U Krašiću, kod Zagreba umro Alojzije Stepinac (1898-1960), zagrebački nadbiskup i kardinal (1946. je zbog krivičnih dela protiv naroda i države osuđen na 16 godina zatvora, a kazna mu je kasnije preinačena na kućni pritvor). Papa Jovan Pavle II ga je 1998. godine proglasio „blaženim“.
U rimskom amfiteatru u Puli održan VII „Festival jugoslovenskog filma“, tokom kojeg je prikazano 11 domaćih filmova. Odlukom žirija za najbolji film proglašen je film „Deveti krug“, reditelja Franca Štiglica, a nagradu „Zlatnu arenu“ dobili su: Veljko Bulajić za režiju filma „Rat“, Zora Dirnbah za scenario filma „Deveti krug“, Dušica Žegarac za glavnu žensku ulogu u filmu „Deveti krug“, Antun Vrdoljak za glavnu mušku ulogu u filmu „Rat“, Svetlana Mišković za epizodnu ulogu u filmu „Tri Ane“, Branko Tatić za epizodnu mušku ulogu u filmovima „Deveti krug“ i „Tri Ane“, Ivan Marinček za fotografiju u filmu „Deveti krug“, Branimir Sakač za muziku u filmu „Deveti krug“, Duško Jeričević za scenografiju u filmu „Rat“ i Franjo Jurjević za ozvučenje u filmu „Akcija“. Tokom održavanja festivala, održan je Kongres filmskih autora na kom je osnovano Udruženje filmskih scenarista i reditelja Jugoslavije.
20. septembar 1960. – Otvoreno Petnaesto zasedanje Generalne skupštine OUN u Njujorku. Jugoslovensku delegaciju predvodio Josip Broz. U OUN stvoreno jezgro neangažovanih zemalja (Jugoslavija, Gana, Gvineja, Etiopija, Indija,Indonezija, Mali, Sudan, Egipat).
Svečanom priredbom tzv. „sletom“ na stadionu „JNA“ u Beogradu, po peti put proslavljen Dan mladosti i 69-i rođendan Josipa Broza Tita. „Štafeta mladosti“, koja je ove godine pošla iz Titovog Užica, grada koji je 1941. godine bio centar oslobođene teritorije. U nošenju štafete učestvovalo je oko 250.000 učesnika i prešla je put dug preko 7.000 kilometara. Poslednji nosilac štafete, koji je predao Titu bio je Slobodan Jovanović, metalostrugarski radnik preduzeća „Prvi partizan“ iz Titovog Užica.
3. jul 1961. - Izvršen probni let prototipa jugoslovenskog mlaznog aviona Galeb, čime je započela nova epoha u razvoju JRV.
U Guči održan Prvi Dragačevski sabor trubača, pod nazivom - Veliki narodni sabor „Sa Ovčara i Kablara“. Organizatori ovog sabora bili su novinar lista „Duga“ Blagoje Blaža Radivojević i književnik Branko V. Radičević. Pobednik prvog sabora bio je Desimir Perišić iz sela Goračića, kod Lučana, a najbolji orkestar je bio orkestar Dragana Jovanovića iz sela Dljina, takođe kod Lučana (tokom kasnijih godina ovaj sabor je prerastao u najveći trubački festival, kao i festival folklora i narodnog stvaralaštva).
14. oktobar 1961. – Postavljen kamen temeljac TV tornja na Avali.
28. april 1962. - Svečano otvoren novi aerodrom „Beograd“ kraj Surčina.
25. maj
Svečanom priredbom tzv. „sletom“ na stadionu „JNA“ u Beogradu, po šesti put proslavljen Dan mladosti i 70-i rođendan Josipa Broza Tita. „Štafeta mladosti“ je ove godine pošla, početkom aprila iz Jesenice, grada u SR Sloveniji. Prvi nosilac štafete je bio Ludvig Zajc, radnik Železare i jugoslovenski reprezentativac u smučarskim skokovima. U daljem nošenju štafete učestvovalo je oko 400.000 učesnika i prešla je put dug preko 7.000 kilometara. Poslednji nosilac štafete, koji je predao Titu bila je Fuada Midžić, studentkinja Pravnog fakulteta iz Sarajeva.
