Љубомир С. Јовановић — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Родио се у [[Брезова (Ивањица)|Брезови]] [[1877]].<ref name="НАР"/> Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је права на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због учешћа у [[мартовске демонстрације|мартовским демонстрацијама]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] оптужен као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра приморан је да бежи чамцем у [[Земун]], који је тада био у саставу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]].<ref name="НАР"/> Након тога отишао је у Беч, а након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]].<ref name="НАР"/> Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се фебруара 1905. чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете<ref name="НАР"/> и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља и завршава студије права<ref name="НАР"/> успут се бавећи новинарством. Једно време боравио је у Бриселу, али ни тада не прекидајући везу са националним покретом. Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан.<ref name="НАР"/> Био је покретач и уредник листова [[Словенски југ]] и [[Пијемонт]]. По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Учествује и у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] против Бугарске у лето [[1913]]. Рањен је у колено у борбама крај [[Велес]]а. Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро [[25. јун]]а [[1913]].<ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html Srpsko Nasledje], Приступљено 28. 3. 2013.</ref> |
Родио се у [[Брезова (Ивањица)|Брезови]] [[1877]].<ref name="НАР"/> Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је права на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због учешћа у [[мартовске демонстрације|мартовским демонстрацијама]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] оптужен као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра приморан је да бежи чамцем у [[Земун]], који је тада био у саставу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]].<ref name="НАР"/> Након тога отишао је у Беч, а након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]].<ref name="НАР"/> Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се фебруара 1905. чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете<ref name="НАР"/> и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља и завршава студије права<ref name="НАР"/> успут се бавећи новинарством. Једно време боравио је у Бриселу, али ни тада не прекидајући везу са националним покретом. |
||
==Црна рука== |
|||
Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан.<ref name="НАР"/> Био је покретач и уредник листова [[Словенски југ]] и [[Пијемонт]]. Заједно са Бранком Раденковићем написао је правила организације "Уједињење или Смрт". Правила су написали по узору на слична немачка тајна националистичка удружења и на талијанске [[карбонари|карбонаре]]. |
|||
==Учеће у балканским ратовима и смрт== |
|||
По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Учествује и у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] против Бугарске у лето [[1913]].<ref name="НАР"/> Рањен је у колено у борбама крај [[Велес]]а.<ref name="НАР"/> Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро [[25. јун]]а [[1913]].<ref name="НАР"/><ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html Srpsko Nasledje], Приступљено 28. 3. 2013.</ref> |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 29. март 2013. у 23:49
Љубомир Јовановић Чупа | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1877. |
| Место рођења | Брезова, Османско царство |
| Датум смрти | 25. јун 1913. |
| Место смрти | Скопље, Краљевина Србија |
Љубомир С. Јовановић „Чупа“ (1877—25. јун 1913[1]) је српски новинар, четник и национални револуционар.
Биографија
Родио се у Брезови 1877.[1] Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Београду. Уписао је права на Великој школи али му је студирање ометало политичко деловање. Године 1903. због учешћа у мартовским демонстрацијама у Београду против Александра Обреновића оптужен као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра приморан је да бежи чамцем у Земун, који је тада био у саставу Аустро-Угарске.[1] Након тога отишао је у Беч, а након Мајкског преврата враћа се у Србију.[1] Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се фебруара 1905. чети Аксентија Бацетовића Бацете[1] и одлази на Козјак као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији 1905. враћа се у Београд и наставља и завршава студије права[1] успут се бавећи новинарством. Једно време боравио је у Бриселу, али ни тада не прекидајући везу са националним покретом.
Црна рука
Био је иницијатор стварања Црне руке 1911. и њен члан.[1] Био је покретач и уредник листова Словенски југ и Пијемонт. Заједно са Бранком Раденковићем написао је правила организације "Уједињење или Смрт". Правила су написали по узору на слична немачка тајна националистичка удружења и на талијанске карбонаре.
Учеће у балканским ратовима и смрт
По избијању Првог балканског рата одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Учествује и у Другом балканском рату против Бугарске у лето 1913.[1] Рањен је у колено у борбама крај Велеса.[1] Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро 25. јуна 1913.[1][2].[3]
Извори
- ^ а б в г д ђ е ж з и Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 181.
- ^ СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Srpsko Nasledje, Приступљено 28. 3. 2013.
