Марковачко језеро
| Марковачко језеро | |
|---|---|
 Детаљ са језера | |
| Координате | 44° 23′ 23″ С; 20° 39′ 14″ И / 44.389732° С; 20.653924° И 44° 23′ 23″ С; 20° 39′ 14″ И / 44.389732° С; 20.653924° И |
| Тип | вештачко језеро |
| Земље басена |  Србија |
| Макс. дужина | 1,0 km |
| Макс. ширина | 0,5 km |
| Површина | 0,16 km2 |
| Прос. дубина | 7 m |
| Макс. дубина | 12 m |
  Марковачко језеро | |
Марковачко језеро налази се у селу Марковац, 6 километара јужно од центра Младеновца, и 60 километара од центра Београда, у подножју планине Космај.[1] Дуго је 1.000 и широко 500 метара, а површина му је 16 хектара.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Марковачко језеро је једно од најстаријих београдских вештачких акумулација.[1] Настало је средином 60-их година 20. века, изградњом бране на реци Кошарна 1965. године[3], за потребе заливног система оближњег пољопривредног комбината и јабукаре. У исто време почело се и са порибљавањем. Акумулација се постепено пунила, тако да је 1969. године језеро достигло свој максимум, када му је дужина износила око 1.500 м, а ширина око 200 м, док је највећа дубина износила око 12 метара. Временом, услед таложења муља, водостај је опао.[4]
Инфраструктура
[уреди | уреди извор]До Марковца се стиже регионалним путем Р-202 Младеновац — Аранђеловац.[5] Језеро има 2 прилаза: један ближи Младеновцу, а други са Аранђеловачке стране, који је мало мање сређен.[6] Пут до саме обале језера је асфалтиран и добро означен путоказима. Језеро је опремљено добром пратећом инфраструктуром, погодном за излетнике, кампере, спортисте,[2] риболовце и ловце[7].
На језеру постоји веслачка стаза[7]. На обали је велика плажа, са тушевима и санитарним чвором[1]. У близини је трим стаза,[8] а готово око целог језера постоји неуређена стаза за шетњу.[1] На обали се налазе угоститељски објекти, неколико ресторана, мотел,[1] бунгалови и ауто-камп,[2] што све заједно чини прави туристичко-спортски центар[8]. Планирана је и градња центара за скијања на води.[9]
Језером управљају Друштво за слатководно рибарство „Рибарство Дунавац“ из Костолца и „Србија-центар“.[4]
Биљни и животињски свет
[уреди | уреди извор]Језеро се налази у пределу храстових, церових и багремових шума[2]. Обала ближа Аранђеловцу обрасла је шумом, док другим делом делом обале доминирају житна поља и пашњаци.[1]
Заступљене су готово све врсте слатководне рибе: шаран, сом, штука, бабушка, деверика, смуђ, амур, толстолобик, црвенперка, бодорка, кауглер, бандар, златни караш, сунчица и цверглан.[1][5][10] Риболовачка служба специјалним замкама готово свакодневне истребљује цверглана, која уништава рибљу млађ.[1]
На самој води и деловима обале обраслим могу се видети дивље патке, чапље, велики гњурци, водомари, роде На самој води и приобаљу где је обрасло трском, могу се видети дивља патка, велики гњурац, чапља, рода.[1] У околним шумама живе зечеви, лисице, фазани, препелице,[7] а понекад се могу видети и срндаћи, који долазе на појило.[1]
Риболов
[уреди | уреди извор]Пецање је дозвољено само са обале. На језеру се може пецати са риболовачком дозволом која важи за целу Србију, за некомерцијалне воде. Пеца се искључиво са 3 штапа, прихрана само ракетом, ручно, а бродићи нису дозвољени, као ни постављање бова.[6] На језеру важе строга правила риболовачко-еколошке етике. У складу са правилником, дозвољено је да се носе три племените и пет килограма беле рибе, а за пецање је потребна годишња дозвола и уплата комуналне таксу, уз претходно благовремено најављивање.[4]
У сезони дневно на језеру може бити и до 50 риболоваца. Постоји и организована стаза за такмичарски риболов, па се на језеру често одржавају такмичења у разним техникама риболова, на којима учествују врхунски спортски риболовци из целе Србије и региона.[1] Највеће уловљене рибе су сом од 36 kg, амур од 22,5 kg и шаран од 17,5 kg[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Београдска језера: Марковачко језеро”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2012.
- ^ а б в г „ТОБ: Младеновац”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2012.
- ^ Урбанистички завод Београда: Инфо Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2014), бр. 35, pp. 37, јун 2013, приступ 13.7.2013
- ^ а б в г „Ревири Србије: Марковачко језеро, Иван Убипарип,”. Архивирано из оригинала 14. 03. 2014. г. Приступљено 28. 12. 2012.
- ^ а б „Удружење спортских риболоваца Милорад Павловић Мића: Марковачко језеро, Милош Окетић, 15. 2. 2010.”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2012.
- ^ а б „Риболов Србија: Марковачко језеро”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2012.
- ^ а б в „Туристичка Организација Младеновца: Марковачко језеро”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 28. 12. 2012.
- ^ а б „Ја волим Србију: Понуда туристичких организација -Туристичка организација Младеновац”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2012.
- ^ „Занимљива Србија: Језера Србије: Марковачко и Рабровачко језеро, 20. 7. 2012.”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2013. г. Приступљено 28. 12. 2012.
- ^ „Мој Младеновац: Марковачко и Рабровачко језеро, Марија Гајевић, јун 2009”. Приступљено 28. 12. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
| Насеља Младеновца | .svg) | |
|---|---|---|
| Верска здања | ||
| Знаменитости и културна добра Младеновца |
| |
| Спорт у Младеновцу | ||
| Саобраћај у Младеновцу | ||
| Градске општине | |
|---|---|
| Знамења | |
| Архитектонски симболи | |
| Дворци и тврђаве | |
| Верски објекти | |
| Манифестације | |
| Библиотеке | |
| Позоришта | |
| Музеји |
|
| Образовање | |
| Саобраћај | |
| Језера | |
