Pređi na sadržaj

Skok uvis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Olimpijska pobednica Ruskinja Jelena Slesarenko na Olimpijskim igrama u Atina 2004.
Prva olimpijska pobednica u skoku uvis Kanađanka Etel Kadervud na Olimpijskim igrama u Amsterdam 1928.

Skok uvis je standardna atletska disciplina za sve dobne kategorije i oba pola. Sastoji se od preskakanja vodoravno postavljene letvice na tačno određenoj visini bez ikakvih pomagala (za pomagala vidi Skok motkom). Nalazi se na programu svih atletskih takmičenja od školskih do olimpijskih na otvorenom i zatvorenom prostoru..

Istorija[uredi | uredi izvor]

U helenskoj agonistici skok uvis je nepoznat. Međutim neka primitivna plemena (primer Vatusi u zapadnoj Africi) skaču uvis sa malo povišenog odrazišta (humka termit i sl.) Skokovi preko konja, koplja i dr. predmeta poznati su iz epskih pesama raznih naroda, pa i našeg. Zato se pretpostavlja da je skok uvis vrlo davnog porekla.

Prvi rezultat skoka uvis u sportskom smislu zabeležen je 1864 u Engleskoj, a postigao ga je (H. Gook — 1,75 m[1].

Prva zvanična pravila su nastala 1865. godine. Tehnike skakanja su se menjale od najstarijeg skoka makazicama, preko dvostrukih makazica sa okretom, tzv. zgrčenom tehnikom do današnjega leđnog prelaska letvice tehnikom fozberi flop (Fosbury-flop) iz 1968. godine.

Dve su osnovne vrste skoka uvis: bez zaleta i iz zaleta. Skok uvis bez zaleta danas služi kao vežba, mada se ranije pojavljivao na programima mnogih takmičenja. Od Olimpijskih igara 1900. do 1912 Skok bez zaleta je bila i olimpijska disciplina. Na Olimpijskim igrama 1900. Rej Juri je iz mesta postigao 1,65 m, osvojio zlatnu medalju i dugo držao najbolji rezultat na svetu. U skoku iz mesta skakač stoji bočno prema letvici, zamahuje sa obe ruke i odrazom sa obe noge skače uvis, da bi u vazduhu tzv. makazicama, preskočio letvicu.

Prvi je 2 metra preskočio skokom iz zaleta Džordž Horin 1912. godine.[1]. Prvi jugoslovenski rekord je postavio 1919. Z. Grund visinom od 1,55 m.

Pravila takmičenja[uredi | uredi izvor]

Odraz u skoku sa zaletom mora da bude izveden jednom nogom. Za svaku visinu dozvoljena su tri pokušaja. Takmičar sam utvrđuje na kojoj će visini skakati (pojedine visine može da propušta). Ako tri puta zaredom sruši letvicu ispada iz takmičenja. Visina se meri vertikalno od podloge do najnižeg dela gornje ivice letvice.

Ako dva ili više skakača završe takmičenje sa istim rezultatom, bolji plasman ima onaj koji je poslednju visinu preskočio u manje pokušaja. Ako su u tome jednaki onda bolji plasman ima onaj koji ima manje neuspelih pokušaja. Ako je i to isto takmičari dele mesto plasmana.

Ranije je bilo pravilo da u poslednjem slučaju kada imaju isti broj neuspelih pokušaja takmičari pokušavaju četvrti put preskoče visini koju prethodno nisu preskočili. Ako u tome ne uspeju letvica se spušta, a ako preskoče letvica se diže. Takmičari skaču samo jedanput dok jedan takmičar ne pobedi.

Svetski rekordi[uredi | uredi izvor]

Prvi svetski rekord u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Obaranje rekorda u skoku uvis sve je ređe. Trenutni rekord kod muškaraca je 2,45 metara a postigao ga je Havijer Sotomajor iz Kube u Salamanci 27. jula 1993. Kod žena rekord drži Stefka Kostadinova iz Bugarske visinom od 2,09 metara, a postignut je na Svetskom prvenstvu u atletici u Rimu, 30. avgusta 1987.