27. jul—2. avgust
U rimskom amfiteatru u Puli održan IX „Festival jugoslovenskog filma“, tokom kojeg je prikazano 19 domaćih filmova. Odlukom žirija za najbolji film proglašen je film „Kozara“, reditelja Veljka Bulajića. Nagradu „Zlatnu arenu“ dobili su: Milena Dravić za glavnu žensku ulogu u filmu „Prekobrojna“, Mija Aleksić za glavnu mušku ulogu u filmu „DR“, Olivera Marković za epizodnu žensku ulogu u filmovima „Kozara“ i „Sibirska ledi Magbet“, Velimir Bata Živojinović za epizodnu mušku ulogu u filmovima „Kozara“ i „DR“ i Aleksandar Sekulović za snimateljski rad u filmu „Sibirska ledi Magbet“ (nagrada za režiju i za scenario nisu dodeljene). Festival je posetilo oko 40.000 gledalaca.
5. avgust
U listu Politika počeo da izlazi feljton u 44 nastavka o tome kako je uhapšen Draža Mihailović.
24. septembar 1962. – Predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a Leonid Brežnjev u poseti Jugoslaviji (trajala do 3. oktobra). Razgovori u Beogradu Tito – Brežnjev. Prilikom te posete Josip Broz Tito i Leonid Brežnjev u Milanovcu su otkrili zajednički spomenik izginulim partizanima i borcima Crvene armije.
Svečanom priredbom tzv. „sletom“ na stadionu „JNA“ u Beogradu proslavljen Dan mladosti i 71-i rođendan Josipa Broza Tita. „Štafeta mladosti“ je ove godine pošla 15. aprila iz Jajca, grada u kom je 1943. godine održano Drugo zasedanje AVNOJ-a. Ispraćaju štafete prisustvovao je Đuro Pucar Stari, revolucionar i član Izvršnog komiteta CK SKJ, a njen prvi nosilac bila je maturantkinja Jovanka Mrđan. U daljem nošenju štafete učestvovalo je oko 250.000 učesnika i prešla je put dug preko 7.000 kilometara. Poslednji nosilac štafete, koji je predao Titu bio je Momčilo Knežević, učenik iz Pljevalja.
26. jul
28. jul—3. avgust
U rimskom amfiteatru u Puli održan X „Festival jugoslovenskog filma“, tokom kojeg je prikazano 19 domaćih filmova. Odlukom žirija za najbolji film proglašen je film „Licem u lice“, reditelja Branka Bauera. Nagradu „Zlatnu arenu“ dobili su: Branko Bauer i Igor Pretnar za režiju filma „Licem u lice“, odnosno „Samorastinki“; Arsen Diklić za scenario filma „Radopolje“; Majda Potokar za glavnu žensku ulogu u filmu „Samorastinki“; Slobodan Perović za glavnu mušku ulogu u filmu „Muškarci“ i Dušan Radić za muziku u filmovima „Mačak po šljemom“ i „Čovek i zver“. Ove godine početak festival je bio odgođen za dva dana, zbog zemljotresa u Skoplju, a tokom festivala je obeležena deseta godišnjica festivala - projekcijom prvonagrađenih filmova i izložbom fotografija iz filmova.
1. septembar 1963. – Na mestu nekadašnjeg stadiona „Jugoslavije“, koji je posle rata nosio naziv „Avala“, otvoren stadion „Crvene zvezde“ prvenstvenom utakmicom Crvena zvezda – Rijeka (2:1).
