Зграде Генералштаба (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране
Зграда „А”
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка19551965.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Зграде Генералштаба се налазе у Београду, у улици Кнеза Милоша 33-41.

Зграде су подигнуте су између 1955. и 1965. према пројекту архитекте Николе Добровића, као двочлани ансамбл, који се у време грађења називао Државни секретаријат за народну одбрану. Током НАТО агресије на Југославију 1999. године, зграде због свог значаја у одбрани земље, биле су погођане и оштећене. Као значајно остварење послератне српске и југословенске архитектуре, зграде су заштићене као непокретно културно добро, споменик културе Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране.[1]

Комплекс се састоји из два монументална, степенасто завршена тракта који се каскадно спуштају ка Немањиној улици, креирајући на тај начин урбани симбол градске капије. Прилаз ка овим трактовима, благо повученим у односу на регулациону линију улице Кнеза Милоша остварен је кроз два монументална портика. Осим експресивних каскадних форми, фасаде одликује примена контрастних материјала — робусног, мрко-црвеног камена из Косјерића и белих мермерних плоча са острва Брача. Најупечатљивији визуелни мотив представљају прозорске траке на фасадама, обликоване у духу позног модернизма.

Влада Србијe je најавила могућност да се земљиште уступи на 99 година америчким предузећима Kushner Realty и Incubation Partners LLC, чему се изразито противи стручна јавност, која се залаже за реконструкцију зграде.[2][3][4]

Галерија[уреди | уреди извор]

Панорама оштећеног комплекса
(2014)

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Приступљено 8. 10. 2016. 
  2. ^ „Od hotela, preko muzeja Nemanjića, do Amerikanaca: Šta će biti sa Dobrovićevim Generalštabom?”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-14. Приступљено 2024-03-15. 
  3. ^ „Tri kule umesto Generalštaba: Američko markiranje starog jezgra Beograda”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-19. Приступљено 2024-03-20. 
  4. ^ d.o.o, cubes. „Poklanjanje Generalštaba je protiv zakona - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-03-20.  Спољашња веза у |website= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]