Svetski rekord za muškarce u skoku uvis u dvorani je 2,43 metara a postigao ga je Havijer Sotomajor iz Kube u Budimpešti 4. marta 1989. Kod žena rekord drži Kajsa Bergkvist iz Švedske visinom 2,08 u Arnštatu, Nemačka 4. februar 2006.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Apsolutni rekordi skoka uvis za muškarce (na otvorenom i u dvorani)[uredi | uredi izvor]

Od 2000, IAAF Pravilo 260.18s (ranije 260.6.a) je izmenjeno pa svetske rekorde na otvorenom (nasuprot svetskim rekordima u dvorani) može da se postići u objektu "sa krovom ili bez njega“. tzv „apsolutni rekord“. Ovo je svetska rang lista prvih 20 skakača uvis (na otvorenom ili dvorani) sa stanjem na dan 15. novembar 2023. godine. (Napomena: neki atletičari su više puta skočili uvis u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svakog atletičara.)[2][3]

Plasman Rezultat Ime Dat. rođ. Država Mesto Datum
1 2,45 Havijer Sotomajor 13. oktobar 1967.  Kuba Salamanka, Španija 27. jul 1993.
2. 2,43 Mutaz Esa Baršim 24. jun 1991.  Katar Brisel, Belgija 5. septembar 2014.
3. 2,42 Patrik Šeberg 5. januar 1965.  Švedska Stokholm, Švedska 30. jun 1987.
Karlo Trenhard d 5. jul 1957. NjemačkaZapadna Nemačka Berlin, DDR 26. februar 1988
Bogdan Bondarenko 30. avgust 1989.  Ukrajina Njujork, SAD 14. jun 2014.
6. 2,41 Igor Paklin 15. juni 1963.  Sovjetski Savez Kobe, Japan 4. septembar 1985.
7. 2,40 Rudolf Povarnicin 12. jun 1962.  Sovjetski Savez Donjeck, SSSR 11. avgust 1985.
Sorin Matej 6. jul 1963.  Rumunija Bratislava, Čehoslovačka 20. jun 1990.
Holis Konvej d 8. januar 1967.  SAD Sevilja, Španija 10. mart 1991.
Čarls Ostin 19. decembar 1967.  SAD Cirih, Švajcarska 7. avgust 1991
Vjačeslav Voronjin 5. april 1974.  Sovjetski Savez London, Engleska 8. maj 2000.
Stefan Holm d 25. maj 1976.  Švedska Madrid, Španija 6. mart 2005.
Aleksej Dmitrik d 12. april 1984.  Rusija Arnštat, Nemačka 8. februar 2014.
Derek Druen 6. mart 1990.  Kanada De Mojn, SAD 25. april 2014.
Ivan Uhov d 4. april 1986.  Rusija Pirej, Grčka 25. februar 2009.
Andrij Procenko 20. maj 1988.  Rusija Lozana, Švajcarska 3. jun 2014.
Danil Lisenko 19. maj 1997. Monako 20. jul 2018.
18. 2,39 Džu Đanhua 29. maj 1963.  Kina Eberštat, Nemačka 10. jun 1984.
Ditmar Megenburgd 15. avgust 1961.  Zapadna Nemačka Keln, Zapadna Nemačka 24. februar 1985.
Ralf Sond 17. januar 1967.  Nemačka Berlin, Nemačka 1. mart 1991.
Đanmaeko Tamberi 1. jun 1992.  Italija Monako 15. jul 2016.

Svetski i kontinentalni rekordi skoka uvis na otvorenom za muškarce[uredi | uredi izvor]

Stanje 15. novembar 2023. godine.

