Милорад Додик

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије

Милорад Додик
Милорад Додик (2024)
Лични подаци
Датум рођења(1959-03-12)12. март 1959. (65 год.)
Мјесто рођењаБања Лука, НР БиХ, ФНР Југославија
ДржављанствоРепублика Српска, БиХ
Србија[1]
УниверзитетУниверзитет у Београду
ПрофесијаПолитиколог
Породица
СупружникСњежана Додик
Дјеца2
Политичка каријера
Политичка
странка		Савез независних социјалдемократа (1996—)
Нестраначки политичар
(1991—1996)
Савез реформских снага Југославије
(1990—1991)
Савез комуниста Југославије
(до 1990)
Тренутна функција
Функцију обавља од 15. новембра 2022.
ИзбориИзбори 2022.
ПотпредсједникЋамил Дураковић
Давор Прањић
ПретходникЖељка Цвијановић
20. новембра 2018. — 15. новембра 2022.
ИзбориИзбори 2018.
ПретходникМладен Иванић
НасљедникЖељка Цвијановић
28. новембар 2006. — 15. новембар 2010.
ИзбориИзбори за народне посланике Републике Српске 2006.
ПретходникПеро Букејловић
НасљедникАлександар Џомбић
18. јануар 1998. — 12. јануар 2001.
ИзбориИзбори за народне посланике Републике Српске 1997.
Реизбор(и)Избори за народне посланике Републике Српске 1998.
ПретходникГојко Кличковић
НасљедникМладен Иванић
Потпис
Босна и Херцеговина
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Босне и Херцеговине
Устав
Дејтонски споразум
Уставни суд
Високи представник
Кристијан Шмит (оспорено)
Предсједништво
Жељко Комшић (ДФ) [предсједавајући]
Денис Бећировић (СДП БиХ) [члан]
Жељка Цвијановић (СНСД) [члан]
Парламентарна скупштина
Представнички дом
Дом народа
Савјет министара
Предсједавајући:
Борјана Кришто
Министарства:
Одбрана
Безбједност
Спољни послови
Цивилни послови
Правда
Финансије
Спољна трговина
Комуникације и транспорт
Људска права и избјеглице
Судска власт
Суд
Тужилаштво
Високи судски и тужилачки савјет
Избори
Локални 2020.
Општи 2022.
Административна подјела
Ентитети:
Федерација Босне и Херцеговине
({{политика}})
Република Српска
({{политика}})
Брчко Дистрикт

Милорад Додик (Бања Лука, 12. март 1959) српски је политичар и политиколог. Тренутни је предсједник Републике Српске и предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Владе Републике Српске.

Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Почасни је предсједник КК Партизан. Добитник је више признања и одликовања, као што је награда Фонда јединства православних народа из руку руског патријарха, Свети крст чувара Христовог гроба од стране јерусалимског патријарха, Ордена Светог Саве првог реда који додјељује Српска православна црква, Ордена Немањића, Ордена Републике Српске на ленти и Орден Републике Србије на великој огрлици.[2]

Дјетињство и образовање

Милорад Додик је рођен 12. марта 1959. године у Бањој Луци, као син Богољуба и Мире Додик. Живио је у Лакташима, гдје је похађао основну школу. Године 1978, завршио је Пољопривредну средњу школу у Бањој Луци; послије овога се уписао на ФПН Универзитета у Београду, на којем је дипломирао 1983. године.[3]

Рана политичка каријера

Од 1986. до 1990. био је предсједник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. Године 1990. на првим вишестраначким изборима у СР Босни и Херцеговини изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага. Током рата у БиХ, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то вријеме, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су чланови били опозиција Српске демократске странке — која је имала већинску власт у Народној скупштини Републике Српске.

Године 1996, послије Дејтонског споразума, из клуба је произашла Странка независних социјалдемократа и Додик је постао њен први предсједник. Странка се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом како би се оформио Савез независних социјалдемократа, чији је Додик и данас предсједник.

Ангажман у спорту

У млађим данима се бави активно кошарком играјући у КК Поткозарје, а касније и у КК Полет. Милорад Додик је више од десет година био предсједник КК „Игокеа“ Александровац чији је један од оснивача, а КК „Партизан“ Београд му је додијелио титулу почасног предсједника клуба.[4] Неријетко га се може видјети на спортским манифестацијама у Србији[5] и Републици Српској а у функцији предсједника РС иницирао је и неколико пројеката сарадње између различитих гранских спортских савеза Србије и Републике Српске.[6] Иако је много пута са различитих позиција власти у Републици Српској помагао новчаним донацијама клубове из спортске породице Борац, у јуну 2019. по први пут се из просторија фудбалског клуба Борац обратио медијима и јавно стао иза пројекта „Европски Борац”, најављујући у периоду од шест мјесеци чишћење свих вишедеценијских дуговања која су оптерећивала овај клуб, и стварање клуба способног да се поново бори за трофеје и игра европска такмичења. [7] Исте године, на крају полусезоне предсједник Борца Вицо Зељковић констатовао је да је очишћено 90% дуга, а Борац је годину завршио на диоби другог мјеста у Премијер лиги БиХ. [8]

Премијер Републике Српске

Први мандат (1998–2001)

Након сукоба Биљане Плавшић са остатком Српске демократске странке (СДС) Радована Караџића, основала је нову политичку странку, Српски национални савез (СНС). Пријевремени избори у Републици Српској одржани су 1997. године, након чега су Плавшићева и њен СНС блиско сарађивали са мањим српским социјалистичким партијама (Социјалистичком партијом и Додиковим СНСД-ом). Додик је именован за премијера Републике Српске, иако је његова странка имала само два мандата у Народној скупштини.[9]

Други мандат (2006–2010)

Додик демонстрира количину папирологије смањену реформама које подржава USAID, април 2007

Током кампање за опште изборе 2006. године, након стицања независности Црне Горе, Додик је рекао да Република Српска не искључује своје право на референдум о независности. Додиков СНСД је на изборима освојио 46,9 одсто гласова, док је СДС освојио 19,5 одсто гласова. Међународна заједница га је доживљавала као умјереног демократског лидера Републике Српске.[10] Додик је имао подршку западних земаља које су настојале да маргинализују српске националисте. Вјеровали су да су у Додику нашли алтернативу. Након што је постао премијер, Запад је наставио да га подржава на рачун српских националистичких партија.[11] Западне земље су обећале да ће, уколико Додик остане премијер, Република Српска добити западну економску помоћ. ОХР и западне силе су такођер жељеле осигурати да он оствари своје обећање да ће вратити 70.000 хрватских и бошњачких избјеглица у Републику Српску.[12]

Како је обећано, након побједе Додика на изборима, Република Српска је добила новчану помоћ од Европске уније, тим новцем су исплаћене плате државним службеницима и полицији. Средином фебруара 2007. Додик је отпутовао у Сједињене Америчке Државе, гдје га је примила Медлин Олбрајт. Описала га је као "дашак свежег ваздуха" и обећала 3,6 милиона евра хитне помоћи. Република Српска је у истом мјесецу добила и помоћ од британске владе. Британски министар иностраних послова Робин Кук рекао је испред Народне скупштине Републике Српске да је Додикова влада „у прве две недеље учинила више на побољшању живота људи него што је то урадила њена претходница за две године“.[13]

Касније је Додик постао најмоћнији српски политичар у Босни и Херцеговини, а касније га је Запад посматрао као „неустрашивог националисту и највећу претњу крхком мултиетничком миру у Босни и Херцеговини“.[11] Након што је постао премијер, Додик је постао чак и националистичкији од СДС-а. Током реформе полиције у Републици Српској, Додик је успио да себи створи националистички профил. Харис Силајџић је у међувремену побиједио на изборима за бошњачког члана Предсједништва Босне и Херцеговине. Како је током рата у БиХ био министар и близак сарадник Алије Изетбеговића, Силајџић је критиковао Републику Српску као геноцидни ентитет и позивао на њено укидање. Штавише, Силајџић се залагао за даљу централизацију Босне и Херцеговине.[10]

Додик и председник Србије Борис Тадић су 5. маја 2008. године свечано отворили Парк Републике Српске у Београду.[14]

Додик је 1. јуна 2008. године, током посјете Загребу, изјавио да је операција "Олуја" чин етничког чишћења спроведеног над Србима и оцијенио је "највећим етничким чишћењем почињеним након Другог свјетског рата".[15] Хрватски председник Стјепан Месић критиковао је Додика што је подстицао незадовољне Србе у Хрватској да живе у Републици Српској, а занемарио је да позове бошњачке и хрватске избеглице да се врате.[16] Иво Банац, председник Хрватског хелсиншког одбора, изјавио је да се Хрватска тада бранила и критиковао Додикове коментаре као провокације.[17]

Додик је 12. децембра 2008. изјавио да муслиманским судијама не би требало дозволити да предсједавају предметима у Републици Српској.[18] Он је прецизирао да је "за РС неприхватљиво да нам муслиманске судије суде и избацују жалбе које су правно основане. А ми мислимо да је то само зато што су муслимани, Бошњаци и што имају негативну оријентацију према РС, а видимо заверу која је створена.“[18] Додикове коментаре осудиле су међународне институције, Амбасада Сједињених Америчких Држава у Сарајеву и други званичници као „екстремно шовинистичке“.[18]

