Severna Koreja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 39° 44' 56" SG Š, 126° 24' 17" IGD

Demokratska Narodna Republika Koreja
조선 민주주의 인민 공화국
(Čoson Mindžudžui Inmin Konhvaguk)
Zastava Severne Koreje Grb Severne Koreje
Zastava Grb
krilatica: Pobeda je sigurna ako verujemo i pouzdamo se u ljude
Himna
Aegukka
Položaj Severne Koreje
Glavni grad Pjongjang
39°2′N 125°45′E
Službeni jezik korejski
Vrhovni vođa: Kim Džong Un
Premijer: Pak Pong-džu
Nezavisnost: Od Japana
15. avgusta 1945.
Površina  
 — ukupno 120.540 km² (98)
 — voda (%) 4,87
Stanovništvo  
 — 2013. 24.895.000 [1] (48)
 — gustina 190/km² 
Valuta Von (₩) (KPW)
Vremenska zona UTC +9
Internet domen нема, .kp резервисан
Pozivni broj +850

Severna Koreja, zvanično Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK; Korejski: 조선 민주주의 인민 공화국, Čoson Mindžudžui Inmin Konhvaguk; Handža: 朝鮮民主主義人民共和國), je država u istočnoj Aziji[2], koja zauzima severni deo Korejskog poluostrva. Lokalno i u Kini zovu je Pukčoson ("severni Čoson"; 북조선; 北朝鮮), ime zemlje asocira naciju na dinastiju Džoseon. Bukhan ("Severni Hani"; 북한; 北韓) nazivi se upotrebljavaju u Južnoj Koreji. Površina Severne Koreje je 120.540 km². Po površini Severna Koreja je 98. država u svetu. DNR Koreja se graniči na jugu sa Južnom Korejom preko demilitarizovane zone uspostavljene 1953., na severozapadu i severu sa Narodnom Republikom Kinom, a na severoistoku se graniči sa Rusijom na reci Tuman. Na zapadu je zapljuskuje Žuto more, a sa istoka Japansko more. Po popisu iz 2008. Severna Koreja je je imala 24.052.231 stanovnika.[3]

Glavni i najveći grad Severne Koreje je Pjongjang, a ostali veći su Hamhung, Čongjin, Napfo, Vonsan, Sinuiju, Tančon, Kenčon, Kesong i Sarivon.

Geografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Severne Koreje

Planine dominiraju na severu i istoku zemlje. Najviši vrh je 2.750 m visoki ugašeni vulkan Paektu na granici sa Kinom. Nizije, koje su nastale spajanjem rečnih dolina, nalaze se pretežno uz zapadnu obalu, a u najvećoj je smešten i glavni grad Pjongjang. Granicu sa Kinom i Rusijom čine reke Jalu i Timen.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Severne Koreje
Građani odaju počast staui Kim il Sunga

Prvi tragovi ljudskih naselja na Korejskom poluostrvu datiraju iz 4270. godine pre naše ere. Prema legendi prvi korejski kralj bio je Tan-gun koji je osnovao drevno korejsko kraljevstvo Ko-Čosan čija je prestonica bio Pjongjang.

Do 1945. godine Koreja je bila japanska kolonija. Posle okončanja Drugog svetskog rata teritorija Koreje podeljena je 38. paralelom na Severnu Koreju, koja je bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza i na Južnu Koreju, koja je bila pod kontrolom SAD. Severna Koreja, formirana je 9. septembra 1948. godine kao Narodno Demokratska Republika, kao odgovor na formiranje Republike Koreje (Južne Koreje) 15. avgusta 1948. godine. Rastuće tenzije između dve Koreje, potpirivane opštom atmosferom Hladnog rata dovele su do sukoba. 25. juna 1950. snage Severne Koreje prešle su granicu na 38. paraleli i tako u nastojanju da ujedine državu započeli Korejski rat. Savet bezbednosti UN je proglasio Pjongjang za agresora i pozvao sve države članice UN da pomogne Južnu Koreju. Osim SAD, svoje trupe u Koreju poslali su Britanija, Turska, Belgija, Grčka, Kolumbija, Indija, Filipini i Tajland. Sovjetski predstavnik je bojkotovao sednicu Saveta bezbednosti i nije bio u stanju da iskoristi veto. U ratu koji je trajao tri godine, prema nekim procenama, poginulo je oko 2,5 miliona ljudi (oko milion kineskih vojnika, pola miliona vojnika Severne Koreje, 250.000 Južne Koreje, 33.000 Amerikanaca, nekoliko hiljada vojnika pod zastavom OUN i više od 600.000 civila u obe Koreje), uništeno je preko 80% stambene, industrijske i transportne infrastrukture obe zemlje. Na strani Severne Koreje učestvovala je Kina, a tajnu vojnu pomoć u avijaciji je pružao i SSSR.[4] Korejski rat je završen primirjem potpisanim 27. jula 1953. i uspostavljena je demilitarizovana zona duž čitave granice. Na političkom planu, situacija za NDR Koreju se pogoršala 1960-ih zbog sukoba između Kine i Sovjetskog Saveza. 1970-ih godina dolazi do zaustavljanja ekonomskog rasta u državi i počinje nazadovanje zbog visoke cene nafte, nakon naftne krize 1974. godine i visokih troškova za vojsku. Nakon izjave Kim Il Sunga da će dve Koreje ponovo ujediniti tokom njegovog života, troškovi za vojsku su se samo povećavali. Prvi predsednik Severne Koreje u zvanju Vrhovnog komandanta bio je Kim Il Sung sve do smrti 1994. godine. Nasledio ga je sin Kim Džong Il koji je vladao do svoje smrti 17. decembar 2011. Sadašnji vrhovni komandant je unuk Kim Il Sunga, Kim Džong Un.