Svetski rekord Havijer Sotomajor  Kuba 2,45 Salamanka, Španija 27. jul 1993.
Afrički rekord Žak Freitag  Južna Afrika 2,38 Oudšorn, Južna Afrika 5. mart 2005.
Azijski rekord Mutaz Esa Baršim  Katar 2,43 Brisel, Belgija 5. septembar 2014.
Severnoamerički rekord Havijer Sotomajor  Kuba 2,45 Salamanka, Španija 27. jul 1993.
Južnoamerički rekord Gilmar Majo  Kolumbija 2,33 Perejra, Kolumbija 17. oktobar 1994.
Evropski rekord Patrik Šeberg  Švedska 2,42 Stokholm, Švedska 30. jun 1987.
Bogdan Bogdarenko  Ukrajina Njujork, SAD 14. jun 2014.
Okeanijski rekord Tim Forsajt  Australija 2,36 Melburn, Australija 2. mart 1997.
Brendon Stark Eberštat, Nemačka 26. avgust 2018.
Naconalni rekord Srbije Dragutin Topić  Srbija
AK Crvena zvezda, Beograd		 2,38 Beograd, Srbija 1. avgust 1993.

Lista najboljih rezultata u skoku uvis za muškarce na otvorenom[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista atletičara koji su skakali uvis više od 2,40 metara, sa stanjem na dan 15. novembar 2023. godine. (Napomena: neki atletičari su više puta skočili uvis u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svakog atletičara.)[4]

Plasman Rezultat Ime Dat. rođ. Država Mesto Datum
1 2,45 Havijer Sotomajor 13. oktobar 1967.  Kuba Salamanka, Španija 27. jul 1993.
2. 2,43 Mutaz Esa Baršim 24. jun 1991.  Katar Brisel, Belgija 5. septembar 2014.
3. 2,42 Patrik Šeberg 5. januar 1965.  Švedska Stokholm, Švedska 30. juni 1987.
Bogdan Bondarenko 30. avgust 1989  Ukrajina Njujork, SAD 14. jun 2014.
5. 2,41 Igor Paklin 15. juni 1963.  Sovjetski Savez Kobe, Japan 4. septembar 1985
Ivan Uhov 29. mart 1986.  Rusija Doha, Katar 9. maj 2014.
7. 2,40 Rudolf Povarnicin 12. jun 1962.  Sovjetski Savez Donjeck, SSSR 11. avgust 1985.
Sorin Matej 6. jul 1963.  Rumunija Bratislava, Čehoslovačka 20. jun 1990.
Čarls Ostin 19. decembar 1967.  SAD Cirih, Švajcarska 7. avgust 1991
Vjačeslav Voronjin 5. april 1974.  Sovjetski Savez London, Engleska 8. maj 2000.
Derek Druen 6. mart 1990.  Kanada De Mojn, SAD 25. april 2014.
Andrij Procenko 20. maj 2008.  Rusija Lozana, Švajcarska 3. jun 2014.

Svetski i kontinentalni rekordi skoka uvis u dvorani za muškarce[uredi | uredi izvor]

Stanje 15. novembar 2023. godine.

Rezultat/m Ime Država Mesto Datum
SR 2,43 Havijer Sotomajor  Kuba Budimpešta, Mađarska 4. mart 1989.
ER 2,42 Karlo Trenhard  Zapadna Nemačka Berlin, Zapadna Nemačka 26. februar 1988
SAR 2,43 Havijer Sotomajor  Kuba Budimpešta, Mađarska 4. mart 1989.
JAR 2,31 Tijago Moura  Brazil Beograd, Srbija 20. mart 2022.
AFR 2,32 Entoni Idiata  Nigerija Patras, Grčka 15. februar 2000.
AZR 2,41 Mutaz Esa Baršim  Katar Atlon, Irska 18. februar 2015.
OKR 2,34 Hamiš Ker  Novi Zeland Banska Bistrica, Slovačka 14. februar 2023.
RS 2,35 Dragutin Topić  Srbija
AK Crvena zvezda, Beograd		 Stokholm, Švedska 10. mart 1996.

