Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina

Za druge upotrebe, pogledajte Bosna i Hercegovina (višeznačna odrednica).

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina
Zastava Grb
Položaj SR Bosne i Hercegovine u SFR Jugoslaviji
Geografija
Zemlja		SFR Jugoslavija
Prestonica		Sarajevo
Društvo
Službeni jezik		Srpskohrvatski jezik
Politika
Oblik države		Narodna republika Socijalistička republika
Vladari
— Predsednik		Alija Izetbegović
— Premijer		Jure Pelivan
Vladajuća partija		Savez komunista Bosne i Hercegovine
Istorija
Postojanje
— Osnivanje		28. april 1945.
— Ukidanje		3. mart 1992. (47 god.)
Događaji
— formiranje ZAVNOBiH		25. novembar 1943.
— formiranje FNRJ		29. novembar 1945.
Geografske i druge karakteristike
Površina
— ukupno		51.129 km²
Stanovništvo		4.377.033 (1991)
Valuta		Jugoslovenski dinar
Zemlje prethodnice i naslednice Bosne i Hercegovine
Prethodnice:		Naslednice:
	Kraljevina Jugoslavija	Republika Bosna i Hercegovina
	Nezavisna Država Hrvatska	Republika Srpska
		Hrvatska Republika Herceg-Bosna

Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina (skraćeno SR Bosna i Hercegovina i SR BiH) bila je jedna od šest republika u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Postojala je od aprila 1945. do marta 1992. i u tom periodu je promenila nekoliko naziva — najpre je aprila 1945. nazvana Federalna Država Bosna i Hercegovina, donošenjem prvog Ustava 1946. nazvana je Narodna Republika Bosna i Hercegovina, a u socijalističku republiku preimenovana je kad i ostale jugoslovenske republike, Ustavom iz 1963. godine.

Spadala je među srednje razvijene jugoslovenske republike. Po privrednom razvoju iza nje su bile SR Crna Gora i SR Makedonija. Bila je treća po veličini posle SR Srbije i SR Hrvatske. Glavni grad je bio Sarajevo.

Konstitutivni narodi u SR BiH bili su — Muslimani, Srbi i Hrvati. Od autohtonih nacionalnih zajednica najbrojniji su bili Ukrajinci, ali nisu imali status zvanične narodnosti.

Nezavisnost Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine proglašena je 2. marta 1992, a 8. aprila „krnje Predsedništvo” joj je promenilo naziv u Republika Bosna i Hercegovina. Skupština Republike Srpske Bosne i Hercegovine proglasila je svoju nezavisnost od Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine dan pre promene imena, 7. aprila 1992. godine. Po proglašenju nezavisnosti Bosne i Hercegovine, u njoj je izbio građanski rat, koji je trajao do 1995. kada je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma stvorena nova Bosna i Hercegovina.

Istorija

Glavni članci: Istorija Bosne i Hercegovine i Bosna i Hercegovina u Narodnooslobodilačkoj borbi

Srednjovekovna Bosna pala je pod vlast Osmaske carevine polovinom XV veka. Otomanska vlast, uz brojne bune i ustanke stanovništva, trajala je do 1878. godine, kada je posle velikog ustanka, odlukom Berlinskog kongresa teritorija Bosne i Hercegovine predata na upravu Austrougarskoj monarhiji. Godine 1908. Austrougraska je izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine i ova odluka je dovela da velikog otpora stanovništva. To je rezultovalo Sarajevskim atentatom na prestolonaslednika Franca Ferdinada, 1914. godine, što je bio povod za izbijanje Prvog svetskog rata.

Posle završetka Prvog svetskog rata, 1918. godine teritorija Bosne i Hercegovine bila je uključena u sastav novostvorene države — Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije nazvane Kraljevina Jugoslavija.