Он и Борис Тадић, председник Србије, 9. септембра 2009. године отварају школу на Палама под називом „Србија“.[19] Бошњачки и хрватски чланови трочланог Председништва Босне и Херцеговине нису консултовани о Тадићевом путовању.[19]

Додик је 27. октобра 2009. обезбиједио авион Владе РС да покупи Биљану Плавшић, бившу предсједницу Републике Српске осуђену за ратне злочине, и пожелио јој добродошлицу у Београд након пријевременог пуштања из шведског затвора.[20] За то је навео „чисто моралне разлоге“.[21] Жељко Комшић, хрватски члан Предсједништва БиХ, отказао је планирану посјету Шведској у знак протеста.[20]

Додик држи говор, 2010

Додик је у новембру 2009. године одбио да међународним тужиоцима пред Судом БиХ преда тражене документе о финансирању комплекса владиних зграда у Бањалуци у вриједности од 110 милиона еура и изградњи аутопута.[22] Он је навео да суд није надлежан за Републику Српску и поднио је тужбу против замјеника високог представника Рафија Грегоријана и међународним тужиоцима.[22] Додик је оптужио Грегоријана да води заверу против Републике Српске и рекао да постоји пристрасност према Србима међу тужиоцима и судијама на централном нивоу.[22]

Додик је 10. новембра 2009. открио да озбиљно размишља о давању службе Биљани Плавшић у Сенату. Он је навео да „радимо на ревизији закона о председнику Републике, којим би Плавшић, и други бивши председници, добили могућност да уживају неке привилегије попут службе, новчане накнаде, саветника, секретара, службеног аутомобила са возачем и тако даље."[23] Младен Босић, лидер Српске демократске странке, критиковао је Додика.[23]

Хрватски председник Стјепан Месић је 19. јануара 2010. године изјавио да би Додик, уколико би расписао референдум за независност Републике Српске, послао хрватску војску да интервенише.[24]

Председништво (2018–2022)

Општи избори (2018)

На Општим изборима у БиХ 2018. због уставног ограничења могућности три узастопна мандата на мјесту предсједника Републике Српске, по први пут се кандидовао, и однио најубједљивију побједу за мјесто српског члана Предсједништва БиХ, са остварених 368.210 гласова; то је уједно, не рачунајући прве послијератне изборе, и највећи појединачни број гласова за позицију у Предсједништву БиХ од свих дотадашњих чланова и из свих народа.[25]

Крајем септембра 2023. једногласно је реизабран за предсједника СНСД.[26]

Додик на 18. Самиту Покрета несврстаних у Бакуу, 25. октобар 2019.

Домаћа политика

Додик је у првом мјесецу свог предсједавања имао конфронтацију са новоизабраним бошњачким чланом Предсједништва Шефиком Џаферовићем, при чему је Додик изјавио да неће присуствовати првој сједници Предсједништва под новим руководством све док застава Републике Српске, ентитета Босне и Херцеговине, не буде смештена у његову канцеларију.[27] На крају је попустио, пристајући да седницу одржи само са заставом Босне и Херцеговине.[28]

У марту 2019. Додик је за свог савјетника именовао познатог филмског ствараоца Емира Кустурицу.[29]

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је 28. јануара 2021. године пријавила Додика Тужилаштву Босне и Херцеговине због ширења националне мржње.[30] Пријављен је да је вербално вријеђао члана Централне изборне комисије Вању Бјелицу-Прутину због одлуке да се општински избори у БиХ 2020. године понове у градовима Добој и Сребреница, на којима је побиједила Додикова странка, због изборних нерегуларности.[31]

Џаферовић и хрватски члан Предсједништва Жељко Комшић присуствовали су 22. маја 2021. године војној вјежби између Армије Сједињених Америчких Држава и Оружаних снага Босне и Херцеговине на планини Мањачи, јужно од града Бања Лука у Босни и Херцеговини, док је Додик одбио да јој присуствује.[32]

Дана 5. јануара 2022. године, Канцеларија Сједињених Америчких Држава за контролу стране имовине увела је санкције Додику према Извршној наредби 14033 („Блокирање имовине и обустављање уласка одређених особа у Сједињене Државе које доприносе дестабилизирајућем стању на Западном Балкану“). Подсекретар Трезора за тероризам и финансијску обавјештајну службу Брајан Е. Нелсон је у саопштењу рекао да „дестабилизујућа коруптивна активност Милорада Додика и покушаји да демонтира Дејтонски мировни споразум, мотивисани сопственим интересом, угрожавају стабилност Босне и Херцеговине и читавог региона“.[33][34] Уједињено Краљевство је 11. априла 2022. санкционисало Додика и Жељку Цвијановић, предсједницу Републике Српске због покушаја подривања легитимитета Босне и Херцеговине, а британска министарка вањских послова Лиз Трас изјавила је да Додик и Цвијановић „намјерно поткопавају тешко стечени мир у Босни и Херцеговини. Подстакнути Путином, њихово непромишљено понашање угрожава стабилност и безбедност широм Западног Балкана.“[35]

Додика је 16. новембра 2022. године на мјесту српског члана Предсједништва наслиједила Жељка Цвијановић.[36]

Пандемија ковида-19

Како је пандемија КОВИД-19 у Босни и Херцеговини почела у марту 2020. године, Предсједништво је најавило постављање карантинских шатора Оружаних снага на границама земље намијењених држављанима БиХ који се враћају кућама. Сваки држављанин Босне и Херцеговине који долази у земљу био је у обавези да буде у карантину у трајању од 14 дана почев од дана доласка. Шатори су постављени на северној граници са Хрватском.[37]

Додик је 21. децембра 2020. године примљен у болницу због билатералне упале плућа, али није оболио од КОВИД-19.[38] Дан касније, 22. децембра, потврђено је да је позитиван на КОВИД-19;[39] до 28. децембра Додик се опоравио.[40]

Додик са предсједником Азербејџана Илхамом Алијевом, 26. октобар 2019.

Предсједник Србије Александар Вучић је 2. марта 2021. дошао у Сарајево и састао се са Додиком и осталим члановима [41] Предсједништва, Џаферовићем и Комшићем, и донирао 10.000 доза АстраЗенека КОВИД-19 вакцина за пандемију КОВИД-19.[42] Три дана касније, 5. марта, у Сарајево је дошао и словеначки предсједник Борут Пахор, који се састао са Додиком, Џаферовићем и Комшићем, и изјавио да ће Словенија донирати и 4.800 АстраЗенека вакцина против КОВИД-19 за пандемију.[43]

21. априла 2021. примио је прву дозу вакцине Спутњик В против КОВИД-19.[44]

Одрицање од високог представника

Дана 27. маја 2021, Валентин Инцко је поднио оставку на функцију високог представника за Босну и Херцеговину, а њемачки политичар Кристијан Шмит би требао постати нови високи представник 1. августа 2021, након што га је предложила њемачка влада.[45] Додик је то наишао на неодобравање, рекавши да „ми не прихватамо Шмита, све је обичан блеф међународне заједнице“.[46] Неколико дана касније Додик је рекао да „Шмит неће имати легитимитет за Републику Српску“. осим ако га не потврди Савјет безбједности Уједињених нација“,[47] додајући да ће Република Српска „примити Шмита само као туристу ако га не потврди Савјет безбједности“.[48]

Министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић имала је 29. јуна бурну дипломатску размену са руским амбасадором при Уједињеним нацијама Василијем Небензјом на састанку Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку.[49] Тема састанка била је политичка ситуација у Босни и Херцеговини, са фокусом на Уред високог представника, да ли је вријеме за његово затварање након што је створена 1995. године након рата у БиХ.[50] Њено обраћање у Савјету безбједности Додик је жестоко критиковао.[51] Неколико дана раније Додик је безуспјешно покушао спријечити Турковићево обраћање Савјету безбједности, чак је и писмом руском министру иностраних послова Сергеју Лаврову тражио помоћ.[52]

Валентин Инцко је у посљедњих десет дана свог мандата на мјесту високог представника, 23. јула 2021. године, неочекивано наметнуо измјене закона о забрани негирања геноцида у Босни и Херцеговини.[53] Ово је наишло на огорчење политичара босанских Срба, посебно Додика, изјављујући „Ми [Република Српска] смо приморани да се распаднемо“ и много пута понављајући да се „геноцид није десио“.[54] Као одговор на Инцково наметнуто стање. закона, већина српских представника у националним институцијама, на челу са Додиком, одлучила је да одбаци Инцков закон, као и да до даљњег не учествује у раду босанских националних институција, што је изазвало нову политичку кризу у земљи.[55]

Након седнице Савета безбедности Уједињених нација 4. новембра 2021, Додик је обећао да ће тужити новог високог представника Кристијана Шмита и описао састанак као „победу за Републику Српску“ и доказивање да је „Кристијан Шмит високи представник само у његовом уму“ , иако су све чланице Савета безбедности УН, осим Русије, изразиле подршку Шмиту и његовим овлашћењима као Високог представника.[56]