Lista najboljih rezultata u skoku uvis za muškarce u dvorani[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista atletičara koji su skakali uvis više od 2,39 metara, sa stanjem na dan 15. novembar 2023. godine. (Napomena: neki atletičari su više puta skočiloi uvis u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svakog atletičara.)[5]

Plasman Rezultat Ime Dat. rođ. Država Mesto Datum
1 2,43 Havijer Sotomajor 13. oktobar 1967.  Kuba Budimpešta, Mađarska 4. mart 1989.
2. 2,42 Karlo Trenhard 5. jul 1957. NjemačkaZapadna Nemačka Berlin, DDR 26. februar 1988
3. 2,41 Patrik Šeberg 5. januar 1965.  Švedska Pirej, Grčka 1. februar 1987.
Mutaz Esa Baršim 24. jun 1991.  Katar Alton, Irska 18. februar 2015.
5. 2,40 Holis Konvej 8. januar 1967.  SAD Sevilja, Španija 10. mart 1991.
Stefan Holm 25. maj 1976.  Švedska Madrid, Španija 6. mart 2001.
Aleksej Dmitrik 12. april 1984.  Rusija Arnštat, Nemačka 8. februar 2014.
Ivan Uhov 4. april 1986.  Rusija Pirej, Grčka 25. februar 2009.
9. 2,39 Ditmar Megenburg 15. avgust 1961.  Nemačka Keln, Zapadna Nemačka 24. februar 1985.
Ralf Son 17. januar 1967.  Nemačka Berlin, Nemačka 1. mart 1991

Apsolutni rekordi skoka uvis za žene (na otvorenom i u dvorani)[uredi | uredi izvor]

Od 2000, IAAF Pravilo 260.18s (ranije 260.6.a) je izmenjeno pa svetske rekorde na otvorenom (nasuprot svetskim rekordima u dvorani) može da se postići u objektu "sa krovom ili bez njega“. tzv „apsolutni rekord“. Ovo je svetska rang lista prvih 20 skakačica uvis (na otvorenom ili dvorani) sa stanjem na dan 15. novembar 2023. godine. godine. (Napomena: neke atletičarke su više puta skočile uvis u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svake atletičarke.)

Plasman Rezultat Ime Dat. rođ. Država Mesto Datum
1. 2,09 Stefka Kostadinova 25. mart 1965.  Bugarska Rim, Italija 30. avgust 1987.
2. 2,08 Kajsa Bergkvistd 12. oktobar 1976.  Švedska Arnstadt, Nemačka 4. februar 2006.
Blanka Vlašić 8. novembar 1983.  Hrvatska Zagreb, Hrvatska 31. avgust 2009.
4. 2,07 Ljudmila Andonova 6. maj 1960.  Bugarska Berlin, DDR 20. jul 1984.
Hejke Henkeld 5. maj 1964.  Nemačka Karlsrue, Nemačka 8. februar 1992.
Ana Čičerova 22. jul 1982.  Rusija Čeboksari, Rusija 22. jul 2011.
7. 2,06 Hestri Klute 26. avgust 1978.  Južna Afrika Pariz, Francuska 21. avgust 2003.
Jelena Slesarenko 28. februar 1982.  Rusija Atina, Grčka 28. avgust 2004.
Arijana Fridrihd 10. januar 1984.  Nemačka Berlin, Nemačka 15. februar 2009.
Marija Lasickene 14. januar 1993.  Rusija Lozana, Švajcarska 7. jul 2017.
Jaroslava Mahučih 19. septembar 2001.  Ukrajina Banska Bistrica Slovačka 2. februar 2021.
12. 2,05 Tamara Bikova 21. decembar 1958.  Sovjetski Savez Kijev, SSSR 22. jun 1984.
Inga Babakova 26. juni 1967.  Ukrajina Tokio, Japan 15. septembar 1995.
Tija Helebaut 28. februar 1982.  Belgija Peking, NR Kina 23. avgust 2008.
Šonte Hauard 12. januar 1984.  SAD De Mojn, SAD 26. jun 2010.
16. 2,04 Silvija Kosta 4. maj 1964.  Kuba Kijev, SSSR 22. jun 1984.
Alina Astafeid 7. jun 1959.  Nemačka Berlin, Nemačka 5. mart 1995.
Venelina Veneva-Matejeva 13. jun 1974.  Bugarska Kalamata, Grčka 2. jun 2002.
Antonijeta di Martino 1. jun 1978.  Italija Banska Bistrica, Slovačka 9. februar 2011.
Irina Gordejeva 9. oktobar 1986.  Rusija Eberštat, Nemačka 19. avgust 2012.
Bridžita Baret 24. decembar 1990.  SAD De Mojn, SAD 22. jun 2013.

