Ljubo Miloš

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ljubo Miloš
Ljubo Miloš.jpg
Miloš u ustaškoj uniformi
Datum rođenja 1919.
Mesto rođenja Bosanski Šamac
 Kraljevina SHS
Datum smrti 1948.
Mesto smrti Zagreb
 FNRJ

Ljubo Miloš (19191948), bio je ustaški i domobranski oficir, poznat kao treći po komandnom rangu u logoru Jasenovac. Nakon Drugog svetskog rata je osuđen zbog ratnih zločina na smrt i obešen.

Od strane logoraša, Ljubo Miloš je bio upamćen kao krvoločan manijak i sadista.

Biografija[uredi]

Miloš je rođen u Bosanskom Šamcu. Osnovnu školu je pohađao u Orašju i Bosanskom Brodu, a sedam razreda gimnazije je završio u Subotici i počeo da studira filozofiju.[traži se izvor od 11. 2014.] Ostao je u Subotici i radio je kao opštinski poreski činovnik.[1] Bavio se i amaterski novinarstvom.

Drugi svetski rat[uredi]

Miloš je u Zagreb došao juna 1941. i sreo se sa svojim rođakom, ustaškim zapovednikom Vjekoslavom Luburićem. Postao je Luburićeva desna ruka, a ovaj je iskoristio svoj uticaj da Milošu osugira položaj u Uredu III Ustaške nadzorne službe, koji je upravljao logorom Jasenovac. U oktobru je Miloš postavljen za zapovednika radne službe u logoru III Ciglana i unapređen u čin natporučnika. Miloš je lično bio odgovoran za bezbednost hrvatskog političara Vlatka Mačeka tokom njegovog zatočeništva u logoru, od 15. oktobra 1941. do 15. marta 1942.[1] Jednom je Maček primetio da se Miloš često moli i upitao ga je da li se plaši Božje kazne za zločine koje je počinio u logoru. Miloš mu je odgovorio: „Ja znam da ću goreti u paklu, ali to će biti za Hrvatsku“.[2][3]

Miloš je početkom 1942. premešten u logor Đakovo, ali se vratio u Jasenovac i preuzeo dužnost zapovednika logora u proleće.[1] Činilo se da se takmiči da ostalim oficirima ko može da muči i ubije više talaca.[4] Često se oblačio u belu odeću i pretvarao se da je lekar pred bolesnim taocima. Ponekad bi taoce koji su molili da budu lečeni postrojio uz zid i prerezao im vrat nožem.[5] Svedok Milan Flumiani je izjavio:

Miloš je takođe gajio goniča i dresirao ga je da napada taoce.[6] Tokom leta 1942. otputovao je u Italiju da završi policijski kurs u Torinu, ali se vratio u NDH nakon samo deset dana. U septembru se vratio u Jasenovac i preudeo dužnost zamenika upravnika logora. Trupe pod Miloševom komandom izvršile raciju u selima oko Jasenovca u oktobru 1942, opljačkale brojne kuće, uhapsile srpske seljake i deportovale ih u logore. Vlasti NDH su saznale za ove racije i uhapsile su Miloša. Nije dugo ostao u zatvoru pošto je Luburić naredio njegovo puštanje 23. decembra 1942. U januaru 1943. Miloš je stupio u Domobranstvo i bio je stacioniran u Mostaru. Vratio se u Zagreb u aprilu 1943, gde je ostao do sledećeg proleća. U septembru 1944. je postavljen za upravnika logora Lepoglava.[7]

Posle rata[uredi]

Milicija vodi Miloša na suđenje

Do kraja rata stekao je čin bojnika (majora). Posle rata uspio je da pobegne u Austriju gde se uključio u rad ekstremne ustaške emigracije. U sklopu diverzantske akcije operacija Gvardijan, ubacio se sa grupom ustaša u FNRJ 1947. godine, ali ih je UDB-a otkrila i uhapsila. Miloš je kasnije sarađivao sa Udbom šaljući šifrovane poruke o za ustaše povoljnoj situaciji u Jugoslaviji, što je rezultovalo hapšenjima novih grupa ubačenih ustaša. Posle kraćeg suđenja u Zagrebu, osuđen je na smrt i pogubljen na vešalima iste godine.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Dizdar et al. (1997). str. 276.
  2. Goldstein (2013). str. 365.
  3. Burds (2007). str. 467.
  4. Mojzes (2011). str. 57.
  5. Cymet (2012). str. 337.
  6. Sidnik (1972). str. 154.
  7. Dizdar et al. (1997). str. 276–277.

Literatura[uredi]