Додик је 26. јануара 2022. године, након састанка о уставној реформи у Сарајеву, рекао да ће он и његова странка бити „спремни да учествују у раду националних институција уколико у Парламенту буде усвојен закон о забрани називања ентитета геноцидним.''[57]

Контроверза о војним хеликоптерима

У августу 2021. Комшић и Џаферовић, без Додика, дали су инструкције Министарству безбједности да буде на располагању за гашење пожара у Херцеговини који су настали неколико дана раније.[58] До тога је дошло након што је Додик, као трећи члан Предсједништва, одбио да да сагласност Оружаним снагама БиХ да својим војним хеликоптерима помогну у гашењу пожара, јер је за војску потребна сагласност сва три члана Предсједништва. хеликоптери снага који ће се користити.[59] Његови поступци наишли су на огорчење босанскохерцеговачких политичара и медија, а Дамир Шабановић, начелник општине Јабланица, града у опасности од пожара, подигао је кривичну пријаву против Додика због „нереаговања или одбијања да реагује и починио кривично дјело искоришћавањем свог службени положај и неизвршавање службене дужности.“[60]

Додик се 19. августа правдао да су "Хеликоптери стари 40-50 година. Људи који њима лете имају храброст. Наравно, то није једини разлог зашто нисам учествовао на сједницама Предсједништва. Тај разлог је добро познат и тако ће и остати.“[61] Међутим, 23. августа министар одбране БиХ Сифет Поџић је реаговао на Додикову изјаву рекавши „Хеликоптери су сасвим у реду, једини разлог зашто нису помогли у гашењу пожарa је Додик.“[62]

Повлачење јурисдикције

Састанак Додика са министром иностраних послова Грчке Никосом Дендијасом, 13. мај 2021

Након Закона о шумама који је усвојила Влада Републике Српске, Уставни суд Босне и Херцеговине је 23. септембра 2021. године донио одлуку да је одредба закона да су шуме власништво Републике Српске неуставна.[63] Додик је критиковао ову одлуку, рекавши „У РС [Републици Српској] треба поништити све што је ван Устава и Дејтона“.[64]

Он је 27. септембра најавио да ће Република Српска повући сагласности које је дала на споразуме о формирању Оружаних снага Босне и Херцеговине и Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине.[65] Касније је рекао да се, без обзира на све, ништа неће радити „ван Устава“.[66] Иако подржава Додиково мишљење о закону о забрани негирања геноцида, Мирко Шаровић, предсједник Српске демократске странке (СДС) велика опозициона партија у Републици Српској, не подржава повлачење надлежности Оружаних снага и других националних институција, наводећи „Од Додикових неозбиљних иницијатива Република Српска ће постати мета, немамо користи од ових одлука“.[67]

Дана 20. октобра 2021. године, Народна скупштина Републике Српске је само тијесно изгласала формирање ентитетске Агенције за лијекове, чиме је повукла подршку националној босанској Агенцији за лијекове.[68] Опозиција, укључујући СДС и Партију демократског прогреса, није присуствовала гласању у знак протеста против Додика и његовог поступка.[69]

Додик је 8. новембра 2021. најавио даље повлачење из Оружаних снага, наводећи „Нећемо дозволити да Оружане снаге постану муслиманска војска“ и рекавши да је „добро да се Босна и Херцеговина демилитаризује, то је био наш ранији предлог.''[70] Након Додиковог деловања, Доњи дом Уједињеног Краљевства организовао је дебату о ситуацији у Босни и Херцеговини, током које су изнете велике оптужбе на рачун Додиковог рада, али и Србије и Русије као земаља које подржавају његов рад. .[71]

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 10. децембра 2021. сет закључака, укључујући и оне који се тичу Оружаних снага, којима се отвара пут за повлачење надлежности са националног на ентитетски ниво.[72] Поново, у знак протеста, опозиција није присуствовала гласању и одбила је да подржи закључке, наводећи „Ово је фарса и обична изборна кампања“.[73]

Спољна политика

Додик поздравља руског предсједника Владимира Путина у Москви, 20. септембра 2022

У мају 2021. године, током избијања израелско-палестинског сукоба, Додику је захвалио израелски премијер Бенјамин Нетанјаху што је изразио подршку Израелу, за разлику од његових колега из Предсједништва који су изразили подршку Палестини.[74]

У јуну 2021. Додик је у Анталији у Турској потписао Декларацију СЕЕЦП, која између осталог укључује разговоре о интеграцији у НАТО.[75]

Он се 6. новембра 2021. године састао са мађарским премијером Виктором Орбаном у Бањалуци, захваливши му „на разумевању које Мађарска има за Републику Српску“.[76] Орбан је рекао да је „Република Српска кључна за мир на Балкану“. те да ће Мађарска „проширити свој економски програм са Републиком Српском.“[77]

Додик је 2. децембра 2021. имао састанак са руским председником Владимиром Путином у Москви, при чему је Додик изјавио „Он [Путин] је упознат са детаљима ситуације у Босни и Херцеговини.“[78] Након што је Русија признала Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику као независне државе 21. фебруара 2022. године, које су спорне територије у украјинском региону Донбас, Додик је рекао да ће Република Српска тражити неутралност на националном нивоу по питању Украјине.[79] Путин је 24. фебруара наредио инвазију великих размера на Украјину, што је означило драматичну ескалацију руско-украјинског рата који је почео 2014. Поводом инвазије, Додик је рекао да је Босна и Херцеговина неутрална, након што је претходног дана изјавио да је „ догађаји су показали да је добра одлука за Босну и Херцеговину да не уђе у НАТО и да земља неће подржати санкције.“[80]

Европска унија

Додик на састанку са предсједницом Европске комисије Урзулом фон дер Лајен, 30. септембар 2021.

Првобитно велики заговорник и присталица Европске уније, Додик је постепено постао много евроскептичнији и критичнији према ЕУ.[81]

Додик и његови колеге чланови Предсједништва су у септембру 2020. године рекли да је статус кандидата за чланство у ЕУ за Босну и Херцеговину могућ 2021. године ако та земља „проведе успјешне реформе“.[82]

У септембру 2021. Додик је отишао у Будимпешту, у Мађарску, на њен демографски самит.[83] Тамо се 22. септембра састао са словеначким премијером Јанезом Јаншом.[84] Додик је 23. септембра одржао говор на самиту, гдје је критиковао Европску унију, ЛГБТ заједницу и рјешавање претходне европске мигрантске кризе.[83] Самиту су, осим Додика и Јанше, присуствовали и мађарски премијер Виктор Орбан, председник Србије Александар Вучић, чешки премијер Андреј Бабиш, пољски премијер Матеуш Моравјецки и бивши потпредседник САД Мајк Пенс, као и кандидат за председника Француске 2022. Ерик Земур.[85]

Додик у поздраву шпанског премијера Педра Санчеза, 30. јул 2022

Додик, Џаферовић и Комшић састали су се 30. септембра у згради Предсједништва у Сарајеву са предсједницом Европске комисије Урзулом фон дер Лејен.[86] Ово је био дио посјете Фон дер Лајен Босни и Херцеговини, будући да је неколико сати прије тога отворила гранични пункт Свилај и мост преко ријеке Саве у близини, који носи међународно важан аутопут Паневропски коридор 5ц.[87]

Додик је, између осталог, у интервјуу за највећи немачки новински сајт Шпигел, датом у октобру 2021. године, рекао да „Западни Балкан никада није био даље од чланства у Европској унији него што је данас“, настављајући тако да износи своје евроскептичне ставове.[88] У децембру 2021. године, њемачка министарка иностраних послова Аналена Бербок предложила је спољну политику „усмјерену вриједностима“ у спрези са другим европским демократијама и партнерима у НАТО-у,[89] и позвала ЕУ да имплементира санкције Додику.[90] Додик се 20. маја 2022. године састао са предсједником Европског савјета Шарлом Мишелом, током посјете Сарајеву, са којим је разговарао о приступању Босне и Херцеговине ЕУ.[91]

Односи са Турском

Додик, Џаферовић и Комшић су 16. марта 2021. године отишли у државну посјету Турској како би се састали са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом.[92] Док је био тамо, Ердоган је обећао да ће донирати Босни и Херцеговини 30.000 вакцина против КОВИД-19 за пандемију КОВИД-19.[93] Такође на састанку, Босна и Херцеговина и Турска договориле су међусобно признавање и размену возачких дозвола, као и потписивање споразума о сарадњи у инфраструктурним и грађевинским пројектима, који се односи и на изградњу аутопута од главног града БиХ до главног града Србије. Београд; споразум потписује министар комуникација и саобраћаја Војин Митровић.[94]

Ердоган је 27. августа 2021. године дошао у Сарајево у државну посјету Босни и Херцеговини и састао се са сва три члана Предсједништва, разговарајући о већој економској и инфраструктурној сарадњи, као ио изградњи аутопута од Сарајева до Београда.[95] Такође, договорен је трилатерални састанак Турске, Србије и Босне и Херцеговине који би требало да се деси у блиској будућности.[96]

У новембру 2021. Додик је отишао у Анкару и поново се састао са Ердоганом.[97] Његов састанак са Ердоганом био је фокусиран на политичку кризу у Босни и Херцеговини, након што је Валентин Инцко наметнуо измјене закона о забрани негирања геноцида у земљи. На састанку је, како је пренио Додик, речено да "пријетња силом не може ријешити ниједан проблем" и да су "спекуланти наметнули причу о могућем сукобу".[98]

Председник Републике Српске

Први и други мандат (2010–2018)

Расподјела мандата Представничког дома Републике Српске за период 1996–2014.

