Пређи на садржај

Докторова кула у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Докторова кула
Докторова кула
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1824.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуГрадски завод за заштиту споменика културе

Докторова кула у Београду се налази на територији општине Савски венац. Смештена је у улици Кнеза Милоша 103, а у њој се налазила Психијатријска клиника. Заштићена је законом као споменик културе од великог значаја од 1965. године.[1]

Зграда је сазидана 1824. године, а њен ктитор је италијански доктор Вито Ромита, један од првих лекара у Србији након устанака.

Успостављањем делимичне државне независности Кнежевине Србије Хатишерифима из 1829, 1830. и 1833. године, створени су услови за формирање првих државних управних и законодавних установа, успостављање народне скупштине, министарстава и судске власти, организовање полиције и народне војске, обнову цркава и манастира и др. Тај процес је захтевао обнову старих и изградњу бројних нових зграда за њихов смештај. Оне су биле сконцентрисане у већим варошима, тадашњој престоници Крагујевцу, али и у Београду, Пожаревцу и Шапцу. Поред репрезентативних двораца, подизана су и разноврсна здања за смештај државне администрације, војних, здравствених, образовних, културних, саобраћајних и других установа - царинарница, касарни, болница[2], школа, механа, мензулана, првих индустријских постројења и сл.
Посебно је први период модернизације државе и успостављања државних и друштвених установа (1830–1839) био оптерећен бројним тешкоћама. Једна од области којој је било неопходно унапређење била је здравствена заштита становништва и војске. Цивилних болница није било, а лечењем становништва су се бавили приучени самоуци, тзв. травари, видари, хећими и сл., као и турске хоџе, јеврејски видари и путујући грчки лекари из области Епира. У Београду је био познат Хећим Тома Костић који је држао механу у Вароши, преко пута српске цркве (данас Кафана код „?”). Лекови су добављани из Турске или Аустрије, а продавани су по дућанима. Почетком двадесетих година у служби кнеза Милоша је био Константин Александриди, доктор медицине, а затим је од 1822. године лични кнежев лекар био Наполитанац Вито Ромита, високи и угледан Талијан, претходно до 1823. године лични лекар београдског везира, иначе самоуки лекар са југа Италије, који је службовао у Цариграду и Букурешту.

Ромита је од везира добио земљиште од око 6,5 хектара, далеко ван Утврђене вароши, на осунчаним падинама западног Врачара, у крају званом Губеревац. Ту је, након преласка у кнежеву службу, подигао своју кућу, једну од најсолиднијих грађевина у тадашњој Кнежевини, окружену повртњаком, воћњаком и виноградом, са садницама наручиваним из Италије. Кућа Вите Ромите, Докторова кула, четвртастог је облика са зидовима од необрађеног камена. Саграђена је од опеке, камена и ћерамиде, и састоји се од подрума, приземља и спрата, са симетричним распоредом просторија. Намена куће је била двострука - за становање и примање пацијената. Будући да је на спрат, има фасаду од камена и мала прозорска окна у народу је названа - Докторова кула[3]. Од сведене декоративне пластике издваја се мотив преломљеног лука, примењен на отворима у спратној зони, који репрезентује утицај романтичарске архитектуре. У ентеријеру објекта сачуване су репрезентативно обрађене пећи ка репрезент примењене уметности свога доба.
За Докторову кулу користио се и назив Кунибертова кула по Ромитином зету коме је у име мираза препустио Кулу са виноградом[4][5] Као и Вито Ромита и његов зет Бартоломео Куниберт је био лекар и једно време је био лекар кнеза Милоша Обреновића и његове породице, а исто тако и први лекар окружја и вароши београдске по Кнежевом налогу.Након смрти Ромите, његова супруга, ћерка и зет нису могли финансијски бринути о здању и његовом одржавању па су кућу предали кнезу Михаилу. Унутрашњост је богата декорацијом, нарочито на таваницама, а сва столарија је од пуног дрвета. Оријентални утицај види се у зашиљеном врху улазних врата, а типичан средњоевропски у висини просторија. Године 1861, Докторова кула је добила здравствену намену, а тиме је постала окосница будућег клиничко-болничког центра, који се данас налази око ње. Декрет који је потписао кнез Михаило дефинише устројство Куле да ће се у Дому чувати и лечити „С ума сишавши“ из целе Србије. Први болесник примљен је 26. августа 1861. године, а 1881. прераста у Болницу за душевне болести. Управници болнице у првих тридесет година рада били су: др Флоријан Бирг, др Васа Тодоровић, др Младен Јанковић, др Ђорђе Клинковски, др Јован Данић, и др Милан Васић. Најзначајнији психијатар ове болнице био је др Лаза К.Лазаревић.4
По својим стилским и конструктивним карактеристикама зграда Докторове куле представља материјално сведочанство архитектуре свога доба и спада у прве репрезентативне објекте саграђене у Србији у првој половини XIX века. Као један од првих објеката коришћених у здравствене сврхе представља сведочанство друштвеног развоја кнежевине Србије. Због наведеног објекат Докторове куле у улици Кнеза Милоша број 103, утврђен је за споменик културе 5 од великог значаја 1979. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Благојевић М, Ротер. „Настанак првих здравствених комплекса,Acta hist. med. stom. pharm. med. vet. / 2014 / 33 / 1 / 74–92” (PDF). Приступљено 9. 2. 2017. [мртва веза]
  2. ^ Станојевић, В. (1960). Најстарије болнице у Београду (ГГБ VII изд.). Београд. 
  3. ^ klinike http://www.lazalazarevic.rs/index.php/o-klinici/istorijat- klinike Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Приступљено 9. 2. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)[мртва веза]
  4. ^ Секулић, Ј. (1964—1965). Заштита споменика културе на подручју града Београда (ГГБ XI-XII изд.). 
  5. ^ Миловановић, С. (2006). Први српски психијатри. Београд: Српски архив за целокупно лекарство,Часопис СЛД. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]