Стефан Томаш Остојић Котроманић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Стефан Томаш)
Стефан Томаш
Stjepan tomas.jpg
Стефан Томаш, слика Рудолфа Хорвата
Пуно име Стефан Томаш Котроманић
Датум рођења 14. век
Место рођења Босна
Датум смрти 10. јул 1461.
Место смрти Босна
Династија Котроманићи
Отац Стефан Остоја
Мајка Јелена Нелипчић
Супружник Катарина Косача Котроманић
Потомство Стефан Томашевић, Жигмунд Томашевић, Катарина Томашевић
Краљ Босне
Период 14431461.
Претходник Стефан Твртко II
Наследник Стефан Томашевић

Стефан Томаш Остојић[1] је био српски владар из династије Котроманића, чија је титула 1451. гласила „У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Томаш по милости Господа Бога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна.[2] Био је краљ Босне (14431461). Рођен је као ванбрачни син српског краља Стефана Остоје (прва влада 13981404, друга влада 14091418). Његов син Стефан Томашевић се у Смедереву 21. марта 1459. оженио са Јеленом Бранковић, ћерком тада покојног Лазара Бранковића, те постао деспот Рашке, односно Србије.[3]

Новац краља Стефана Томаша

Биографија[уреди]

Незаконити је син краља Стефана Остоје, а на престоље долази 1443. године, након смрти краља Твртка II (1421—1443). У повељи од 3. септембра 1444. год. зове се "Стефан Томаш, божјом Милошћу краљ Србљем, Босни, Приморју, Хомсци земљи, Далмацији, Херватом, Доњим крајем, Западним странам к тому".[тражи се извор]

У младости је био богумил, као и већина босанског племства, а касније, наводно на наговор хварског бискупа Томе, прихватио је католичку веру, којој је остао веран до смрти. С дозволом папе Евгенија IV (1431—1447.) од 29. маја 1445. године, развео се од своје прве жене Војаче, која није била племенитог рода и није била по вољи босанској властели. Исте године папином исправом добио је легализацију рођења, што му је било преко потребно због сукоба с војводом Стефаном Вукчићем, који му је оспоравао право на престоље и подржавао његовог брата Радивоја, иначе турског кандидата.

Године 1446. помирио се са војводом Стефаном Вукчићем Косачом, који га је признао за краља и предратне границе су поново успостављене. Мир је оснажен удајом кћерке Стефана Вукчића, Катарине, за Стефана Томаша. Катарина, која је у то време имала 22 године, је морала да пређе у католичанство.[4] Венчање је обављено по католичком обреду на дан Узашашћа 26. маја 1446. године у Милодражу код Фојнице. Овим браком краљ Стефан Томаш добио је свог верног пратиоца, а у свом тасту Стефану Вукчићу Косачи моћног савезника у рату против Османлија. За верски одгој краљице бринули су се босански фрањевци. Сам папа Еуген IV. после венчања исте године дао је дозволу да сама по својој жељи изабере два капелана међу босанским фрањевцима. Катарина, заједно са својим мужем Стефаном Томашем, по Босни је градила цркве: цркву Пресветог Тројства у Врлима, цркву Св. Катарине у Јајцу, цркву Св. Томе у Врандуку, као и највећу започету цркву у граду Бобовцу 1461. године. У браку с краљем Стефаном Томашом, краљица Катарина је родила троје деце: Сигисмунда, кћер Катарину и још једног по имену непознатог сина, док је краљ с бившом супругом Војачом имао и старијег сина Стефана Томашевића.

Већ 1447. краљ Стефан Томаш опет је у сукобу са Стефаном Вукчићем који је 1448. узео титулу херцега од светог Саве, чиме је желео да нагласи своју независност од босанског краља.

Стефан Томаш се 1449. године, пред осмнанским надирањем у Босну, везује уз Угарску и пристаје на одлучнији прогон Цркве босанске.[5]

Краљ Стеfан Томаш умире почетком јула 1461. године под неразјашњеним околностима (наводно је убијен 10. јула 1461. код Ораховице, на извору реке Уне у сукобу с хрватским баном Павлом Шпиранчићем,[6] а затим сахрањен у Јајцу). Након његове смрти, на босанско престоље долази Стефан Томашевић (1461—1463.), Томашев син из првог брака с Војачом, који наслеђује тешко стање у земљи и већ у првом месецу своје владавине признаје Катарину краљицом и мајком и она и даље са својом децом живи на краљевском двору у Краљевој Сутјесци те на Бобовцу.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Остоја Котроманић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Стефан Томаш Остојић Котроманић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена Нелипчић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. Котроманићи, Др. Жељко Фајфрић, ДД Графосрем, Шид (2000)
  2. Српска Босна (2006). „Повеља краља Стефана Томаша”. Погледи. Приступљено 07. август 2011. »Превод прва два реда (велика и мала слова): „У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Томаш по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији) Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна (интитулација по областима — земље којима владар влада или којима претендује да влада).“ (Слика 208. — Повеља краља Стефана Томаша Дубровачкој општини 18.07.1451. г, писар Рестоје, Љ. Ст. 697)«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. Српске династије, Андрија Веселиновић, Радош Љушић Платонеум, Нови Сад — Београд (2001), 62 стр.
  4. Fine (1994). стр. 578.
  5. Општа и национална енциклопедија у 20 књига, св. XVIII. стр. 318.
  6. Повијест Хрвата, средњи вијек. стр. 383.

Литература[уреди]

Претходник:
Стефан Твртко II
Краљ Босне
(14431461)

Наследник:
Стефан Томашевић