У октобру 2010. Додик је тесно победио на председничким изборима РС већ у првом кругу, чиме је постао 8. председник републике.

Дана 30. новембра 2010. године, процуреле дипломатске депеше Сједињених Држава откриле су да Додик подржава Ахтисаријев план за независност Косова.[99] Депешу је послао Данијел Фрид, званичник америчког Стејт департмента, у мају 2007. и цитирао Додика да ће „признање Косова уследити након такве одлуке (да се усвоји план) Савета безбедности УН“. Додик је негирао оптужбе и навео да је Данијел Фрид лажов и смутљивац.[100]

Додик је у мају 2011. планирао да се у јуну одржи референдум за који је сматрао да ће се одразити на одбацивање државних институција БиХ, укључујући и суд за ратне злочине. Високи представник за Босну и Херцеговину Валентин Инцко упозорио је да би референдум потенцијално могао да угрози Дејтонски споразум.[101] Међутим, убрзо након повећања тензија у вези са предложеним референдумом, Република Српска је одлучила да поништи референдум, након што је Кетрин Ештон, висока представница Уније за спољну политику и безбедност ЕУ у Бањој Луци уверила Додика да ће ЕУ испитати притужбе РС на злоупотребе у правосудном систему Босне и Херцеговине, те препоручити измјене.[102]

Додик је 25. октобра 2011. на Универзитету Колумбија говорио на тему „Америчка спољнополитичка успешна прича: Дејтонски споразум, Република Српска и европске интеграције Босне“.[103] Због овог догађаја протестовале су бројне организације, укључујући Конгрес Бошњака Северне Америке,[104] Саветодавно веће за Босну и Херцеговину, Канадски институт за истраживање геноцида,[105] Босанскоамерички институт за геноцид и образовни центар, и Међународни центар за транзициону правду.[106][107] Протести су се одвијали и док је говор био у току.[108]

Додик на предизборном скупу подршке предсједнику Србије Борису Тадићу, 2. мај 2012

Додик је у октобру 2012. предложио да се укину јединствене оружане снаге Босне и Херцеговине.[109] Додик је 3. новембра 2012. године најавио да ће Влада Републике Српске донирати необјављени износ за реновирање старе резиденције српског православног патријарха Иринеја у Београду. Иринеј је прокоментарисао да је „ово одлична прилика да се практично покаже јединство српског народа и српске цркве ван наших граница“. Српски блогери су изразили „неслагање и са једнима и са другима у време тешке економске кризе и тешкоћа“.[110]

Високи представник Валентин Инцко је 13. новембра 2012. цитирао Додика као „најчешћег, иако свакако не јединог заговорника распада [босанске] државе“ у извјештају Савјету безбједности УН. Он је додао да је "најновија и забрињавајућа од њих иницијатива коју је предсједник упутио Народној скупштини Републике Српске у покушају да се створе услови који би једнострано изнудили распуштање Оружаних снага Босне и Херцеговине". Виталиј Чуркин, руски представник у Уједињеним нацијама, стао је у одбрану Додика и окривио Бошњаке за напетост.[111]

У новембру 2012. године, њемачко државно тужилаштво умијешало је Додика и његовог сина у корупцијски случај Hipo Alpe-Adria-Bank International. Истрага се односила на „више кривичних дела, укључујући фалсификовање докумената, лажирање финансијских и пословних извештаја и преваре“. Правосудни систем Босне и Херцеговине је првобитно истражио случај након подношења тужбе, али су „политички притисци убрзо зауставили правосудне органе и полицију у РС-у“.[112] Према Домагоју Маргетићу, хрватском новинару, Додик је подмићивао и пријетио му је мито и пријетње. њега како га не би повезивали са причом о афери Hipo Group Alpe Adiria.[113] Високи представник у Босни и Херцеговини Валентин Инцко је 26. новембра 2012. године потврдио да није вођена истрага против предсједника Републике Српске Милорада Додика и његове породице у Њемачкој или Аустрији.[114]

Канцеларија Сједињених Америчких Држава за контролу стране имовине увела је 1. јануара 2017. године санкције Додику на основу Извршног налога 13304 и због његове улоге у пркошењу Уставном суду Босне и Херцеговине.[115] „Ометајући Дејтонски споразум, Милорад Додик представља значајну пријетњу суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине“, рекао је Џон Е. Смит, в. д. директора ОФАЦ-а. „Данашња акција наглашава приврженост САД Дејтонском споразуму и подржава међународне напоре за наставак европских интеграција земље. Свака имовина Милорада Додика у јурисдикцији САД ће бити блокирана, а америчким лицима, појединцима или компанијама, забрањено је да се баве бизнисом. трансакције са њим“.

Трећи мандат (2022–тренутно)

Општи избори 2022.

Додик је 1. јула 2022. године најавио кандидатуру на општим изборима у Републици Српској, кандидујући се по трећи пут за предсједника Републике Српске.[116]

Након објављивања прелиминарних резултата на изборима у Републици Српској, опозиционе странке оптужиле су за изборну малверзацију директно Додику, за којег су тврдили да је координирао пуњење гласачких кутија хиљадама незаконитих гласова како би Савез независних социјалдемократа ставио испред избора и да је Јелена Тривић из Партије демократског прогреса прави победник председничких избора у Републици Српској.[117][118] Као резултат ових навода, Централна изборна комисија је започела поновно пребројавање гласачких листића.[119] Када је Изборна комисија верификовала прелиминарне резултате, није верификовала изборе у Републици Српској.[120] Међутим, 27. октобра званичници су потврдили Додикову побједу. Комисија је констатовала да иако је било неправилности, ниједна није била на нивоу који би променио исход избора.[121]

Мандат

Додик са Владимиром Путином, 23. мај 2023

Додик је положио заклетву као предсједник 15. новембра 2022. године у Народној скупштини Републике Српске, наслиједивши Жељку Цвијановић.[122]

Додик је 23. новембра затражио од актуелног премијера Радована Вишковића да формира нову владу Републике Српске.[123] Народна скупштина Републике Српске потврдила је 21. децембра 2022. године именовање Вишковићевог кабинета.[124]

Додик је 8. јануара 2023. одликовао руског предсједника Владимира Путина у одсуству највишим ентитетским одликовањем, Орденом Републике Српске.[125]

У марту 2023. године дошло је до насиља у Бања Луци због планираног ЛГБТ догађаја и неколико десетина мушкараца напало је неколико активиста за људска права.[126] Такође у марту, државни секретар Сједињених Америчких Држава Ентони Блинкен рекао је да „Додикови напади на основна права и слободе у Републици Српској показују да је он на ауторитарном путу председника Путина“ и да се „Стејт департмент наставља да се залаже за демократску и просперитетну будућност коју сви грађани Босне и Херцеговине заслужују.“[127]

Народна скупштина Републике Српске је 27. јуна 2023. године изгласала суспензију одлука Уставног суда Босне и Херцеговине и престанак објављивања уредби и закона високог представника у службеном гласнику.[128] Након ове одлуке, високи представник Кристијан Шмит је поништио два закона која је Скупштина усвојила, наводећи да те одлуке „директно крше уставни поредак Босне и Херцеговине и Дејтонски мировни споразум“.[129]

Додик је осудио напад Хамаса на Израел 2023. године и изразио подршку Израелу у рату који је услиједио. Палата Републике у Бањој Луци окићена је израелском заставом 8. октобра 2023. године.[130]

Кристијан Шмит је 26. марта 2024. године наметнуо нови сет измјена изборног закона Босне и Херцеговине, најављујући имплементацију електронског бројања гласова, електронске идентификације и дигиталних бирачких мјеста на ограниченом броју локација у оквиру пилот шеме.[131] Додик је запретио да ће Срби блокирати рад националне владе у земљи уколико се не „пониште“ изборни закони које је наметнуо Шмит, а „западни амбасадори не буду протерани из земље“.[132]

Оптужница и суђење

Тужилаштво БиХ је у августу 2023. године оптужило Додика да се оглушио о одлуке високог представника, и пријети му могућа максимална казна од пет година затвора.[133] Високи званичници босанских Срба одбацили су оптужницу против Додика као политички мотивисану, рекавши да неће признати одлуке „неуставног суда и тужилаштва“.[134] Додик је 16. октобра 2023. године одбио да се изјасни о оптужници на првом месту. саслушавши, касније је рекао новинарима да не разуме оптужницу.[135]

Додику је званично суђено 5. фебруара 2024. године.[136][137][138]

Санкције

Британска влада увела је санкције Додику 2022. године, заједно са Сједињеним Државама 2023. године, због наводног подривања територијалног интегритета Босне и Херцеговине и Дејтонског мировног споразума.[139][140]

Ставови

Мишљења о Тузли и Маркалама

Додик на конвенцији тадашње владајуће Демократске странке у Београду, 2. маја 2012.

