Љубомир С. Јовановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење2|Љубомир Јовановић}}
{{друго значење2|Љубомир Јовановић}}
{{Инфокутија војно лице
{{Биографија
| име = Љубомир
| име = Љубомир Јовановић
| презиме = Јовановић Чупа
| слика = Ljuba cupa.jpeg
| слика = Ljuba cupa.jpeg
| ширина_слике =
| ширина_слике =
| опис_слике =
| опис_слике =
| дан_рођења =
| пуно_име = Љубомир Јовановић
| месец_рођења =
| надимак = Чупа
| година_рођења = 1877.
| датум_рођења = [[1877]].
| место_рођења = [[Брезова (Ивањица)|Брезова]]
| место_рођења = [[Брезова (Ивањица)|Брезова]]
| држава_рођења = [[Османско царство]]
| држава_рођења = {{застава|Османско царство}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1913|6|25|1877||}}
| дан_смрти = 25.
| месец_смрти = јун
| година_смрти = 1913.
| место_смрти = [[Скопље]]
| место_смрти = [[Скопље]]
| држава_смрти = [[Краљевина Србија]]
| држава_смрти = {{застава|Краљевина Србија}}
}}
}}
'''Љубомир С. Јовановић''' „Чупа“ ([[1877]] — [[25. јун]] [[1913]]<ref name="НАР">[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 181.</ref>) је био српски новинар, четник и национални револуционар.
'''Љубомир С. Јовановић''' „Чупа“ ([[1877]] — [[25. јун]] [[1913]]<ref name="НАР">[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 181.</ref>) је био српски новинар, четник и национални револуционар.

Верзија на датум 23. септембар 2015. у 16:30

Љубомир Јовановић
Датотека:Ljuba cupa.jpeg
Љубомир С. Јовановић
Лични подаци
Пуно имеЉубомир Јовановић
НадимакЧупа
Датум рођења1877.
Место рођењаБрезова,  Османско царство
Датум смрти25. јун 1913.(1913-06-25) (35/36 год.)
Место смртиСкопље,  Краљевина Србија

Љубомир С. Јовановић „Чупа“ (187725. јун 1913[1]) је био српски новинар, четник и национални револуционар.

Биографија

Родио се у Брезови 1877.[1] Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Београду. Уписао је права на Великој школи али му је студирање ометало политичко деловање. Године 1903. због учешћа у мартовским демонстрацијама у Београду против Александра Обреновића оптужен као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра приморан је да бежи чамцем у Земун, који је тада био у саставу Аустроугарске.[1] Након тога отишао је у Беч, а након Мајкског преврата враћа се у Србију.[1]

Четнички покрет

Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се фебруара 1905. чети Аксентија Бацетовића Бацете[1] и одлази на Козјак као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији 1905. враћа се у Београд и наставља и завршава студије права[1] успут се бавећи новинарством. Једно време боравио је у Бриселу, али ни тада не прекидајући везу са националним покретом. Као студент био је стални сарадник Словенскога Југа. Пошто није могао да плати изнајмљивање стана спавао је једно време на канцеларијском столу у редакцији.[1]

Црна рука

Био је иницијатор стварања Црне руке 1911. и њен члан.[1] Био је покретач и уредник листова Словенски југ и Пијемонт. Заједно са Богданом Раденковићем и Војиславом Танкосићем написао је правила организације "Уједињење или Смрт“.[1] Правила су написали по узору на слична немачка тајна националистичка удружења и на талијанске карбонаре.[1]

Учешће у балканским ратовима и смрт

По избијању Првог балканског рата одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Учествује и у Другом балканском рату против Бугарске у лето 1913.[1] Рањен је у колено у борбама крај Велеса.[1] Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро 25. јуна 1913.[1][2].[3]

Извори

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 181.
  2. ^ СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar, Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ Srpsko Nasledje, Приступљено 28. 3. 2013.