Lista najboljih rezultata u skoku uvis za žene na otvorenom[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista atletičarki koje su skakale uvis više od 2,05 metra, sa stanjem na dan 15. novembar 2023. godine. (Napomena: neke atletičarke su više puta skočile uvis u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svake atletičarke.)[6]

Plasman Rezultat Ime Dat. rođ. Država Mesto Datum
1. 2,09 Stefka Kostadinova 25. mart 1965.  Bugarska Rim, Italija 30. avgust 1987.
2. 2,08 Blanka Vlašić 8. novembar 1983.  Hrvatska Zagreb, Hrvatska 31. avgust 2009.
3. 2,07 Ljudmila Andonova 6. maj 1960.  Bugarska Berlin, DDR 20. juli 1984.
Ana Čičerova 22. juli 1982.  Rusija Čeboksari, Rusija 22. jul 2011.
5. 2,06 Kajsa Bergkvist 12. oktobar 1976.  Švedska Eberstadt, Nemačka 26. juli 2003.
Hestri Klute 26. avgust 1978.  Južna Afrika Pariz, Francuska 21. avgust 2003.
Jelena Slesarenko 28. februar 1982.  Rusija Atina, Grčka 28. avgust 2004.
Arijana Fridrih 10. januar 1984.  Nemačka Berlin, Nemačka 14. juni 2009.
Marija Lasickene 14. januar 1993.  Rusija Lozana, Švajcarska 7. jul 2017.
10. 2,05 Tamara Bikova 21. decembar 1958.  Sovjetski Savez Kijev, SSSR 22. juni 1984.
Hejke Henkel 5. maj 1964.  Nemačka Tokio, Japan 31. avgust 1981.
Inga Babakova 26. juni 1967.  Ukrajina Tokio, Japan 15. septembar 1995.
Tija Helebaut 28. februar 1982.  Belgija Peking, NR Kina 23. avgust 2008.
Šonte Hauard 12. januar 1984.  SAD De Mojn, SAD 26. jun 2010.
Jaroslava Mahučih 19. septembar 2001.  Ukrajina Brisel, Belgija 2. septembar 2022.

Lista najboljih rezultata u skoku uvis za žene u dvorani[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista atletičarki koje su u dvorani skakale uvis više od 2,03 metra, sa stanjem na dan 15. novembar 2023. godine. (Napomena: neke atletičarke su više puta skočile uvis u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svake atletičarke.)[7]