Додик је 2009. године изјавио да је тузлански масакр исцениран и довео у питање масакре на Маркалама у Сарајеву. Због ових изјава Град Тузла поднио је оптужницу против Додика. Град Сарајево поднио је кривичну пријаву против Додика због злоупотребе положаја и овласти, те изазивања националне, расне и вјерске мржње.[141]

Канцеларија високог представника је саопштила да је Додик негирао почињене ратне злочине и навео да „Када такве искривљене чињенице долазе од званичника на високој позицији, званичника који је дужан да поштује Дејтонски мировни споразум и да сарађује са Хашким трибуналом, онда су посебно неодговорни и поткопавају не само институције одговорне за одржавање владавине права, већ и кредибилитет самог појединца“.[142]

Порицање геноцида и масакра у Сребреници

Додик 2016.

Додик је масакр у Сребреници описао као „измишљен мит“.[143]

Он је у интервјуу београдском листу Вечерње новости у априлу 2010. године изјавио да „не можемо и никада нећемо прихватити да се тај догађај квалификује као геноцид“, и одбацио извештај Републике Српске из 2004. године који је признао размере убиства и извинио се рођацима жртава, тврдећи да је извештај усвојен због притиска међународне заједнице. Не потврђујући цифру, тврдио је да је број жртава 3.500, а не 7.000 колико их прихвата извјештај, наводећи да је 500 пописаних жртава живо и да је преко 250 људи сахрањених у Меморијалном обиљежју геноцида у Сребреници у Поточарима умрло на другим мјестима.[144] У истом мјесецу, 10. априла 2010. године, Додик је покренуо ревизију извјештаја из 2004. рекавши да је број убијених преувеличан и да је извјештај изманипулисао бивши мировни изасланик.[144][145] Канцеларија високог представника је одговорила и навела да: „Влада Републике Српске треба да преиспита своје закључке и да се усклади са чињеницама и законским захтевима и да се понаша у складу са тим, а не да наноси емоционални бол преживјелима, мучи историју и омаловажава јавну слику о земља“.[146]

Додик је 12. јула 2010. године, на 15. годишњицу масакра у Сребреници, изјавио да признаје убиства која су се догодила на том месту, али да оно што се догодило у Сребреници не сматра геноцидом, што се разликује од закључака МКСЈ-а и Међународног суда правде, наводећи да је „(и) геноцид почињен над српским народом на овим просторима где су масовно убијани жене, деца и старци“, мислећи на источну Босну.[147][148][149][150] Додик је у децембру 2010. године осудио Вијеће за имплементацију мира (ПИЦ), међународну заједницу од 55 земаља, јер је масакр у Сребреници назвао геноцидом.[148]

Додик љуби заставу Републике Српске пред параду поводом Дана Републике у Бањалуци, 9. јануар 2018.

Користио је разне тврдње, које су заступали други порицатељи и теоретичари завере,[151] попут да је Сребреница, у ствари, била освета за напад на Кравицу 1993. и друге злочине босанских Муслимана над Србима, потврђене или наводне.[152]

Додик је 2017. године увео закон којим се фактички забрањује предавање о геноциду у Сребреници и опсади Сарајева у школама Републике Српске, наводећи да је „овдје немогуће користити уџбенике... који говоре да су Срби починили геноцид и држали Сарајево под опсадом. Ово није тачно и ово се овде неће учити“.[153]

Народна скупштина Републике Српске је 14. августа 2018. године, поново на иницијативу Додика након његовог претходног покушаја 2010. године, одбацила извјештај из 2004. године и одлучила да се састави нова комисија за ревизију извјештаја о догађајима у Сребреници и околини града у јулу 1995. године. Овај потез је одмах критиковала међународна заједница.[154][155]

Фонд за хуманитарно право је у свом извјештају који је потписао 31 истакнути потписник описао овај нови развој догађаја као „кулминацију више од деценије негирања геноцида и историјског ревизионизма од стране власти СНСД-а у Републици Српској“.[155][151] Стејт департмент Сједињених Држава објавио је саопштење у којем критикује тај потез, описујући га као „(а) покушаји да се одбаци или измени извештај о Сребреници део су ширих напора да се ревидирају чињенице из прошлог рата, да се негира историја и да политизују трагедију“.[156]

Радован Караџић и Ратко Младић

У марту 2016. године студентски дом на Палама добио је име у част ратног српског лидера Радована Караџића, што је Додик подржао.[157] Догађај се догодио само неколико дана пре него што је Караџић осуђен од стране МКСЈ за ратне злочине.[158][159]

У децембру 2020. године, плоча у част Караџићу је морала да буде уклоњена након што је високи представник Инцко, уз помоћ Караџићеве ћерке Соње Караџић-Јовичевић, јавно позвао на њено уклањање.[160]

Додик је у фебруару 2024. изјавио: „Не смете заборавити Радована Караџића или Ратка Младића. То су људи који су у тешком тренутку стали на чело овог народа... и спремни смо да се одрекнемо своје историјске величине само зато што неко је рекао да су починили злочин“, рекао је Додик пред окупљеним. Тврди да током суђења у Хагу Караџићу заправо није доказано да је починио ниједан злочин и да је проглашен кривим "јер се заложио за слободу". Ово што им је урађено је чиста историјска подвала... Они су све измислили“, рекао је Додик. Додао је да му је жеља да види успостављање „велике Русије“.[161]


Приватни живот

Ожењен је Сњежаном с којом има двоје дјеце, сина и ћерку.[3]

Признања

  • Орден Немањића[162]
  • Поводом освештења Саборног храма Христа Спаситеља у Бањој Луци 29. маја 2009. године, као једном од кумова храма, тада предсједнику Владе Републике Српске, Милораду Додику је додијељен Орден Светог Саве првог реда, највише одликовање Српске православне цркве.[163]
  • Одлуком Националног савјета безбједности Русије је 6. новембра 2011. одликован је „Орденом Првог степена за заслуге пред отаџбином и козаштвом“.[164]
  • Указом предсједника Руске Федерације Дмитрија Медведева од 22. новембра 2011, одликован је „Орденом дружбе“ за развој сарадње између Руске Федерације и Босне и Херцеговине.[165] Орден му је уручен 9. јануара 2012, на Дан и Крсну славу Републике Српске.[166]
  • Споменица Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ на којој пише: „У знак поштовања и захвалности за залагање и допринос његовању просвјете, културе и духовности српске“; Билећа, 28. јуни 2012.
  • Одликовање Фонда јединства православних народа, за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву; 11. март 2014.
  • Патријарх московски и све Русије Кирил уручио је предсједнику Републике Српске Милораду Додику награду међународног Фонда јединства православних народа за 2013. годину, а које се додјељује у координацији Руске православне цркве и Кабинета предсједника Руске Федерације, ради одавања признања за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву.[2]
  • Орден Светог владике Николаја Епархије ваљевске, 3. мај 2015. године.[167]
  • Орден Светог Симеона Мироточивог Српске православне цркве добио је 8. октобра 2019.[168][169][170]

Галерија

  • Додик (2007)
    Додик (2007)
  • Додик говори на конвенцији у Београду, 2012.
    Додик говори на конвенцији у Београду, 2012.
  • Додик љуби заставу Српске за Дан Републике, 2018.
    Додик љуби заставу Српске за Дан Републике, 2018.
  • Милорад Додик и Владимир Путин 2023.
    Милорад Додик и Владимир Путин 2023.

