Druga proleterska udarna brigada

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Druga proleterska udarna brigada
Bataljon 2. proleterske brigade, Sandžak 1943.jpg
Bataljon 2. proleterske brigade, Sandžak, 1943. godina.
Postojanje 1. mart 1942.
Mesto osnivanja:
Čajniče
Formacija četiri bataljona
Jačina oko 1.000 vojnika i oficira
Deo NOV i PO Jugoslavije
Angažovanje
Odlikovanja
Orden narodnog heroja
Orden narodnog oslobođenja
Orden partizanske zvezde
Orden bratstva i jedinsta
Orden za hrabrost
Komandanti
Komandant Ratko Sofijanić
Politički komesar Milinko Kušić

Druga proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada je formirana naredbom Vrhovnog štaba NOV i POJ, 1. marta 1942. godine u Čajniču od boraca Užičkog, Čačanskog i Drugog šumadijskog partizanskog odreda. Na dan formiranja imala je četiri batljona sa oko 1.000 boraca.

Prvi komandant brigade bio je Ratko Sofijanić, narodni heroj, politički komesar Milinko Kušić, narodni heroj, a partijski rukovodilac i zamenik političkog komesara Spasenija Cana Babović, narodni heroj.

Druga proleterska NOU brigada je na svom ratnom putu prešla oko 24.000 kilometara U njenim redovima borilo se oko 15.000 boraca iz svih krajeva Jugoslavije. Izbacila je iz stroja oko 62.000 neprijateljskih vojnika. Dala je veliki broj rukovodećih kadrova, kao i 48 narodnih heroja. Među njima je i Petar Leković, prvi narodni heroj Jugoslavije.

Zajedno sa Prvom proleterskom brigadom, imala je veliku ulogu u stvaranju operativnih jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom za hrabrost. Povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, odlikovana je i Ordenom narodnog heroja.

Borbeni put Druge proleterske[uredi]

Druga proleterska brigada je do formiranja Druge proleterske divizije, 1. novembra 1942. godine, bila pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba. U martu i prvoj polovini aprila delovala je u istočnoj Bosni. Zauzela je Borike, oslobodila Vlasenicu, Bratunac, Miliće, Srebrenicu i Drinjaču; potom je vodila borbe na Romaniji i učestvovala u napadima na ustaška uporišta u Rogatici i Han-Pijesku. U drugoj polovini aprila delom svojih snaga učestvala je u napadu na ustaško uporište Borac u Hercegovini.

Tokom Treće neprijateljske ofanzive imala je veoma teške zadatke, najpre je vodila borbe oko Čajniča, Goražda, Foče, na sektoru Pljevlja, a u prvoj polovini juna vodila je teške borbe sa četnicima na Durmitoru i na Gatu, kod Gacka.

Pohod u Bosansku krajinu[uredi]

Nalazila se u sastavu Udarne grupe brigada, koja je pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta, 24. juna 1942. godine krenula u zapadnu Bosnu. Vodila je borbe oko Kalinovika, učestvovala u rušenju železničke pruge Sarajevo-Mostar, u zauzimanju Tarčina i Pazarića, zatim u borbama na sektoru Travnika, Donjeg Vakufa i Bugojna. Od kraja jula do polovine oktobra 1942. vodila je veliki broj teških borbi. Zajedno sa Četvrtom proleterskom, Desetom hercegovačkom i Prvom krajiškom učestvovala je u napadu na Kupres. Učestvovala je i u oslobođenju Jajca, 25. septembra 1942. godine.

Sedamnaestog oktobra je u Drvaru, od Vrhovnog komandanta NOP i NOVJ Josipa Broza Tita primila proletersku zastavu. Od tada do početka bitke na Neretvi delovala je oko Bosanskog Grahova, Livna, Kupresa, Duvna i u Kninskoj krajini. Izvela je protivudar protiv italijanske divizije „Sasari“ i četnika od 26. do 28. oktobra i čišćenje Kninske krajine od četnika i ustaša. Vodila je borbe za Livno od 5. do 15. decembra i izvršila napad na Kupres.

Bitka na Neretvi[uredi]

Druga srpska brigada tokom bitke na Neretvi 1943.