Početkom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, 1941. godine, teritorija Bosne i Hercegovine je ušla u sastav ustaške Nezavisne Države Hrvatske. Tada su otpočeli masovni pokolji ustaša nad srpskim stanovništvom, zbog čega je izbio oružani ustanak. Među ustanicima je ubrzo došlo do otovrene podele na partizane i četnike. Partizane je organizovala i predvodila Komunistička partija Jugoslavije (KPJ), a glavna žarišta njihovog ustanka u BiH bili su područja Bosanske krajine i istočne Bosne. Posle sloma partizanskog ustanka u Srbiji, krajem 1941, glavnina i rukovodstvo partizanskog Narodnooslobodilačkog pokreta su prešli u BiH, koja je tada postala centar ustanka u Jugoslaviji. Na njenoj teritoriji vođene su odlučujuće borbe protiv okupatora — Druga, Treća (delimično), Četvrta, Peta, Šesta (delimično) i Sedma neprijateljska ofanziva.

U Jajcu je 29. novembra 1943. godine održano Drugo zasedanje AVNOJ-a, na kome su udareni temelji nove države i taj datum se u SFRJ obeležavao kao Dana Republike. Pre tog zasedanja je u Mrkonjić-Gradu, 25. novembra 1943. godine, održano Prvo zasedanje ZAVNOBiH-a na kojem je BiH konstituisana kao samostalna federalna jedinica i taj datum se obiležavao (obeležava se i danas) u SR BiH kao Dan Državnosti.

Još je važan datum i 27. juli Dan Ustanka naroda BiH kada je 1941. godine, oružanom akcijom u Drvaru, počeo ustanak protiv okupatora.

Uloga u SFRJ

Zbog svog centralnog geografskog položaja unutar jugoslovenske federacije, posleratna Bosna je strateška odabrana kao baza za razvoj vojne odbrambene industrije. To je doprinelo velikoj koncentraciji naoružanja i vojnog osoblja u Bosni; značajan faktor u ratu koji je usledio nakon raspada Jugoslavije 1990-ih godina. Međutim, postojanje Bosne u Jugoslaviji je uglavnom bilo mirno i prosperitetno. Kao jedna od siromašnijih republika ranih 1950-ih, brzo se ekonomski oporavila, koristeći prednosti svojih ekstenzivnih prirodnih resursa da stimuliše industrijski razvoj.

Jugoslovenska komunistička doktrina "bratstva i jedinstva" posebno je odgovarala bosanskom raznolikom i multietničkom društvu koje je, zbog tako nametnutog sistema tolerancije, napredovalo kulturno i socijalno. Poboljšanje kulturne tolerancije širom Bosne i Hercegovine kulminiralo je izborom Sarajeva za domaćina Zimskih olimpijskih igara 1984. godine.

Posleratni razvoj

Po oslobođenju zemlje počinje i izgradnja, a baš u SR BiH se ulaze najviše truda putem radnih akcija (izgradnja pruga Brčko-Banovići i Šamac-Sarajevo), kao i izgradnjom industrijskih giganata u Zenici i Tuzli. SR BiH se naglo industrijalizovala i uporedo sa razvojem industrije vršilo se i školovanje i opismenjavanje stanovništva. Tako se otvaraju i fakulteti u Sarajevu, Tuzli, Banjoj Luci i Mostaru.

Takođe je i muzička scena u Sarajevu bila veoma bogata i održavali su se mnogi koncerti kako domaćih tako i stranih izvođača. Rok grupe kao sto su Indeksi i Bijelo dugme ostavile su bitan trag u muzičkoj istoriji Sarajeva, a mnoge mlade grupe im se pridružuju tokom 80-ih godina.

Upravo zbog bogatstva različitih kultura na podruciju SR BiH, nju su mnogi sa pravom nazivali Jugoslavija u malom.