U blizini železničke stanice Jajinci, kod Beograda, dogodila se teška železnička nezgoda kada je na putnički voz iz Požarevca naleteo ubrzani voz iz Niša, koji je stajao ispred signala. Tom prilikom poginunuo je 61 putnik, dok je njih 162 povređeno.
U rimskom amfiteatru u Puli održan XII „Festival jugoslovenskog filma“, tokom kojeg je prikazano 20 domaćih filmova. Odlukom žirija za najbolji film proglašeni su filmovi „Prometej s otoka Viševice“, reditelja Vatroslava Mimice i „Tri“, reditelja Aleksandra Saše Petrovića. Nagradu „Zlatnu arenu“ dobili su: Aleksandar Saša Petrović za režiju filma „Tri“, Majda Potokar za glavnu žensku ulogu u filmu „Lažnivka“, Velimir Bata Živojinović za glavnu mušku ulogu u filmovima „Tri“ i „Sovražnik“, Tomislav Pinter za snimateljski rad u filmu „Prometej s otoka Viševice“, Tomica Simović za muziku u filmu „Doći i ostati“ i Vlatko Gilić za scenografiju u filmu „Min njet“. Otvaranju ovogodišnjeg festivala prisustvovao je i predsednik Republike Josip Broz Tito, a u toku festivala, u pulskom bioskopu „Beograd“ emitovani su prvi filmovi sinhronizovani na naš jezik - američki animirani film „Bambi“ i sovjetski igrani film „Sretni dani“.
Svečanom priredbom tzv. „sletom“ na stadionu „JNA“ u Beogradu proslavljen Dan mladosti i 75-i rođendan Josipa Broza Tita. U nošenju „Štafete mladosti“ ove godine učestvovalo je oko 200.000 učesnika i prešla je put dug preko 7.000 kilometara. Poslednji nosilac štafete, koji je predao Titu bio je pilot Miodrag Strunjaš, učesnik osnovne škole iz Pljevalja.
Svečanom priredbom tzv. „sletom“ na stadionu „JNA“ u Beogradu proslavljen Dan mladosti i 76-i rođendan Josipa Broza Tita. „Štafeta mladosti“ je ove godine krenula sa gradilišta na izgradnji hidroelektrane „Đerdap“ na Dunavu. Prvi nosilac štafete bio je radnik Đorđe Mandić. U daljem nošenju štafete učestvovalo je oko 200.000 učesnika i prešla je put dug preko 8.000 kilometara. Poslednji nosilac štafete, koji je predao Titu bio je Edvard Franković, automehaničar iz Pazina.
U Beogradu u bioskopu „20. oktobar“ Miljenko Hrkač, ustaški terorista i član terorističke organizacije „Hrvatski oslobodilački pokret“ iz Štutgarta, podmetnuo eksplozivnu napravu od koje je poginuo radnik Savo Čučurević, a 76 ljudi je teže i lakše ranjeno, među kojima i studentkinja Magdalena Novaković, koja je ostala bez obe noge (ovo je bila jedna od najvećih terorističkih akcija ustaške emigracije u SFRJ. Miljenko Hrkač (1947—1978) je uhapšen u decembru i osuđen na smrtnu kaznu, a pre toga je 25. septembra, podmetnuo još jednu bombu u garderobu glavne železničke stanice od koje niko nije stradao).
teroristička akcija glavna železnička stanica (Eksplodirala bomba u garderobi beogradske železničke stanice – 3 lica teže i 10 lakše povređeno).
