Пређи на садржај

Тбилиси

Уреди везе
Координате: 41° 43′ 00″ С; 44° 48′ 00″ И / 41.716667° С; 44.8° И / 41.716667; 44.8
С Википедије, слободне енциклопедије
Тбилиси
груз. თბილისი
Панорама Тбилисија
Поглед на Тбилиси,
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Грузија
Основан455.[1]
Становништво
Становништво‍
 — 2023.1.241.709
 — густина2.462 ст./km2
Агломерација (2023.)1.485.293
Географске карактеристике
Координате41° 43′ 00″ С; 44° 48′ 00″ И / 41.716667° С; 44.8° И / 41.716667; 44.8
Апс. висина380-770 m
Површина504,2[2] km2
Тбилиси на карти Грузије
Тбилиси
Тбилиси
Тбилиси на карти Грузије
Остали подаци
ГрадоначелникКаха Каладзе[3]
(Грузијски сан)
Позивни број32
Веб-сајт
www.tbilisi.gov.ge

Тбилиси (груз. თბილისი)[4] је главни град Грузије. Простире се на површини 350 km². Према процени из 2009. у граду је живело 1.106.700,[5] а према подацима из 2014. град је насељавало 1.118.035 становника.[6]

Град се налази у источном делу Грузије. Простире се 21 km уз реку Кура. На западу од Тбилисија је планина Мтацминда, а на југу је Табори и планински ланац Сололаки. Надморска висина града је веома неједнака (380–727 m), тако да су многе стамбене четврти изграђене на терасама.

Име града значи топли извор, што се односи на извор минералне воде који је температуре 46,5 °C који се налази у близини града. Овај извор је вековима коришћен као купалиште. До 1936. град је био познат по руском имену Тифлис.

Тбилиси је настао у 5. веку. Основао га је грузијски краљ Вахтанг I Горгасал. До шестог века је постао престоница Грузије.

Историја

[уреди | уреди извор]

Према старој легенди, данашња територија Тбилисија била је покривена шумом све до 458. године. Једна широко прихваћена легенда каже да је оснивач града био краљ Вахтанг I Горгасал од Грузије. Он је одлазио у лов у шуму са својим соколом (понекад је соко замењен јастребом или другом птицом грабљивицом, у зависности од варијанте легенде). Краљев соко наводно се био повредио док је ловио фазана, па су обе птице упале у извор топле воде и умрле од опекотина. Краљ Вактанг је постао толико импресиониран изворима топле воде да је одлучио да искрчи шуму и сагради град на том месту. Име Тбилиси потиче од старог грузијског Т'пилиси, а даље од Т'пили (топао). Назив Т'пили или Т'пилиси (дословно — топло место) дато је граду због бројних сумпоровитих извора топле воде који излазе из земље. Археолошка истраживања у региону наишла су на доказе који говоре да је на територији Тбилисија постојало људско насеље још од четвртог миленијума пре нове ере.

Географија

[уреди | уреди извор]

Тбилиси је смештен у јужном Закавказју, у долини реке Куре. Град се налази на надморској висини 380–770 m и у облику је амфитеатра окруженог планинама са три стране. На северу, Тбилиси је омеђен планином Сагурамо, са истока и југоистока планином Лори, а са западна разним крајевима планине Триалети.

Рељеф Тбилисија је сложен. Део града који лежи на северној обали Куре простире се на више од 30 km, од дистрикта Авчала до реке Лочини. Део града који се налази на десној обали Куре изграђен је на падинама Триалетија тако да се град спушта све до обале реке. Планине представљају значајну препреку за урбани развој града са десне стране реке. Оваква врста географског окружења ствара “џепове” развијених делова града, док су остали делови остали неразвијени због сложеног топографског рељефа.

У северном делу града налази се велики резервоар (познатији као Тбилисијско море) који се храни каналима за наводњавање.