Krajem januara vodila je žestoke borbe kod Knina i Strmice. Od tada do forsiranja Neretve vodila je borbe za Imotski i Posušje (9. i 10. februara 1943), prodrla u dolinu Neretve, zauzela Drežnicu i Grabovo 16/17. februara, gde se istakla i razbila bataljon divizije „Murđe“. Zajedno s još osam brigada, učestvovala je u protivudaru kod Gornjeg Vakufa, i naročito se istakla (razbila bataljon 717. nemačke divizije). Tim uspesima spašeni su ranjenici i olakšan je položaj snaga NOVJ na Neretvi.

U ofanzivnim poduhvatima Glavne operativne grupe s Neretve, brigada je vodila teške borbe s četnicima kod Krsca, na Prenju, kod Bijele, Boračkog jezera, Glavatičeva, Obija i Kalinovika. U aprilu je učestvovala u borbama na Drini. Njena dva bataljona su zajedno sa Četvrtom i Petom proleterskom brigadom učestvovala u borbama na Javorku, kod Nikšića, 1. i 2. maja 1943. godine, kada su razbijene italijanske i četničke snage jačine nekoliko bataljona.

Bitka na Sutjesci[uredi]

Za vreme bitke na Sutjesci, učestvovala je 24. i 25. maja u pokušaju proboja jugoistočno od Foče, a od tada pa do 10. juna vodila je teške borbe na Vučevu, za Košur, kod Suhe, na Barama i Košuti. Njen uspeh na Vučevu i Košuti spada u najznačajnije borbe u ovoj bici, Veoma je značajno i učešće brigade u proširenju proboja nemačkog obruča na Zelengori 11. juna, kao i u proboju drugog obruča na komunikaciji KalinovikFoča.

S ove komunikacije borbom se probila na sever, oslobodila je Olovo, 24/25. juna, a dva dana kasnije učestvovala je u oslobođenju Kladnja. Od tada do početka septembra deluje oko Tuzle i na planini Ozrenu. Učestvuje u razbijanju jakih četničkih i drugih snaga.

Pohod u Srbiju[uredi]

S ove teritorije prešla je u rejon Foče, pa u Sandžak. Oslobodila je Foču (3/4. septembra), Pljevlja (22. septembra), Prijepolje; pa je učestvovala u oslobođenju Bijelog Polja, Berana i Kolašina. Oslobodila je Priboj i prešla u Srbiju. Mesec dana vodila je borbe na Zlatiboru i drugim mestima. Kod Prijepolja je, 4. decembra, u žestokoj iznenadnoj borbi pretrpela velike gubitke. Ponovo je prešla u Srbiju, i u decembru 1943. i januaru 1944. vodila je više borbi na Zlatiboru, za Ivanjicu, kod Arilja, u rejonu Priboja i drugih mesta.

Sredinom marta 1944. godine, u sastavu Udarne grupe divizija ponovo prodire u Srbiju. Od tada do 21. maja vodila je gotovo neprekidne borbe u zapadnoj Srbiji i Sandžaku (Rudo, Zlatibor, Ivanjica, Kaona, Povlen), ali je bila prinuđena da se povuče u Crnu Goru.

Završne operacije[uredi]

U junu i julu 1944. godine vodila je borbe na sektoru Andrijevice. Pored ostalog, učestvovala je u Andrijevičkoj operaciji. U prodoru Operativne grupe divizija iz Crne Gore u Srbiju učestvovala je u borbama na Pešterskoj visoravni i na Ibru. U avgustu deluje na Kopaoniku, u Župi, Rasini, i oko Kuršumlije, gde se ističe u razbijanju četnika. U septembru učestvuje u borbama na Ibru, kod Požege i Gornjeg Milanovca.

Učestvovala je u Beogradskoj operaciji, gde se naročito istakla. Od tada do kraja decembra delovala je na Sremskom frontu. U februaru i martu 1945. godine učestvovala je u borbama na Drini (Banja Koviljača i Loznica). U aprilu je učestvovala u oslobođenju dela istočne Bosne (Bijeljina, Brčko, Šamac), a zatim u borbama u Slavoniji, pa na Majevici.

Narodni heroji Druge proleterske brigade[uredi]

Borci Druge proleterske udarne brigade, proglašeni za narodne heroje Jugoslavije:

Literatura[uredi]