27. novembar
U Prištini izbile albanske nacionalističke demonstracije, koje su organizovane dan pred albanski nacionalni praznik Dan zastave, koji se u NSR Albaniji proslavljao kao Dan Albanije. Organizatori su bili albanski nacionalisti i separatisti, koji su želeli da se Kosovo i Metohija izdvoji iz Jugoslavije i priključi Albaniji. Demonstracije su izbile u dvorištu Filozofskog fakulteta i oko 2.000 demonstranata uglavnom studenata i srednjoškolaca krenulo je ulicom Maršala Tita ka centru grada, gde su na trgu ispred pozorišta održane demonstracije na kojima su govornici otvoreno govorili protiv Tita, Jugoslavije i Srba, a klicali Enveru Hodži i Albaniji. Glavne parole su bile - „Hoćemo Republiku“, „Živeo 28. novembar“, „Tražimo samoopredeljenje“ i dr. Tokom demonstracija, pridružile su im se grupe iz Uroševca, Prizrena, Peći i Drenice i krenuli su ka zgradi Pokrajinskog komiteta SK Srbije za KiM, a potom i ka obližnjoj kasarni „Maršal Tito“. Posle sukoba sa sa milicijom i upozorenja dežurnih oficira da će upotrebiti silu, demonstranti su krenuli ka Domu JNA, gde je došlo do pogibije jednog sedamnaestogodišnjeg mladića (niko od pripadnika milicije i JNA nije pucao). Potom je kod zgrade Pokrajinskog sekreterijata za unutrašnje poslove, izbio najjači sukob milicije i demonstranata i oni su se povukli u dvorište Filozofskog fakulteta. U toku noći došlo je do novog pokušaja demonstracija, ali su one razbijene brzom akcijom milicije, kojoj je stiglo pojačanje. U toku demonstracija povređeno je 27 građana, deset pripadnika miicije, četiri vatrogasca i jedan mladić je poginuo.
U Uroševcu, Gnjilanu i Podujevu izbile manje albanske nacionalističke demonstracije, na kojima je učestvovalo stotinjak demonstranata uglavnom srednjoškolaca.
28. novembar
U Prištini u ranim jutarnjim časovima izbile nove demonstracije sa oko 1.200 učesnika, ali su one razbijene akcijom organa reda. Potom je u Prištinu ušla kolona tenkovskog korpusa i pešadijskih jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA), a Pokrajinski sekreterijta za unutrašnje poslove zabranio je sve javne skupove u Pokrajini.
U Los Anđelesu (SAD) održana 26 dodela nagrada „Zlatni globus“, koju dodeljuje Holivudska asocijacija stranih novinara (za filmove snimljene tokom 1968. godine). U kategoriji „Nagrade za najbolji film van engleskog govornog područja“ učestvovao je jugoslovenski film „Skupljači perja“, reditelja Aleksandra Saše Petrovića, koji je ušao među prvih pet nominovanih, ali nije osvojio nagradu.
19. maj 1969. - Premijera predstave Kosa u Ateljeu 212, u režiji Mire Trailović i Zorana Ratkovića.
7. oktobar 1969. – Osnovane i prvi put održane Beogradske muzičke svečanosti – BEMUS, najznačajnija
međunarodna muzička manifestacija u Srbiji.
7. oktobar
U selu Jusići, kod Zvornika, Šefka Hodžić (1943) zavana „Hanumka“, zajedno sa pomagačem Avdijom Hodžićem ubila je trudnu Aliju Hasanović (1943—1969). Potom je iz utrobe ubijene izvadila nerođeno dete, a telo bacila u potok Kamenjaču. Povod za zločin bio je nemogućnost trudnoće i pokušaj predstavljanja tuđeg deteta kao svog, pošto je Šefka pred okolinom simulirala trudnoću. Pošto je nerođena devojčica Fatima ubrzo preminula, Šefka je prijavila rođenje i smrt deteta. Po pronalaženju tela ubijene, milicija je odlučila da pregleda sve žene koje su se porodile u vreme tragedije, što ih je dovelo i do Šefke. Ona je tada priznala zločin, ali je ostala nepoznanica kako je sama uspela da stručno izvrši „carski rez“ nad ubijenom (ovo je bilo jedno od najmonstruoznijih ubistava u SFRJ i za njega je vladalo veliko interesovanja javnosti, koja je zahtevala najstrožu kaznu za okrivljenu, koju je štapma nazivala „Žena monstrum“, „Panter iz Kamenjače“ i „Kraljica zločina“). Pred Okružnim sudom u Tuzli 25. maja 1970. godine Šefka je bila osuđena na smrtnu kaznu, a njen saučesnik Avdija Hodžić, na pet godina zatvora. Na obnovljenom procesu, 18. septembra 1970, smrtna kazna joj je preinačena na kaznu od 20 godina zatvora. Šefkin branilac bio je Filota Fila, tada jedan od najpoznatijih jugoslovenskih advokata. Zatvorsku kaznu je izdržavala u zatvoru u Slavonskoj Požegi. Na slobodu je puštena nakon odležanih 12 godina, 25. novembra 1982. godine, kada je zajedno sa još 27 lica pomilovana od strane Predsedništva SR Bosne i Hercegovine.