Клима

[уреди | уреди извор]

Тбилиси има влажну суптропску климу са топлим летима и хладним зимама. Град добија довољно падавина тако да не припада степској клими. Клима је под утицајем сувих (Централна Азија/Сибир) ваздушних маса са истока и океанских (Атлантик/Црно Море) ваздушних маса са запада. Пошто је град ограђен планинама са већине страна, а у непосредној је близини великих водених маса (Црно и Каспијско Море), а пошто велики кавкаски венац блокира долазак хладних ваздушних маса из Русије, Тбилиси има релативно благу микроклиму у поређењу са другим градовима који поседују сличну континенталну климу на истим географским ширинама.

Просечна годишња температура је 12,7 °C. Јануар је најхладнији месец са просечном температуром 0,9 °C, док је јул најтоплији са просечном температуром 24,4 °C. Апсолутни минимум температуре који је забележен је −24 °C, док је апсолутни максимум 40 °C. Просечна годишња количина падавина износи 568 милиметара. Мај и јун су највлажнији месеци (у просеку 84 mm сваког месеца), док је јануар најсувљи (просечно 20 mm). Снег пада у просеку 15-25 дана годишње. Околне планине често стварају облаке над градом, углавном током пролећа и јесени, што доводи до дужег кишног или облачног времена. Северозападни ветрови дувају у већини града током целе године. Југоисточни ветрови су такође чести.[7]

Клима Тбилисија
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19,5
(67,1) 		22,4
(72,3) 		28,9
(84) 		34,4
(93,9) 		35,1
(95,2) 		40,2
(104,4) 		42,0
(107,6) 		40,4
(104,7) 		37,9
(100,2) 		33,3
(91,9) 		27,2
(81) 		22,8
(73) 		42,0
(107,6)
Максимум, °C (°F) 6,6
(43,9) 		7,7
(45,9) 		12,6
(54,7) 		18,9
(66) 		23,1
(73,6) 		28,1
(82,6) 		31,2
(88,2) 		30,9
(87,6) 		26,4
(79,5) 		19,8
(67,6) 		12,8
(55) 		8,4
(47,1) 		18,9
(66)
Просек, °C (°F) 2,3
(36,1) 		3,1
(37,6) 		7,2
(45) 		12,7
(54,9) 		17,2
(63) 		21,7
(71,1) 		24,9
(76,8) 		24,7
(76,5) 		20,2
(68,4) 		14,2
(57,6) 		7,9
(46,2) 		3,7
(38,7) 		13,3
(55,9)
Минимум, °C (°F) −0,8
(30,6) 		0,0
(32) 		3,2
(37,8) 		8,4
(47,1) 		12,4
(54,3) 		16,5
(61,7) 		19,8
(67,6) 		19,5
(67,1) 		15,4
(59,7) 		10,4
(50,7) 		4,9
(40,8) 		1,3
(34,3) 		9,3
(48,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −24,4
(−11,9) 		−14,8
(5,4) 		−12,8
(9) 		−3,8
(25,2) 		1,0
(33,8) 		6,3
(43,3) 		9,3
(48,7) 		8,9
(48) 		0,8
(33,4) 		−6,4
(20,5) 		−7,1
(19,2) 		−20,5
(−4,9) 		−24,4
(−11,9)
Количина падавина, mm (in) 18,9
(0,744) 		25,8
(1,016) 		30,3
(1,193) 		50,5
(1,988) 		77,6
(3,055) 		76,0
(2,992) 		44,9
(1,768) 		47,5
(1,87) 		35,6
(1,402) 		37,5
(1,476) 		29,9
(1,177) 		21,0
(0,827) 		495,5
(19,508)
Дани са падавинама 4,0 4,6 5,9 7,6 9,7 8,7 5,7 5,7 5,0 5,6 4,4 4,0 70,9
Релативна влажност, % 74 72 68 66 67 64 61 62 66 73 76 76 69
Сунчани сати — месечни просек 99 102 142 171 213 249 256 248 206 164 103 93 2.046
Извор: Pogoda.ru.net (Temperatures, humidity),[8]

