Зграда Соколског дома „Матица“

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зграда Соколског дома „Матица”
Dкалјдб.JPG
Зграда Соколског дома „Матица”
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски Венац
Држава Србија
Време настанка1929-1935
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан Горњи град 14 11000
Званични веб-сајт

Зграда Соколског дома „Матица” је саграђена у периоду од 1929. до 1935. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, великог поборника соколског покрета. У њој се до 1968. године налазио Државни институт за фискултуру (популарано ДИФ). Проглашена је за споменик културе 2007. године.[1] Налази се у Делиградској 27. Институт се 1968. године сели у нову зграду у Кошутњаку (данас Факултет спорта и физичког васпитања), а стара зграда се и даље користи као спортски објекат (популарно Стари ДИФ).

Историјат[уреди]

Зграда Соколског дома „Матица” је саграђена у периоду од 1929. до 1935. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, док је аутор главног портала био Николај Краснов. Према првобитном пројекту објекат је замишљен као величанствени храм соколства и требало је да буде најлепши украс Врачара и целог Београда. Највећи донатор био је Краљ Александар Карађорђевић.

Карактеристике[уреди]

Током градње је дошло до већих измена у односу на првобитну и планирана богата скулпторална декорација је изостала. Присутна је наглашена симетрија и у вези са њом академска строгост грађевине, али је аутор успео да очува романтичарски карактер изгледа грађевине. Око објекта је подигнут комплекс спортских терена и он је више деценија био централни спортски објекат у Београду. У Великој дворани Живорад Настасијевић је 1941. године, на површини од 43 m² , насликао у фреско-техници композицију „За част отаџбине”. На њој је приказан један од најпознатијих догађаја из националне историје - прелазак српске војске преко Албаније. После Другог светског рата фреска је прекречена, али су чишћење и рестаурација извршени 1970-1971. године. Зграда Соколског дома „Матица“ је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Представља најзначајније Коруновићево остварење јавне намене у његовом опусу везаном за Београд.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Службени гласник РС бр. 30/07
  2. ^ „Зграда Соколског дома „Матица. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 21. 4. 2018. 

Спољашње везе[уреди]