Dejvid Hjum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Dejvid Hjum
David Hume.jpg
Dejvid Hjum
Datum rođenja (1711-05-07)7. maj 1711.
Mesto rođenja Edinburg
Velika Britanija
Datum smrti 25. avgust 1776.(1776-08-25) (65 god.)
Mesto smrti Edinburg
Velika Britanija
Škola Univerzitet u Edinburgu
Uticaji od Džordž Berkli
Uticao na Horhe Luis Borhes[1]

Dejvid Hjum (engl. David Hume; 17111776) bio je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Bio je jedan skeptičar počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji.[2]

Hjumov Uticaj[uredi]

Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio, da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila.[3] Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila.

Biografija[uredi]

Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije, da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje. Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobija. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o ljudskoj prirodi (1739-1740), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit,[4] koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Haton.

Hjum skeptičar[uredi]

Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748 "Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma" moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava).

Etika[uredi]

U etici zastupa Hjum mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“.

Dela[uredi]

  • 1751. Istraživanje Moralnih Principa
  • 1758. Ispitivanje Čovečijeg Razuma
  • 1779. Dijalog o Prirodnoj Religiji

Reference[uredi]

  1. Martin Orejana (1991). str. ?.
  2. Atherton (1999). str. ?.
  3. Kant, I., Prolegomena to Any Future Metaphysics: 'Introduction'
  4. Rivers (2000). str. 255.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Mediji vezani za članak Dejvid Hjum na Vikimedijinoj ostavi