WMO (Precipitation, precipitation days),[9] NOAA (Sunshine hours)[10]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главне етничке групе Тбилисија
Година
 Грузини
%
 Јермени
%
Руси
%
Укупно
1801-3[11] 4,300 21.5% 14,860 74.3%
–
–
 20,000
1864/65 winter[12] 14,878 24.8% 28,404 47.3% 12,462 20.7% 60,085
1864/65 summer[12] 14,787 20.8% 31,180 43.9% 12,142 17.1% 71,051
1876[13] 22,156 21.3% 37,610 36.1% 30,813 29.6% 104,024
1897[14] 41,151 29.5% 47,133 36.4% 44,823 28.1% 159,590
1926[15] 112,014 38.1% 100,148 34.1% 45,937 15.6% 294,044
1939[15] 228,394 44% 137,331 26.4% 93,337 18% 519,220
1959[15] 336,257 48.4% 149,258 21.5% 125,674 18.1% 694,664
1970[15] 511,379 57.5% 150,205 16.9% 124,316 14% 889,020
1979[15] 653,242 62.1% 152,767 14.5% 129,122 12.3% 1,052,734
2002[16] 910,712 84.2% 82,586 7.6% 32,580 3% 1,081,679
2014[17] 996,804 89.9% 53,409 4.8% 13,350 1.2% 1,108,717

Према процени, у граду је 2019. живело 1.171.100 становника.

Кретање броја становника
1989. 2002. 2014. 2019.
1.259.692[18] 1.072.887[19] 1.018.035[20] 1.171.100

Привреда

[уреди | уреди извор]

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

У Тбилисију се налазе зграде грузијског парламента и владе, више универзитета, конзерваторијум, државна опера, позориште Шота Руставели, позориште Марјанишвили, државни музеји, Народна Библиотека Парламента Грузије, Народна банка Грузије и многе друге институције.

У Тбилисију се налази утврђење Нарикала, Црква Анчишкати из 6. века, Храм Сиони и Црква Метеки.

  • Стари град
    Стари град
  • Поглед са тврђаве Нарикала
    Поглед са тврђаве Нарикала
  • Црква Мама-Давити
    Црква Мама-Давити
  • Синагога
    Синагога
  • Позориште Руставели
    Позориште Руставели