Види још

Референце

  1. ^ еНовости.инфо. „Додик: држављанин Српске, прије свега”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Приступљено 23. 12. 2010. 
  2. ^ а б в Patrijarh Kiril nagradio Dodika za promociju hrišćanskih vrijednosti — BiH — Nezavisne novine
  3. ^ а б „Milorad Dodik: Biografija”. CIN. Приступљено 29. 8. 2017. 
  4. ^ „БИОГРАФИЈА”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 04. 05. 2016. 
  5. ^ пријеми
  6. ^ пријеми МД
  7. ^ Европски Борац, Додик.
  8. ^ Ослобођење, Очишћен дуг Борца.
  9. ^ Šedo 2013, стр. 88.
  10. ^ а б Eralp 2012, стр. 21.
  11. ^ а б Petersen 2011, стр. 305.
  12. ^ Bideleux & Jeffries 2007, стр. 375.
  13. ^ Thomas 1999, стр. 377.
  14. ^ „Tadic, Dodik inaugurate Republika Srpska Park in Belgrade”. Southeast European Times. 6. 5. 2008. 
  15. ^ Horvat, Karmen (1. 6. 2008). „Croatia Was Created On Greatest Ethnic Cleansing”. Dalje. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. 
  16. ^ Horvat, Karmen (1. 6. 2008). „President Mesic to Dodik: You Are Rude”. Dalje. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. 
  17. ^ Stedul, Joseph (10. 6. 2008). „Committee President: PM Dodik in Zagreb to Provoke”. Dalje. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. 
  18. ^ а б в „Dodik's statements stir new controversy”. B92. 12. 12. 2008. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. 
  19. ^ а б „With Pale School Opening, Serb Leader Sends Message To Bosnia”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 9. 9. 2009. 
  20. ^ а б Barlovac, Bojana (28. 10. 2009). „Dodik Says Had Moral Reasons to Welcome Plavsic”. Balkan Insight. 
  21. ^ „Dodik speaks about welcoming Plavšić”. B92. 28. 10. 2009. Архивирано из оригинала 3. 1. 2010. г. 
  22. ^ а б в Ajder, Miroslav (17. 3. 2009). „Corruption Claims Hold Back Bosnia”. Bloomberg Businessweek. Архивирано из оригинала 27. 1. 2011. г. 
  23. ^ а б „Dodik will give Plavsic office in the Senate?”. Dalje. 10. 11. 2009. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. 
  24. ^ „Exiting Croat leader says he'd attack Bosnian Serbs”. B92. 19. 1. 2010. Архивирано из оригинала 25. 1. 2011. г. 
  25. ^ ЦИК БиХ, Највећа побједа.
  26. ^ „Додик једногласно реизабран за председника СНСД”. Politika Online. Приступљено 2023-09-30. 
  27. ^ S.H. (11. 12. 2018). „Džaferović nakon Dodikove provokacije: Povreda zastave je povreda države, na to neću pristati” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 11. 12. 2018. 
  28. ^ Er. M. (12. 12. 2018). „Dodik popustio: Sjednica Predsjedništva BiH pod državnom zastavom” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 12. 12. 2018. 
  29. ^ „Dodik zaposlio Kusturicu kao savjetnika u Predsjedništvu BiH” (на језику: бошњачки). Al Jazeera Balkans. 13. 3. 2019. Приступљено 13. 3. 2019. 
  30. ^ S.H. (28. 1. 2021). „CIK prijavio Milorada Dodika Tužilaštvu BiH zbog širenja nacionalne mržnje” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 28. 1. 2021. 
  31. ^ A.Z. (21. 1. 2021). „Šokantna izjava Dodika o članici CIK-a: Gospođa predstavlja srpski narod, a udata je za Bošnjaka” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 21. 1. 2021. 
  32. ^ D.Be. (22. 5. 2021). „Komšić i Džaferović danas na Manjači: Da li će Dodik i Tegeltija izignorisati pozive za vojnu vježbu?” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 22. 5. 2021. 
  33. ^ „Treasury Sanctions Milorad Dodik and Associated Media Platform for Destabilizing and Corrupt Activity”. U.S. Department of the Treasury (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-05. 
  34. ^ „Balkans-related Designations and Designation Update”. U.S. Department of the Treasury (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-05. 
  35. ^ „Britain Sanctions Bosnian Serb Politicians For Pushing 'De Facto Secession' Of Republika Srpska”. Raido Free Europe/Radio Liberty. 11. 4. 2022. Приступљено 15. 4. 2022. 
  36. ^ „Komšić, Cvijanović i Bećirović preuzeli dužnost u Predsjedništvu BiH”. Radio Slobodna Evropa (на језику: бошњачки). 16. 11. 2022. Приступљено 16. 11. 2022. 
  37. ^ „Dodik: Od ponedeljka vojska izlazi na granicu i postavlja satore za karantin”. faktor.ba. Приступљено 17. 3. 2020. 
  38. ^ „Milorad Dodik završio u bolnici”. N1 HR (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 21. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-21. 
  39. ^ D. Be. (22. 12. 2020). „Milorad Dodik pozitivan na koronavirus, ima otežano disanje i bolove u želucu” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 22. 12. 2020. 
  40. ^ N.V. (28. 12. 2020). „Milorad Dodik boljeg zdravstvenog stanja, negativan na koronavirus” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 28. 12. 2020. 
  41. ^ R.D. (2. 3. 2021). „Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sletio u Sarajevo s donacijom vakcina” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 2. 3. 2021. 
  42. ^ R.D. (2. 3. 2021). „Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sletio u Sarajevo s donacijom vakcina” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 2. 3. 2021. 
  43. ^ G.M. (5. 3. 2021). „Borut Pahor u Predsjedništvu BiH, Slovenija donira 4.800 vakcina našoj zemlji” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 5. 3. 2021. 
  44. ^ G.M. (21. 4. 2021). „Milorad Dodik primio rusku vakcinu Sputnik V” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 21. 4. 2021. 
  45. ^ S.H. (27. 5. 2021). „Valentin Inzko podnio ostavku, novi visoki predstavnik dolazi 1. augusta” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 27. 5. 2021. 
  46. ^ S.M. (30. 5. 2021). „Dodik: Ne prihvatamo Schmidta, sve je običan blef međunarodne zajednice” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 30. 5. 2021. 
  47. ^ D.Be. (2. 6. 2021). „Dodik o imenovanju Schmidta: Neće imati legitimitet za RS ako ga ne potvrdi Vijeće sigurnosti UN-a” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 2. 6. 2021. 
  48. ^ „Lider SNSD-a najavio da će Schmidta primati kao turistu ako ga ne potvrdi Vijeće sigurnosti UN-a” (на језику: бошњачки). Klix.ba. 5. 6. 2021. Приступљено 5. 6. 2021. 
  49. ^ G.M. (29. 6. 2021). „Žustrom raspravom Turković i ruskog predstavnika okončana debata o BiH u Vijeću sigurnosti UN-a” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 29. 6. 2021. 
  50. ^ D.Be. (30. 6. 2021). „Pogledajte diplomatski duel Turković i ruskog ambasadora u New Yorku” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 30. 6. 2021. 
  51. ^ „Dodik o sjednici Vijeća sigurnosti UN-a: Turković je prevazišla Biseru koja je donosila hurme” (на језику: бошњачки). Klix.ba. 30. 6. 2021. Приступљено 30. 6. 2021. 
  52. ^ M.G. (1. 7. 2021). „Pročitajte Dodikovo pismo Lavrovu kojim je pokušao spriječiti obraćanje Bisere Turković u UN-u” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 1. 7. 2021. 
  53. ^ M.G. (23. 7. 2021). „Valentin Inzko nametnuo izmjene zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida u BiH” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 23. 7. 2021. 
  54. ^ R.D. (23. 7. 2021). „Dodik reagovao na Inzkovu odluku ponovivši negiranje genocida: Prisiljeni smo da krenemo u disoluciju” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 23. 7. 2021. 
  55. ^ Veselinović, Gojko; Kešmer, Meliha (26. 7. 2021). „Stranke iz RS-a bojkotuju institucije BiH zbog zabrane negiranja genocida”. Radio Slobodna Evropa (на језику: бошњачки). slobodnaevropa.org. Приступљено 26. 7. 2021. 
  56. ^ N.V. (4. 11. 2021). „Dodik poručio da će tužiti Schmidta, a sjednicu Vijeća sigurnosti pokušava predstaviti kao pobjedu” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 4. 11. 2021. 
  57. ^ „Dodik traži da se usvoji zakon o zabrani nazivanja entiteta (RS) genocidnim”. saff.ba (на језику: бошњачки). 26. 1. 2022. Приступљено 26. 1. 2022. 
  58. ^ N.V. (13. 8. 2021). „Predsjedništvo bez Dodika zadužilo Ministarstvo sigurnosti da bude na raspolaganju za gašenje požara” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 13. 8. 2021. 
  59. ^ D.Be. (12. 8. 2021). „Dok bukte požari u Hercegovini čeka se Dodikova saglasnost za angažovanje helikoptera OSBiH” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 12. 8. 2021. 
  60. ^ N.V. (13. 8. 2021). „Načelnik općine Jablanica podnosi krivičnu prijavu protiv Milorada Dodika” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 13. 8. 2021. 
  61. ^ B.R. (19. 8. 2021). „Dodik se pokušao opravdati: Helikopteri Oružanih snaga su na ivici ispravnosti” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 19. 8. 2021. 
