26. децембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато zea:26 december |
|||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| commonscat = 26 December |
| commonscat = 26 December |
||
}} |
}} |
||
*[[1805]]. — [[Француска]] и [[Аустрија]] потписале, у [[Пожун]]у, ([[Братислава]]) мировни уговор, после [[Наполеон]]ове победе у бици код |
*[[1805]]. — [[Француска]] и [[Аустријско царство|Аустрија]] потписале, у [[Пожун]]у, ([[Братислава]]) мировни уговор, после [[Наполеон]]ове победе у [[битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]], којим је Француска добила [[Венеција|Венецију]], [[Истра|Истру]] без [[Трст]]а, [[Далмација|Далмацију]] и [[Бока которска|Боку которску]] и учврстила своју позицију у Европи. |
||
Одредбе споразума поништене су [[1814]]. на [[бечки конгрес|Бечком конгресу]]. |
|||
*[[1825]]. — У [[Санкт Петербург]]у, на дан полагања заклетве новом цару [[Николај I|Николају I]] избила је |
*[[1825]]. — У [[Санкт Петербург]]у, на дан полагања заклетве новом цару [[Николај I|Николају I]] избила је [[декабристи|побуна декабриста]], противника [[цар]]изма у Русији. |
||
* [[1874]]. — [[Феликс де Блохаузен]] постао премијер [[Луксембург]]а. |
* [[1874]]. — [[Феликс де Блохаузен]] постао премијер [[Луксембург]]а. |
||
*[[1898]]. — [[Пјер Кири|Пјер]] и [[Марија Кири]] открили први [[радиоактивност|радиоактивни]] хемијски елемент и назвали га [[радијум]]. |
*[[1898]]. — [[Пјер Кири|Пјер]] и [[Марија Кири]] открили први [[радиоактивност|радиоактивни]] хемијски елемент и назвали га [[радијум]]. |
||
*[[1908]]. — Американац [[Џек Џонсон]] је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни [[Боксер (спортиста)|боксер]] првак света у [[тешка категорија|тешкој категорији]]. |
*[[1908]]. — Американац [[Џек Џонсон]] је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни [[Боксер (спортиста)|боксер]] првак света у [[тешка категорија|тешкој категорији]]. |
||
*[[1922]]. — |
*[[1922]]. — Вођа [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] [[Владимир Илич Лењин]] завршио први део свог "Писма конгресу", касније познатог као "[[Лењинов тестамент]]", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу "тестамента", који је написао [[4. јануар]]а [[1923]]. Лењин је сугерисао да [[Стаљин]] буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије. |
||
*[[1941]]. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка [[Манила|Манили]], амерички |
*[[1941]]. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка [[Манила|Манили]], амерички генерал [[Даглас Макартур]] прогласио је филипинску престоницу "[[отворени град|отвореним градом]]". Упркос томе у Манили су [[1941]], [[1942]]. и [[1945]]. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града. |
||
*[[1943]]. — Британска [[морнарица]] је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст", последњи велики немачки [[бојни брод]]. |
*[[1943]]. — Британска [[морнарица]] је у Другом светском рату потопила "[[Шарнхорст]]", последњи велики немачки [[бојни брод]]. |
||
*[[1968]]. — У Савезној народној скупштини усвојени су [[амандман]]и на [[Устав |
*[[1968]]. — У Савезној народној скупштини усвојени су [[амандман]]и на [[Устав СФРЈ из 1963.|Устав СФР Југославије]], којима се шири [[аутономија]] [[покрајина]] и оне добијају статус сличан [[република]]ма. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини [[Косово и Метохија]] уведен је назив [[Косово]]. |
||
*[[1971]]. — У знак протеста због америчког ангажовања у [[Вијетнам]]у, 16 америчких ратних [[ветаран]]а Вијетнамског рата окупирало је [[Статуа слободе|Статуу слободе]] у њујоршкој луци. |
*[[1971]]. — У знак протеста због америчког ангажовања у [[Вијетнам]]у, 16 америчких ратних [[ветаран]]а Вијетнамског рата окупирало је [[Статуа слободе|Статуу слободе]] у њујоршкој луци. |
||
*[[1975]]. — Летом на линији [[Москва]]-[[Алма Ата]], |
*[[1975]]. — Летом на линији [[Москва]]-[[Алма Ата]], [[Тупољев Ту-144]] је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају. |
||
*[[1989]]. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с [[Јон Илијеску|Јоном Илијескуом]] на челу, дан после погубљења [[Николае Чаушеску]]а. |
*[[1989]]. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с [[Јон Илијеску|Јоном Илијескуом]] на челу, дан после погубљења [[Николае Чаушеску]]а. |
||
*[[1990]]. — Скупштина [[Словенија|Словеније]] прогласила самосталност те републике, након [[плебисцит]]а 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу. |
*[[1990]]. — Скупштина [[Словенија|Словеније]] прогласила самосталност те републике, након [[плебисцит]]а 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу. |
||
Верзија на датум 26. децембар 2012. у 04:23
26. децембар (26.12.) је 360. дан године по грегоријанском календару (361. у преступној години). До краја године има још 5 дана.
Догађаји
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- 1805. — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи.
Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.
- 1825. — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.
- 1874. — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга.
- 1898. — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.
- 1908. — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.
- 1922. — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог "Писма конгресу", касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу "тестамента", који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
- 1941. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом". Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
- 1943. — Британска морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст", последњи велики немачки бојни брод.
- 1968. — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.
- 1971. — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветарана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.
- 1975. — Летом на линији Москва-Алма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
- 1989. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.
- 1990. — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
- 1991. — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
- 1994. — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсеју ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
- 1998. — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
- 1998. — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.
- 2000. — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи.
- 2001. — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.
- 2003. — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.
Рођења
- 1716. — Томас Греј, енглески писац.
- 1791. — Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства
- 1883. — Морис Утрило, енглески сликар.
- 1893. — Мао Цедунг, кинески револуционар и државник.
- 1975. — Марсело Риос, чилеански тенисер.
Смрти
- 1530. — Бабур, први цар Могулског царства
- 1890. — Хајнрих Шлиман, немачки археолог. (*1822.)
- 1972. — Хари Труман, председник САД. (*1884.)