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ კონსპექტი საქართველოს ისტორიიდან შედგენილი ა. ქუთათელაძისგან Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021). რვეული I. თბილისი, სტამბა წიგნების გამომცემელ ქართველთა ამხანაგობისა, 1900. გვერდი 38.
  2. ^ „Statistics of Tbilisi Region”. National Statistics Office of Georgia. Приступљено 22. 7. 2018. 
  3. ^ Нови градоначелник Тбилисија: Каха Каладзе. agenda.ge. 13. сен 2017.
  4. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. 
  5. ^ Statistical Yearbook Of Georgia, 2009 des Nationalen Statistikbüros Georgiens (englisch, georgisch; ohne Städte in Abchasien und Südossetien)
  6. ^ „Preliminary Results of 2014 General Population Census of Georgia” (PDF). NATIONAL STATISTICS OFFICE OF GEORGIA. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 5. 2015. г. Приступљено 30. 4. 2015. 
  7. ^ „Погода и Климат”. Pogoda.ru.net. Приступљено 19. 12. 2012. 
  8. ^ Погода и Климат (на језику: руски). Pogodaiklimat.ru. Приступљено 19. 10. 2016. 
  9. ^ „World Weather Information Service – Tbilisi”. World Meteorological Organization. Приступљено 19. 10. 2016. 
  10. ^ „Tbilisi/Novoalexeye Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 19. 10. 2016. 
  11. ^ Ronald Grigor Suny (1994). The making of the Georgian nation. Indiana University Press. стр. 116—. ISBN 978-0-253-20915-3. Приступљено 16. 11. 2011. 
  12. ^ а б Тифлис // Географическо-статистический словарь Российской империи.St. Petersburg, 1885, p. 133 (Note: this is a 'one-day census' of unknown scope and methodology).
  13. ^ Ronald Grigor Suny (1994). The making of the Georgian nation. Indiana University Press. стр. 368. ISBN 978-0-253-20915-3. Приступљено 29. 12. 2011.  (one-day census of Tiflis)
  14. ^ Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г.. Изд. Центр. стат. комитета МВД: Тифлисская губерния. – St. Petersburg, 1905, pp. 74—75.(Note: The census did not contain a question on ethnicity, which was deduced from data on mother tongue, social estate and occupation)[1]
  15. ^ а б в г д Ethno-Caucasus, население Кавказа, республика Грузия, население Грузии
  16. ^ „Ethnic groups by major administrative-territorial units” (PDF). 14. 11. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2009. г. Приступљено 19. 12. 2012. 
  17. ^ „Population Census 2014”. www.geostat.ge. National Statistics Office of Georgia. новембар 2014. Приступљено 2. 6. 2016. 
  18. ^ Stadtbevölkerung der Unionsrepubliken (außer RSFSR) auf der Webseite von Demoscope Weekly/Institut für Demographie der Staatlichen Universität/Hochschule für Ökonomie Moskau (russisch)
  19. ^ Sakartwelos mossachleobis 2002 zlis pirweli erownuli saqoweltao aghzeris schedegebi. Sakartwelos Statistikis Sachelmzipo Departamenti. 2004. ISBN 978-99928-0-924-2. 
  20. ^ Sakartwelos mossachleobis 2014 zlis pirweli erownuli saqoweltao aghzeris schedegebi. Sakartwelos Statistikis Sachelmzipo Departamenti. 2004. ISBN 978-99928-0-924-2. 
  21. ^ „Kraków – Miasta Partnerskie” [Kraków -Partnership Cities]. Miejska Platforma Internetowa Magiczny Kraków (на језику: Polish). Архивирано из оригинала 2. 7. 2013. г. Приступљено 10. 8. 2013. 
  22. ^ „Partnerská města HMP” [Prague – Twin Cities HMP]. Portál "Zahraniční vztahy" [Portal "Foreign Affairs"] (на језику: Czech). 18. 7. 2013. Архивирано из оригинала 25. 6. 2013. г. Приступљено 5. 8. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Sakartwelos mossachleobis 2002 zlis pirweli erownuli saqoweltao aghzeris schedegebi. Sakartwelos Statistikis Sachelmzipo Departamenti. 2004. ISBN 978-99928-0-924-2. 
  • Abuladze, David; Kurtishvili, Irina (март 2016). Stiller, Adolph, ур. Tiflis: Architektur am Schnittpunkt der Kontinente (на језику: енглески и German). Salzburg: Muery Salzmann. ISBN 978-3990141366. 
  • Baulig, Josef; Maia Mania; Hans Mildenberg; Karl Ziegler (2004). Architekturführer Tbilisi (на језику: German и Georgian). Landeshauptstadt Saarbrücken/Technische Universität Kaiserslautern. ISBN 978-3-936890-39-6. 
  • Floor, Willem M. (2008). Titles and Emoluments in Safavid Iran: A Third Manual of Safavid Administration, by Mirza Naqi Nasiri. Washington, DC: Mage Publishers. стр. 1—324. ISBN 978-1933823232. 
  • Hitchins, Keith (2001). „GEORGIA ii. History of Iranian-Georgian Relations”. Encyclopaedia Iranica, Vol. X, Fasc. 4. стр. 464—470. 
  • Kazemzadeh, Firuz (1991). „Iranian relations with Russia and the Soviet Union, to 1921”. Ур.: Peter, Avery; Hambly, Gavin; Melville, Charles. The Cambridge History of Iran (Vol. 7). Cambridge University Press. ISBN 978-0521200950. 
  • Mikaberidze, Alexander (2015). Historical Dictionary of Georgia (2 изд.). Rowman & Littlefield. стр. 628. ISBN 978-1442241466. 
  • Rayfield, Donald (2013). Edge of Empires: A History of Georgia. Reaktion Books. ISBN 978-1780230702. 
  • Salukvadze, Joseph; Golubchikov, Oleg (март 2016). „City as a geopolitics: Tbilisi, Georgia — A globalizing metropolis in a turbulent region”. Cities. 52: 39—54. doi:10.1016/j.cities.2015.11.013 Слободан приступ. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тбилиси&oldid=27932456”