  62. ^ M.G. (23. 8. 2021). „Podžić: Helikopteri su ispravni, jedini razlog što nisu gasili požare je Dodik” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 23. 8. 2021. 
  63. ^ N.V. (23. 9. 2021). „Sud donio odluku o neustavnosti odredbe da su šume vlasništvo Republike Srpske” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 23. 9. 2021. 
  64. ^ N.V. (23. 9. 2021). „Dodik o presudi kojom šume pripadaju BiH: U RS-u treba poništiti sve izvan Ustava i Dejtona” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 23. 9. 2021. 
  65. ^ „Dodik: Povlačimo saglasnosti za Oružane snage BiH i VSTV” (на језику: бошњачки). avaz.ba. 27. 9. 2021. Приступљено 27. 9. 2021. 
  66. ^ A.Ka. (8. 10. 2021). „Dodik: Povlačimo saglasnost za Oružane snage, VSTV i UIO” (на језику: бошњачки). avaz.ba. Приступљено 8. 10. 2021. 
  67. ^ „ŠAROVIĆ UPOZORAVA: Od neozbiljnih Dodikovih inicijativa RS postaje meta, koristi nemamo”. narod.ba (на језику: бошњачки). 9. 10. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  68. ^ N.V. (20. 10. 2021). „Narodna skupština RS-a izglasala formiranje entitetske agencije za lijekove” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 20. 10. 2021. 
  69. ^ „Poslanici opozicije nisu prisustvovali glasanju: NSRS usvojila Zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima Srpske” (на језику: бошњачки). srpskainfo.com. 20. 10. 2021. Приступљено 20. 10. 2021. 
  70. ^ R.D. (8. 11. 2021). „Dodik najavio daljnje povlačenje iz Oružanih snaga: Nećemo dopustiti da ta vojska postane "muslimanska"” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 8. 11. 2021. 
  71. ^ V.K. (9. 11. 2021). „Britanski parlament o Dodiku: On ima podršku Rusije i Srbije, moramo djelovati odmah” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 9. 11. 2021. 
  72. ^ G.M. (10. 12. 2021). „Narodna skupština RS-a usvojila zaključke kojima žele urušiti BiH: U narednih 6 mjeseci novi zakoni” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 10. 12. 2021. 
  73. ^ E.Ć. (10. 12. 2021). „Opozicija napušta sjednicu NSRS: Farsa i obična predizborna kampanja” (на језику: бошњачки). avaz.ba. Приступљено 10. 12. 2021. 
  74. ^ „Netanyahu zahvalio Dodiku za podršku Izraelu”. Radio Slobodna Evropa. slobodnaevropa.org. 20. 5. 2021. Приступљено 20. 5. 2021. 
  75. ^ „Dodik u Antaliji potpisao Deklaraciju SEECP-a koja govori o integraciji u NATO” (на језику: бошњачки). depo.ba. 17. 6. 2021. Приступљено 17. 6. 2021. 
  76. ^ G.M. (6. 11. 2021). „Dodik na sastanku s Orbanom: Zahvalni smo za razumijevanje koje Mađarska ima za RS” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 6. 11. 2021. 
  77. ^ „Orban: RS je ključna za mir na Balkanu” (на језику: бошњачки). radiosarajevo.ba. 7. 11. 2021. Приступљено 7. 11. 2021. 
  78. ^ G.M. (2. 12. 2021). „Dodik nakon sastanka s Putinom: Upoznat je s detaljima o stanju u BiH” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 2. 12. 2021. 
  79. ^ „Western Balkans reacts to Russian recognition of Donetsk and Luhansk”. European Western Balkans. 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  80. ^ „Russian attack on Ukraine: Serbia and Republika Srpska yet to take a position”. European Western Balkans. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  81. ^ Passarelli, Gianluca (24. 8. 2018). The Presidentialisation of Political Parties in the Western Balkans (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-319-97352-4. 
  82. ^ „Predsedništvo BiH: Kandidatski status 2021, ako sprovedemo reforme”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). slobodnaevropa.org. 30. 9. 2020. Приступљено 30. 9. 2020. 
  83. ^ а б „Dodikove izjave u Budimpešti izazvale burne reakcije” (на језику: бошњачки). ba.n1info.com. 24. 9. 2021. Приступљено 24. 9. 2021. 
  84. ^ N.V. (22. 9. 2021). „Milorad Dodik i Janez Janša se sastali u Budimpešti” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 22. 9. 2021. 
  85. ^ V.K. (23. 9. 2021). „Kontroverzni skup desničara u Budimpešti: Viktor Orban okupio istomišljenike iz regije” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 23. 9. 2021. 
  86. ^ V.K. (30. 9. 2021). „Ursula von der Leyen stigla u Predsjedništvo BiH, dočekali je Komšić, Džaferović i Dodik” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 30. 9. 2021. 
  87. ^ „Otvoren granični prijelaz i most Svilaj, koji povezuje BiH i Hrvatsku”. Radio Slobodna Evropa (на језику: бошњачки). slobodnaevropa.org. 30. 9. 2021. Приступљено 30. 9. 2021. 
  88. ^ B.T. (23. 10. 2021). „Dodik za Spiegel: Zapadni Balkan nikada nije bio dalje od Evropske unije” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 23. 10. 2021. 
  89. ^ Lee, Felix (1. 12. 2021). „Annalena Baerbock über Außenpolitik: "Schweigen ist keine Diplomatie"”. Die Tageszeitung: taz (на језику: немачки). ISSN 0931-9085. Приступљено 5. 12. 2021. 
  90. ^ „Njemačka poziva na uvođenje sankcija Dodiku”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 13. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  91. ^ D.Be. (20. 5. 2022). „Charles Michel stigao u Predsjedništvo BiH, dočekali ga Džaferović i Dodik” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 20. 5. 2022. 
  92. ^ V.K. (16. 3. 2021). „Erdogan dočekao članove Predsjedništva BiH, Dodik gardu pozdravio sa "Merhaba asker"” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 16. 3. 2021. 
  93. ^ R.D. (16. 3. 2021). „Erdogan BiH obećao donirati 30 hiljada vakcina protiv koronavirusa” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 16. 3. 2021. 
  94. ^ B.R. (16. 3. 2021). „Bosna i Hercegovina i Turska dogovorile uzajamno priznanje i zamjenu vozačkih dozvola” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 16. 3. 2021. 
  95. ^ N.V. (27. 8. 2021). „Erdogan na sastanku sa svim članovima Predsjedništva BiH” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 27. 8. 2021. 
  96. ^ „Erdogan u Sarajevu: Obim trgovine između Turske i BiH podići na milijardu eura” (на језику: бошњачки). balkans.aljazeera.net. 27. 8. 2021. Приступљено 27. 8. 2021. 
  97. ^ D.Be. (9. 11. 2021). „Dodik stigao na sastanak kod Erdogana u predsjedničku palatu” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 9. 11. 2021. 
  98. ^ G.M. (9. 11. 2021). „Dodik nakon sastanka s Erdoganom: Prijetnja silom ne može riješiti nijedan problem” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 9. 11. 2021. 
  99. ^ „Bosnian Serb Leader 'Supported Ahtisaari Plan'”. Balkan Insight. 30. 11. 2010. 
  100. ^ „Dodik: U.S. diplomat "liar, troublemaker"”. B92. 30. 11. 2010. Архивирано из оригинала 9. 2. 2011. г. 
  101. ^ „AP Exclusive: Bosnian Serbs given ultimatum - Yahoo! News”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 14. 1. 2017. 
  102. ^ „Bosnia tension eases as Serbs cancel referendum”. BBC News. 13. 5. 2011. 
  103. ^ „Dodik Lecture”. Columbia University. Архивирано из оригинала 29. 12. 2011. г. 
  104. ^ „Protest Letter to Columbia University for hosting genocide denier, Milorad Dodik”. Congress of North American Bosniaks. 23. 10. 2011. 
  105. ^ „IGC objects to Dodik's lecture”. Institute for the Research of Genocide, Canada. 
  106. ^ „Columbia must press Dodik on his denial of Srebrenica genocide”. International Center for Transitional Justice. Архивирано из оригинала 16. 6. 2018. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  107. ^ Hodzic, Refik (25. 10. 2011). „Put the president in his place”. Columbia Spectator. 
  108. ^ Roth, Sammy (26. 10. 2011). „Balkan politician draws protesters at Low speech”. Columbia Spectator. Архивирано из оригинала 30. 12. 2011. г. 
  109. ^ „BiH divided over abolishing armed forces”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2012. 
  110. ^ Djurovic, Katica (3. 11. 2012). „Serbian patriarch's residency renovation raises eyebrows”. Southeast European Times. 
  111. ^ Charbonneau, Louis (13. 11. 2012). „EU says Bosnian Serbs seek to undermine peace deal”. Reuters. 
  112. ^ „German prosecution investigates RS president for corruption”. B92. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. 
  113. ^ Jukic, Elvira M. (24. 11. 2012). „Bosnian Serb Chief Tried to Bribe Me, Reporter Says”. Balkan Insight. 
  114. ^ Press Online: Incko: Nema istrage protiv Dodika „Press Online Republika Srpska :: Incko: Nema istrage protiv Dodika!”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 2013-12-01. 
  115. ^ „Treasury Sanctions Republika Srpska Official for Actively Obstructing The Dayton Accords”. U.S. Department of the Treasury's Office of Foreign Assets Control (OFAC). 1. 1. 2017. Архивирано из оригинала 2017-05-22. г. 