Administrativna podela[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Provincije Severne Koreje

Demokratska Narodna Republika Koreja deli se na devet provincija to su: Čagang, Severni Hamgiong, Južni Hamgiong, Rjangang, Severni Pjongan, Južni Pjongan, Severni Hvange, Južni Hvange i Kangvon i tu su još tri grada sa specijalnim statusom a to su: prestonica Pjongjang, Namfo i Kesong.

Politika[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Politika Severne Koreje

Demokratska Narodna Republika Koreja je država sa tri partije: Čondistička Čongu partija čija je predsednica Ju-Mi Jong , Korejska socijaldemokratska partija čiji je predsednik Kim Pjong Sik i vladajuća Radnička partija Koreje čiji je generalni sekretar Kim Džong Un. Vrhovna narodna skupština ima 687 mesta, a poslanici se biraju na mandat od pet godina. Vrhovna narodna skupština bira predsednika države, sudije ustavnog suda, vladu, predsednika vlade kao i Nacionalni komitet odbrane. Čitav ustavni sistem zasniva se na skupštinskom sistemu. Vladajuća ideologija koju prihvataju sve tri partije je Džuš ili Džuče Ideja čiji je kreator Kim Il Sung. Prvi ustav Severna Koreja je donela 1948. godine da bi 27. decembra 1972. bila izvršena revizija ustava. Potom, ustav je ponovo promenjen aprila 1992, a poslednje korekcije su izvršene 1998. Severna Koreja ima diplomatska predstavništva u mnogim državama i većina zemalja sveta je priznaje izuzev Republike Koreje, Japana i SAD. Međutim, prilikom posete bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt Pjongjangu 1999. izvršeno je i formalno priznavanje DNR Koreje od strane SAD, ali administracija Džordža Buša je to poništila. Američke interese u DNR Koreji zastupa ambasada Kraljevine Švedske.

Odnosi sa Japanom su ideološke prirode i sežu u prošlost u vreme japanske okupacije korejskog poluostrva i zločina japanske vojske nad Korejancima, a i straha od kapitalizma vlade u Pjongjangu.

Severna Koreja se službeno 2009. godine u ustavu odrekla komunizma i zamenila ga sa Songun politikom koja stavlja razvoj vojske u prvi plan, pa tek onda politiku i ideologiju.

Stanovništvo[uredi]

Pjongjang
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Demografija Severne Koreje

DNR Koreja ima 22.912.177 stanovnika, od toga više od 95% su korejske nacionalnosti. Određeni broj stanovnika su Kinezi i Japanci. Prirast stanovništva je oko 1%. Očekivana dužina života novorođenčeta je za dečake 68 godina, a za devojčice 74 godine. Prosečna očekivana dužina života iznosi 71,37 godina. U DNR Koreji svaka žena rađa po 2,15 dece. Prosečna starost stanovništva iznosi 31 godinu. Najviše je ljudi u godinama između 15 i 64, ukupno 67,9%, zatim deca do 14 godina - kojih je 24,2%. Najmanje je starih koji čine svega 7,9% populacije. Još nema zvaničnih slučajeva side.

Privreda[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Privreda Severne Koreje

O privredi Severne Koreje ima malo pouzdanih podataka, ali zna se da je ona u velikim teškoćama. Pretpostavlja se da u nekim područjima zemlje i segmentima stanovništva vlada glad zbog slabe poljoprivredne proizvodnje i lošeg lanca distribucije. U 2002. započeti su ograničeni eksperimenti sa preduzetničkim zonama i tržnicama poljoprivrednih proizvoda.

Religija[uredi]

Korejanci su i u DNR (Severnoj) Koreji većinom budisti i konfučijanci; zatim tu je nešto katolika i pravoslavaca; kao i sinkretička religija Rajskog puta. Vladu DNR Koreje optužuju za progon verskih zajednica. To je delimično tačno jer se vrši zabrana rada svih inostranih verskih misija i širenje verskih sekti dok su zvanične verske zajednice finansirane od strane države. Kim Il Sung je rekao za sveštenike: Zadatak sveštenika je da se mole za mir i napredak Demokratske Narodne Republike Koreje. Zato u Severnoj Koreji nije bilo Kulturne revolucije niti uništavanja verskih objekata. Svetilišta su u odličnom stanju. Ustavom je garantovana verska sloboda svih građana.

Državni praznici[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „DPR Korea 2008 Population Census National Report“. Pyongyang: DPRK Central Bureau of Statistics. 2009 Приступљено 19. 2. 2011.. 
  4. ^ Voйna Severnoй Korei i Kitaя protiv Юžnoй Korei i SŠA, Pristupljeno 5. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :