Србија

Љубомир С. Јовановић „Чупа“ (187724. јун 1913) је српски новинар и национални револуционар.

Биографија

Родио се у Брезови 1877. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Београду. Уписао је права на Великој школи али му је студирање ометало политичко деловање. Године 1903. због учешћа у мартовским демонстрацијама у Београду против Александра Обреновића бежи у Земун, који је тада био у саставу Аустро-Угарске. Након Мајкског преврата враћа се у Србију. Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се чети Аксентија Бацетовића Бацете и одлази на Козјак као штабни четник. По Бацетовићевој погибији 1905. враћа се у Београд и наставља студије успут се бавећи новинарством. Био је иницијатор стварања Црне руке 1911. и њен члан. Био је покретач и уредник листова Словенски југ и Пијемонт. По избијању Првог балканског рата одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Рањен је у колено након чега се у болници у Скопљу заразио колером од које је умро 1913[1].[2]

Извори

  1. ^ СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ Srpsko Nasledje, Приступљено 28. 3. 2013.