  116. ^ E.Ć. (1. 7. 2022). „SNSD šalje Cvijanović u utrku za člana Predsjedništva BiH, Dodik kandidat za predsjednika RS” (на језику: бошњачки). avaz.ba. Приступљено 1. 7. 2022. 
  117. ^ „Bosnia election: Vote-rigging allegations spark more mass protests”. Euronews. 10. 10. 2022. Приступљено 24. 10. 2022. 
  118. ^ Kurtic, Azem (18. 10. 2022). „Republika Srpska Opposition Files 'Election Fraud' Criminal Complaints”. Balkan Insight. Приступљено 24. 10. 2022. 
  119. ^ „Bosnia recounts Serb president race after reports of fraud”. Associated Press. 10. 10. 2022. Приступљено 24. 10. 2022. 
  120. ^ „Election commission confirms preliminary results of Bosnia general vote”. Reuters. 22. 10. 2022. Приступљено 24. 10. 2022. 
  121. ^ „Bosnia's Dodik declared winner in disputed election after recount”. Al Jazeera Balkans. 27. 10. 2022. 
  122. ^ M.G. (15. 11. 2022). „Predsjednik i potpredsjednici RS-a položili zakletvu, Dodik opet izazvao skandal” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 15. 11. 2022. 
  123. ^ „Dodik dao Viškoviću novi mandat za sastav Vlade Republike Srpske” (на језику: бошњачки). Radio Free Europe. 23. 11. 2022. Приступљено 23. 11. 2022. 
  124. ^ D.Be. (21. 12. 2022). „Zvanično imenovana nova Vlada RS-a, među ministrima pet Bošnjaka i tri Hrvata” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 21. 12. 2022. 
  125. ^ „Bosnian Serbs award Putin with medal of honour”. Al Jazeera. 2023-01-09. Архивирано из оригинала 2023-04-08. г. 
  126. ^ „Bosnia: rights activists assaulted following LGBT event ban”. Associated Press. 19. 3. 2023. 
  127. ^ G.M. (29. 3. 2023). „Američki državni sekretar Antony Blinken uputio žestoku poruku Dodiku, uporedio ga s Putinom” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 29. 3. 2023. 
  128. ^ „Decisions of the Constitutional Court of BiH will not be applied in Republika Srpska”. sarajevotimes.com. 27. 6. 2023. Приступљено 27. 6. 2023. 
  129. ^ Daria Sito-Sucic (1. 7. 2023). „Bosnia envoy revokes Bosnian Serb laws defying the state, peace deal”. Reuters. Приступљено 1. 7. 2023. 
  130. ^ „Na Palati RS-a istaknuta zastava Izraela, Dodik poručio: Podržavamo pravo na samoodbranu”. www.klix.ba (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 9. 10. 2023. г. 
  131. ^ Azem Kurtic (26. 3. 2024). „Bosnia’s International Overseer Imposes New Rules to Curb Election Fraud”. Balkan Insight. Приступљено 26. 3. 2024. 
  132. ^ Daria Sito-Sucic (28. 3. 2024). „Bosnian Serb leader Dodik threatens to block national government”. Reuters. Приступљено 28. 3. 2024. 
  133. ^ Daria Sito-Sucic (11. 8. 2023). „Bosnian Serb leader Dodik charged over defying peace envoy's decisions”. Reuters. Приступљено 11. 8. 2023. 
  134. ^ E.M. (1. 9. 2023). „Više od hiljadu građana na skupu podrške Dodiku u Doboju, pridružila im se i Željka Cvijanović” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Приступљено 1. 9. 2023. 
  135. ^ „Dodik rekao da ne razumije optužnicu i odbio ustati na sudu: "Bole me leđa"” (на језику: хрватски). Index.hr. 16. 10. 2023. Приступљено 16. 10. 2023. 
  136. ^ „Ovo je sutkinja koja preuzima suđenje protiv Milorada Dodika”. radiosarajevo.ba (на језику: хрватски). 2024-02-05. Приступљено 2024-02-06. 
  137. ^ „U Sudu BiH pročitana optužnica Miloradu Dodiku”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-02-06. 
  138. ^ Evropa, Radio Slobodna (2024-02-05). „Počelo suđenje Dodiku za neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-02-06. 
  139. ^ „UK announces sanctions under Bosnia and Herzegovina sanctions regime: 11 April 2022”. GOV.UK (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-20. 
  140. ^ „Imposing Sanctions on Bosnia and Herzegovina Officials Who Undermined Dayton Peace Accord”. United States Department of State (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-20. 
  141. ^ „Sarajevo files charges against RS's Dodik”. Southeast European Times. 7. 10. 2009. 
  142. ^ „OHR slams Dodik statements”. B92. 16. 9. 2009. Архивирано из оригинала 28. 7. 2011. г. Приступљено 19. 1. 2011. 
  143. ^ Zamira Rahim (14. 4. 2019). „Srebrenica massacre is 'fabricated myth', Bosnian Serb leader says”Неопходна новчана претплата. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 5. 2022. г. Приступљено 6. 11. 2019. 
  144. ^ а б „Srebrenica was not genocide: Bosnian Serb leader”. Agence France-Presse. 27. 4. 2010. Архивирано из оригинала 17. 7. 2010. г. Приступљено 28. 4. 2010. 
  145. ^ „Envoy slams Bosnia Serbs for questioning Srebrenica”. Reuters. Приступљено 21. 4. 2010. 
  146. ^ „RS Government Special Session A Distasteful Attempt to Question Genocide”. OHR. Архивирано из оригинала 18. 3. 2015. г. Приступљено 21. 4. 2010. 
  147. ^ Srebrenica massacre 'not genocide', The Sydney Morning Herald/Agence France-Presse, 13 July 2010
  148. ^ а б Arslanagic, Sabina (3. 12. 2010). „Dodik Again Denies Srebrenica Genocide”. Balkan Insight. 
  149. ^ Ivica Bakota; (2019) Bosnia-Herzegovina social briefing: Bosnian genocide denial p. 3; ISSN 2560-1601 [1]
  150. ^ „Peace Implementation Council Steering Board Communiqué”. Office of the High Representative. 1. 12. 2010. Архивирано из оригинала 7. 12. 2010. г. 
  151. ^ а б Eric Gordy; Srđan Vučetić; Emil Kerenji; Amila Buturović; Valery Perry; overall 31 signatories (21. 2. 2019). „Truth and Revisionism in Bosnia and Herzegovina – Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center”. www.hlc-rdc.org (на језику: енглески). Humanitarian Law Center. Приступљено 16. 11. 2019. 
  152. ^ Nettelfield, Lara J.; Wagner, Sarah E. (2013). „Pushing Back: Denial”. Srebrenica in the Aftermath of Genocide (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9781139034968. 
  153. ^ Daria Sito-Sucic (2017-06-06). „Serb president bans teaching about Sarajevo siege, Srebrenica genocide”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-19. 
  154. ^ „Srebrenica Genocide Denial Report 2020” (pdf). Heinrich Böll Stiftung – Belgrade Serbia (на језику: енглески). The Srebrenica Memorial. мај 2020. Приступљено 10. 12. 2020. 
  155. ^ а б Filip Rudić (21. 2. 2019). „Bosnian Serb War Commissions 'Seeking to Revise Truth': Academics”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2020. 
  156. ^ „US State Department: Revision of Srebrenica Report is wrong”. N1 BA (на језику: бошњачки). 16. 8. 2018. Приступљено 8. 11. 2019. 
  157. ^ „Student dorm named after war crimes suspect Radovan Karadžić”. The Guardian. 21. 3. 2014. Приступљено 25. 3. 2016. 
  158. ^ „Karadzic guilty of Bosnia genocide, jailed for 40 years”. Reuters. 24. 3. 2016. Приступљено 25. 3. 2016. 
  159. ^ „Former Bosnian Serb leader Radovan Karadzic has been found guilty of genocide”. The Economist. 24. 3. 2016. Приступљено 26. 3. 2016. 
  160. ^ Kovačević, Vladimir; Grebo, Lamija (2020). „Balkan transitional justice”. Tribute to Radovan Karadzic Removed after Daughter Intervene. 
  161. ^ „Dodik ponovno veličao Karadžića i Mladića, napadao Schmidta i Zapad”. N1 HR. 4. 2. 2024. 
  162. ^ Rogač, Milijana. „Milorad Dodik”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-08-31. 
  163. ^ „Освештан Храм Христа Спаситеља у Бањалуци”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. Приступљено 08. 11. 2011. 
  164. ^ „Председнику Републике Српске орден првог степена”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 11. 2011. Приступљено 7. 11. 2011. 
  165. ^ УКАЗ Президента РФ от 22.11.2011 N 1517 „О НАГРАЖДЕНИИ ОРДЕНОМ ДРУЖБЫ ДОДИКА М." Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2014), Приступљено 13. 4. 2013.
  166. ^ Уручена одликовања поводом Дана Републике (фото), Приступљено 13. 4. 2013.
  167. ^ Додику уручен орден (Б92, 3. мај 2015)
  168. ^ „Орден Светог Саве патријарху Иринеју и Вучићу – Додику Орден Светог Симеона Мироточивог”. Политика. 8. 10. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  169. ^ „Завет Светог Саве: Свечаном академијом у Центру „Сава“ прослављена 800-годишњица аутокефалности Српске православне цркве”. СПЦ. 9. 10. 2019. Архивирано из оригинала 12. 10. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2019. 
  170. ^ „Благословено светосавско јединство Српске православне цркве, Републике Србије и Републике Српске”. СПЦ. 9. 10. 2019. Архивирано из оригинала 12. 10. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2019. 
  171. ^ „Вучић уручио одликовања поводом Видовдана”. Politika Online. Приступљено 2021-06-29. 
  172. ^ „Додик одликован Орденом Епархије темишварске”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-08-31. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милорад_Додик&oldid=27702086”