Nezavisnost

Nezavisnost je proglasila marta 1992. godine, a Uredbom „krnjeg“ Predsedništva SR BiH, 8. aprila 1992. naziv joj je promenjen u Republika Bosna i Hercegovina. Tada su na teritoriji SR BiH već postojale Hrvatska zajednica Herceg-Bosna, osnovana 18. novembra 1991. i Republika Srpska Bosna i Hercegovina, osnovana 9. januara 1992. godine. Narodna skupština Republike Srpske Bosne i Hercegovine je aprila 1992. proglasila nezavisnost od Republike Bosne i Hercegovine dok je Hercegbosanska skupština to nezvanično uradila oktobra 1992. Nakon rata na ovim prostorima, stupanjem na snagu Dejtonskog sporazuma krajem 1995. godine je nastala „nova“ Bosna i Hercegovina sastavljena od dva entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske.

Opštine u SR Bosni i Hercegovini

Etnički sastav SR BiH 1991. godine

Na popisu iz 1971. godine, SR Bosna i Hercegovina sastojala se iz 107 opština, da bi se 1978. godine u Gradu Sarajevu formirale dve nove opštine Novi Grad i Stari Grad, pa je na popisima iz 1981. i 1991. godine, SR Bosna i Hercegovina imala 109 opština, i to:

• Grad Sarajevo (10 opština): Vogošća, Ilijaš, Ilidža, Novi Grad, Novo Sarajevo, Pale, Stari Grad, Trnovo, Hadžići i Centar.
• ostale opštine u SR Bosni i Hercegovini, bile su: Banovići, Banja Luka, Bijeljina, Bileća, Bihać, Bosanska Gradiška, Bosanska Dubica, Bosanska Krupa, Bosanski Brod, Bosanski Novi, Bosanski Petrovac, Bosanski Šamac, Bosansko Grahovo, Bratunac, Breza, Brčko, Bugojno, Busovača, Vareš, Velika Kladuša, Visoko, Vitez, Višegrad, Vlasenica, Gacko, Glamoč, Goražde, Gornji Vakuf, Gradačac, Gračanica, Grude, Derventa, Doboj, Donji Vakuf, Duvno, Žepče, Živinice, Zavidovići, Zvornik, Zenica, Jablanica, Jajce, Kakanj, Kalesija, Kalinovik, Kiseljak, Kladanj, Ključ, Konjic, Kotor Varoš, Kreševo, Kupres, Laktaši, Livno, Lištica, Lopare, Lukavac, Ljubinje, Ljubuški, Maglaj, Modriča, Mostar, Mrkonjić Grad, Nevesinje, Neum, Novi Travnik, Olovo, Orašje, Odžak, Posušje, Prijedor, Prnjavor, Prozor, Pucarevo, Rogatica, Rudo, Sanski Most, Skender Vakuf, Sokolac, Srbac, Srebrenik, Srebrenica, Stolac, Teslić, Tešanj, Titov Drvar, Trebinje, Tuzla, Ugljevik, Fojnica, Foča, Han Pijesak, Cazin, Čajniče, Čapljina, Čelinac, Čitluk, Šekovići i Šipovo.

Imena gradova

Nazivi određenih gradova u vreme postojanja SR Bosne i Hercegovine:

• Bosanska Gradiška — danas Gradiška
• Bosanska Dubica — danas Kozarska Dubica
• Bosanski Novi — danas Novi Grad
• Bosanski Šamac — danas Šamac
• Duvno — danas Tomislavgrad
• Lištica — danas Široki Brijeg
• Pucarevo (od 1980; po Đuri Pucaru) — danas Novi Travnik
• Skender Vakuf — danas Kneževo
• Titov Drvar — (od 1981; po Josipu Brozu Titu) danas Drvar
• Bosanski Brod — danas Brod

Funkcioneri SR Bosne i Hercegovine

Predsednici

Jablanica — srušeni most na Neretvi

Funkcija predsednika Republike, odnosno predsednika Predsedništva SR Bosne i Hercegovine uvedena je tek Ustavom iz 1974. godine, a pre toga je funkciju šefa države obavljao predsednik Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine, od 1943. do 1945. godine, odnosno predsednik Prezidijuma Narodne skupštine, od 1945. do 1953. godine. Nakon ukidanja ove funkcije, od 1953. do 1974. godine funkciju šefa države je obavljao predsednik Narodne skupštine.