18. oktobar 1969. godine - U Beograd doputovali kosomnauti članovi posade Apola 11 - Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins, koji su 21. jula 1969. godine sleteli na Mesec. Armstron i Oldvin bili su prvi ljudi koji su kročili na površinu Meseca. Tokom posete, predsednik Republike Josip Broz Tito je svu trojicu odlikovao Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom.
Francuska) odražno finalno veče takmičenja „Pesma Evrovizije ‘61“. Predstvanik FNRJ na ovom takmičenju bila je Ljiljana Petrović sa pesmom „Neke davne zvezde“, koja je osvojila 8 mesto (ovo je bilo prvo učešće Jugoslavije na pesmi Erovizije).
SAD) održana 33 dodela „Nagrada Američke filmske akademije“ tzv „Oskara“ za filmove snimljene tokom 1960. godine. U kategoriji „Nagrade za najbolji strani film“ učestvovao je i jugoslovenski film „Deveti krug“ reditelja Franca Štiglica, ali nije osvojio nagradu.
Zapadne Nemačke) ustaška teroristička grupa, uoči Dana Republike, izvršila napad na ambasadu FNRJ. U ovom napadu teško je ranjen domar ambasade Momčilo Popović, koji je pokušao da ih spreči da uđu, a lakše je ranjena službenica ambasade Stana Dovgan (Momčilo Popović je preminuo 11. decembra u bolnici u Bonu i sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu. Za ovaj podvig, kao i za učešće u Narodnooslobodilačkoj borbi predsednik FNRJ Josip Broz Tito ga je 15. decembra posmrtno odlikovao Ordenom narodnog heroja).
Brazil) održano IV svetsko prvenstvo u košarci. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije, u sastavu: Slobodan Gordić, Radivoj Korać, Trajko Rajković, Dragan Kovačević, Josip Đerđa, Dragoslav Ražnatović, Ivo Daneu, Zvonimir Petričević, Vital Ajzelt, Vladimir Cvetković, Nemanja Đurić, Midorag Nikolić i trener Aleksandar Nikolić, osvojila je srebrnu medalju (ovo je bila prva medalja osvojena na svetskim prvenstvima i prva od ukupno tri srebrne medalje). Prvo mesto na takmičenju osvojila je reprezentacija Brazila, a treće reprezentacija Sovjetskog Saveza.
Urugvaj) održano V svetsko prvenstvo u košarci. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije, u sastavu: Borut Basin, Radivoj Korać, Trajko Rajković, Dragan Kovačević, Vladimir Cvetković, Dragoslav Ražnatović, Ivo Daneu, Krešimir Ćosić, Josip Đerđa, Rato Tvrdić, Nemanja Đurić, Petar Skansi i trener Ranko Žeravica, osvojila je srebrnu medalju (drugu po redu, od ukupno tri, na svetskim prvenstvima). Prvo mesto na takmičenju osvojila je reprezentacija Sovjetskog Saveza, a treće reprezentacija Brazila. Jugoslovenski reprezentativac Ivo Daneu proglašen je za najboljeg igrača Svetskog prvenstva.