Plasman Rezultat Ime Dat. rođ. Država Mesto Datum
1. 2,08 Kajsa Bergkvist 12. oktobar 1976.  Švedska Arnstadt, Nemačka 4. februar 2006.
2. 2,07 Hejke Henkel 5. maj 1964.  Nemačka Karlsrue, Nemačka 8. februar 1992.
3. 2,06 Stefka Kostadinova 25. mart 1965.  Bugarska Atina, Grčka 20. februar 1988.
Blanka Vlašić 8. novembar 1983.  Hrvatska Arnštat, Nemačka 6. februar 2010.
Ana Čičerova 22. juli 1982.  Rusija Arnštat, Nemačka 4. februar 2012.
Jaroslava Mahučih 19. septembar 2001.  Ukrajina Banska Bistrica Slovačka 2. februar 2021.
7. 2,05 Tija Helebaut 28. februar 1982.  Belgija Birmingem, Engleska 23. avgust 2008.
Arijana Fridrih 10. januar 1984.  Nemačka Karlsrue, Nemačka 15. februar 2009.
Marija Lasickene 14. januar 1993.  Rusija Moskva, Rusija 9. februar 2020.
10. 2,04 Alina Astafei 7. juli 1969.  Rumunija/ Nemačka Berlin, Nemačka 3. mart 1995.
Jelena Slesarenko 28. februar 1982.  Rusija Budimpešta, Mađarska 7. mart 2004.
Antonijeta di Martino 1. jun 1978.  Italija Banjska Bistrica, Češka 9. februar 2011.
13. 2,03 Tamara Bikova 21. decembar 1958.  Sovjetski Savez Budimpešta, Mađarska 6. mart 1983.
Monika Jagar 2. april 1973.  Rumunija Bukurešt, Rumunija 23. januar 1999.
Marina Kupcova 14. decembar 1981.  Rusija Beč, Austrija 2. mart 2002.

Ženski rekordi u skoku uvis na otvorenom[uredi | uredi izvor]

(stanje 15. novembar 2023)[6]

Rezultat/m Ime Država Mesto Datum
SR 2,09 Stefka Kostadinova  Bugarska Rim, Italija 30. avgust 1987.
OR 2,06 Jelena Slesarenko  Rusija Atina, Grčka 28. avgust 2004.
ER 2,09 Stefka Kostadinova  Bugarska Rim, Italija 30. avgust 1987.
SAR 2,05 Šonte Hauard  SAD De Mojn, SAD 26. jun 2010.
JAR 1,96 Solanž Viteven  Argentina Oristano Italija 8. septembar 1997.
AFR 2,06 Hestri Klute  Južna Afrika Pariz, Francuska 21. avgust 2003.
AZR 2,00 Nadežda Dubovickaja  Kazahstan Almati, Kazahstan 8. jun 2021.
OKR 2,03 Nikola Olislagers  Australija Judžin, SAD 17. septembar 2023.
RS 1,97 Angelina Topić  Srbija
Top džamp, Beograd		 Pariz, Francuska 9. jun 2023.

Ženski rekordi u skoku uvis u dvorani[uredi | uredi izvor]

(stanje 15. novembar 2023)[7]

Rezultat/m Ime Država Mesto Datum
SR 2,08 Kajsa Bergkvist  Švedska Arnstadt, Nemačka 4. februar 2006.
ER 2,08 Kajsa Bergkvist  Švedska Arnstadt, Nemačka 4. februar 2006.
SAR 2,02 Šonte Hauard Lou  SAD Albukerki, SAD 12. februar 2012.
JAR 1,94 Solanž Viteven  Argentina Oristano Italija 8. septembar 1997.
AFR 1,97 Hestri Klute  Južna Afrika Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 18. februar 2001.
AZR 1,98 Svetlana ZalevskaNadežda Dubovickaja  Kazahstan Kazahstan Samara, Rusija

Beograd, Srbija

2. mart 1996.

19. mart 2022.

OKR 2,00 Elenor Paterson  Australija Beograd, Srbija 19. mart 2022.
NR 1,94 Angelina Topić  Srbija
Top džamp, Beograd		 Beograd, Srbija 25. januar 2023.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Enciklopedija Jugoslavije JLZ Zagreb 1984
  2. ^ Svetska rang lista svih vremena skakača uvis na otvorenom
  3. ^ Svetska rang lista svih vremena skakača uvis u dvorani
  4. ^ „High Jump - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 
  5. ^ „High Jump - men - senior - indoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 
  6. ^ a b „High Jump - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 
  7. ^ a b „High Jump - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Skok uvis na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скок_увис&oldid=27740462”