Зграда Хемпро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зграда Хемпро
Hempro Building IMG 4248.jpg
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1957.
Тип културног добраКултурно добро
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Зграда Хемпро је архитектонско дело арх. Алексеја Бркића, настало у шестој деценији 20. века, на Теразијама, централном трговачко-пословном и историјском простору града Београда.3 Након њене изградње она се нашла раме уз раме се многобројним богатим историјскиим и епохалним делима београске архитектонске делатности на Теразијском платоу, нпр. непосредно уз угаоно здање Прашке кредитне банке, из 1920. године, које је у време подизања својим обликовним речником и раскошном фасадом имало велики утицај на београдску архитектуру.[1] Објекат је међу савременицима, у другој половини 20. века постао, али и остао до данас један од најпрепознатљивијих архитектонских мотива на Теразијама.[2]

Историја[уреди]

Након што је у послератним годинама након Другог светског рата основан „Хемпро” као прво специјализовано спољнотрговинско предузеће из области хемије и хемијских производа на Балканском полуострву, 1953. године се указала потреба за изградњом пословног простора, који је требало да одговарала репрезентацији и потребама предузећа „Хемпро”.

Зграда Хемпро, настала је на простору некадашњег кафане „Златна славина”, у улици Теразије број 8, који је била издужене фасаде и скромне архитектуре, и чијим је рушењем након експропријацијом земљишта, омогућено интерполирање новог објекта. Како је градњу зграде, требало започети уз палату Осигуравајућег друштва Југославије „Југошпед” подигнуте 1931. године по пројекту архитекте Ђорђа Ђорђевића, она иако није стилски утицао на изградњу „Хемпра”, подигнут у стилу академизма, био је висински регулатив који је условио спратност ове нове пословне вишеспратнице.[1]

Након периода припремних радова, који су дуго трајали, 1954. и 1955. године због израде Теразијског тунела, почетак градње је каснио. Зграда је грађена по пројекту Алексеја Бркића, и требало је да буде већим делом завршена до краја 1955. године, стим да се занатски и инсталатерских радови обаве у 1956. годину, како би до краја исте године зграда била и завршена.Међутим радови су завршени почетком 1957. године, када је она и усељена.[1]

Положај и пространство[уреди]

Зграда се налази у улици Теразије бр. 8, у центру друштвеног живота Београда. У њеном окружењу је палата Албанија, Трг Републике, Кнез Михаилова улица, велики број импонзантих грађевина с почетка 20. века, неколико хотела, кафана и трговинских радњи, са којима чини јединствену архитектонску целину.[3]

Део Теразија и Кнез Михаилове са којима зграда Хемпро чини јединствену урбану целину

Архитектура[уреди]

Зграда има спратни распоред, са радним простором постављеним у по два спољна тракта, док је унутрашњи, средишњи тракт резервисан за помоћне просторије и комуникацију. Кроз пасажни улаз доспева се у репрезентативни комуникациони и изложбени простор са витринама за излагање у приземљу зграде. На првом спрату је хол за пријем странака и велика сала за конференције са пратећим просторијама. Други спрат, је био предвиђен за руководство Хемпра, а остали спратови (од трећег до шестог) су типски, и канцеларијског су типа. На последњем спрату су друштвене просторије (клуб) и једна сала са могућношћу изласка на терасу. На овом спрату су пројектоване просторија за припрему хране и две гарсоњере.[1][4] [5]

Зграду одликује аутентичнa архитектонскa замисао пројактаната, који чини одступање у структури главне фасаде. Пројектант стаклену фасаду, такозвани „зидни застор“, уоквирује мраморним оквиром, а на специфичан и упечатљив начин истура балкон, који је поставио асиметрично; неочекивано излазећи из стакла.

Приземни део са изложеним простором изнад кога је асиметрично постављеним балкон уоквирен попут слике у „зидном застору” фасаде
Последњи спрат је решен у виду закошених сегмената као спона са завршеним спратовима суседних објеката

Приземље зграде је увучено иза зидног платна фасаде, а последњи спрат је решен у виду закошених сегмената, који представљају ликовни израз али и спону са завршеним спратовима суседних објеката.[1]

Дворишна фасада је изведена у сведенијој форми у односу на чеону, са карактеристичном хоризонталном поделом континуалних низова прозорских отвора који понављају растер са уличне фасаде, за чију израду је аутор користио бетонске парапете.

Применом различитих материјала и степенастим обликовањем поткровне равни, аутор је на овој грађевини избегао шаблонску безорнаменталност.[1]

Степен заштите[уреди]

Објекат је вреднован као значајно архитектонско остварење и данас се сврстава у културно добро,[6] као део старог језгрa на Теразијама коме је пружило визуелни и просторни имплус...а...њена савремена архитектура је успешно интерполирана у постојећу урбану матрицу без нарушавања наслеђеног градитељског корпуса.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Љубица Радовановић, Зграда Хемпро на Теразијама, Наслеђе, УДК 725.2(497.11) 711.523(497.11)
  2. ^ Милош Р. Перовић, Српска архитектура XX века, од историцизма до другог модернизма, Архитектонски факултет у Београду, Београд, 2003
  3. ^ Тијана Борић, Теразије. Урабанистички и архитектонски развој, Београд 2004
  4. ^ ИАБ ф 87-9-957
  5. ^ ИАБ ф 712–4
  6. ^ Одлука о утврђивању зграде „Хемпро” на Теразијама у Београду за споменик културе : 65/2019-6 Службени гласник РС", број 65 од 13. септембра 2019.

Литература[уреди]

  • Иван Штраус, Архитектура Југославије 1945–1990, Сарајево 1991, 23–24; Зоран Маневић, Новија српска архитектура, у: Српска архитектура 1900–1970, Београд 1972 (издање Музеја савремене уметности), 7–38
  • Милан Просен, О соцреализму у архитектури и његовој појави у Србији, Наслеђе VIII, Београд, 2007, 95–117.
  • Александар Кадијевић, О соцреализму у београдској архитектури и његовим опречним тумачењима, Наслеђе IX, Београд, 2008, 75–88.
  • Систематско истраживање: Послератна архитектура Београда, документација Завода за заштиту споменика културе града Београда, 2011.

Спољашње везе[уреди]