Палата Атина
Палата „Атина“ | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град (Београд) |
Држава | Србија |
Време настанка | 1902. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Палата „Атина“ се налази у Београду, на Теразијама 28 и представља непокретно културно добро као споменик културе[1]
Порекло назива
[уреди | уреди извор]Палату, као стамбено-пословну зграду, по пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, подигао је трговац Ђорђе Вучо 1902. године. Ђорђе Вучо купио је, крајем 19. века, кућу у којој је била мање угледна кафана „Код два тигра” дворског подрумџије Р. Јанковића. У приземљу зграде Антонио де Франко, кога је у Београд довео Никола Пашић и поставио га за дворског кувара Петра I Карађорђевића, отворио је кафану „Атина”, па је здање временом постало познато као Палата „Атина”.[2]
Нешто касније, 1908. године, Ђорђе Вучо са истим архитектом подиже Вучину кућу на Сави, која представља непокретно културно добро као споменик културе.
Архитектура палате
[уреди | уреди извор]Кров је био двоводан са покривачем од бибер црепа. Грађена је поступком с краја 20. века од опеке и кречног малтера, са масивним зидовима равних таваница или плитких пруских сводова. На овој згради, са подрумом, приземљем, два спрата и поткровљем, радове је изводио грађевинар Јанаћко Костић. Изражајност фасада постигнута је стилским обликовањем у духу ренесансе, са два бочна ризалита и лођом дуж целе фасаде са колонадом стубова, док је хоризонтална подела фасада наглашена је међуспратним профилисаним венцом, кровним венцом и атиком са балустрадом. Орнаментика је заступљена око прозора и аркада на лођама.
Компонована као објекат са истакнутим декоративним куполама, зграда у структуралном погледу понавља академску традицију а композициони елементи указују на историјски поступак. По чистоћи стилских и композиционих карактеристика палата „Атина“ спада у ред антологијских примера београдске архитектуре с почетка 20. века.
Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су 1969, 1988–1989. и 2003–2004. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Завод за заштиту споменика града Београда/ Палата „Атина“
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 209—210.