• Predsednik ZAVNOBiH (1943—1945)
  • Vojislav Kecmanović (25. novembar 1943 — 26. april 1945)
• Predsednik Prezidijuma Narodne skupštine (1945—1953)
  • Vojislav Kecmanović (26. april 1945 — novembar 1946)
  • Đuro Pucar (novembar 1946 — septembar 1948)
  • Vlado Šegrt (septembar 1948 — mart 1953)
• Predsednik Narodne skupštine (1953—1974)
  • Đuro Pucar (decembar 1953 — jun 1963)
  • Ratko Dugonjić (jun 1963 — 1967)
  • Džemal Bijedić (1967 — 1971)
  • Hamdija Pozderac (1971 — maj 1974)
• Predsednik Predsedništva SR BiH (1974—1990)
  • Ratko Dugonjić (maj 1974 — april 1978)
  • Raif Dizdarević (april 1978 — april 1982)
  • Branko Mikulić (april 1982 — 26. april 1984)
  • Milanko Renovica (26. april 1984 — 26. april 1985)
  • Munir Mesihović (26. april 1985 — April 1987)
  • Mato Andrić (april 1987 — april 1988)
  • Nikola Filipović (april 1988 — april 1989)
  • Obrad Piljak (april 1989 — 20. decembar 1990)
  • Alija Izetbegović (20. decembar 1990. — 8. april 1992)

Premijeri

• Ministar za BiH u Privremenoj vladi DFJ (1945)
  • Rodoljub Čolaković (7. mart 1945 — 27. april 1945)
• Predsednik vlade (1945—1953)
  • Rodoljub Čolaković (27. april 1945 — septembar 1948)
  • Đuro Pucar (septembar 1948 — mart 1953)
• Predsednik Izvršnog veća (1953—1990)
  • Đuro Pucar (mart 1953 — decembar 1953)
  • Avdo Humo (decembar 1953 — 1956)
  • Osman Karabegović (1956 — 1963)
  • Hasan Brkić (1963 — 1965)
  • Rudi Kolak (1965 — 1967)
  • Branko Mikulić (1967 — 1969)
  • Dragutin Kosovac (1969 — april 1974)
  • Milanko Renovica (april 1974 — 28. april 1982)
  • Seid Maglajlija (28. april 1982 — 28. april 1984)
  • Gojko Ubiparip (28. april 1984 — april 1986)
  • Josip Lovrenović (april 1986 — april 1988)
  • Marko Ćeranić (april 1988 — 20. decembar 1990)
  • Jure Pelivan (20. decembar 1990 — 8. april 1992)

Vidi još

• ZAVNOBiH
• Bosna i Hercegovina
• Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

Literatura

• Grandits, Hannes (2009). „Ambivalentnosti u socijalističkoj nacionalnoj politici Bosne i Hercegovine u kasnim 1960-im i u 1970-im: Prespektive odozgo i odozdo”. Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju. str. 15—38. 
• Kamberović, Husnija (2009). „Sedamnaesta i Dvadeseta sjednica CKSKBIH o nacionalnom pitanju”. Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju. str. 241—295. 
• Lučić, Iva (2009). „Stavovi Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije o nacionalnom identitetu bosanskih Muslimana/Bošnjaka: Između afirmacije, negacije i konfesionalne artikulacije”. Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju. str. 97—115. 
• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit. 
• Sarač, Dženita (2009). „Neuspjeh sekularizacije i jačanje religijskog identiteta početkom 1980-ih godina u Bosni i Hercegovini”. Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju. str. 153—184. 
• Džaja, Srećko M. (2002). Die politische Realität des Jugoslawismus (1918-1991): Mit besonderer Berücksichtigung Bosnien-Herzegowinas. München: R. Oldenbourg Verlag. 
• Džaja, Srećko M. (2004). Politička realnost jugoslavenstva (1918-1991): S posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu. Sarajevo-Zagreb: Svjetlo riječi.