Епархија нишка
| Епархија нишка Српска православна црква | |
|---|---|
 Монограм Епархије нишке | |
 | |
| Основни подаци | |
| Седиште | Ниш |
| Држава |  Србија |
| Основана | 13. век |
| Број манастира | 42 |
| Званични веб-сајт | |
| Архијереј | |
| Архијереј | Арсеније Главчић |
| Чин архијереја | епископ |
| Титула архијереја | епископ нишки |
 | |
Епархија нишка је епархија Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је митрополит Арсеније (Главчић), а седиште епархије се налази у Нишу.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]
Седиште епархије је у Нишу, а обухвата крајеве и Пирота, Крушевца, Топлице и Лесковца. Епархија са седиштем у Нишу је историјски једна од најважнијих у хришћанству. Током предсловенске историје, Нишка епархија је постојала до насељавања Словена. До тада је била један од римских односно византијских црквених центара. Три века касније се поновно обнавља у словенском обличју.
Епископи
[уреди | уреди извор]Епископи током предсловенске историје Ниша:
- Киријак (лат. Ciriacus) (пре 343)
- Гауденције (лат. Gaudentius de eveque Naissus) (343—350)
- Бонос (лат. Bonosus) (380—391)
- Маркијан (лат. Marcianus) (409—414)
- Далматијус (467)
- Гајан (лат. Gaianus) (504—516)
- Пројект (лат. Proiectus) (553)
Епископи Бугарске архиепископије у Трнову:
- Кирик (1204), епископ нишки
Епископи Српске православне цркве:
- Никодим (1279), епископ нишки
- Матеј (1528—1532), митрополит нишевски и лесковачки
- Јефтимије, митрополит нишевски и лесковачки
- Георгије, митрополит нишевски
- Макарије (око 1570—1587), митрополит нишевски
- Герасим (1645—1649), митрополит нишевски
- Рувим (1680—1707)
- Јаоникије I (1707—1734), митрополит нишки и белоцрквански
- Георгије Поповић (1735—1737), митрополит нишки и белоцрквански
- Пангелос (1734—1750)
- Гаврило I Николић (?—1752)
- Калиник (1752—1753), митрополит белоцрквански и нишки
- Никодим (1753—1754)
- Атанас (1754—?)
- Гаврило II, (1761—1777)
Епископи Цариградске патријаршије:
- Герасим митрополит (око 1778)
- Макарије (1802—1815),
- Мелентије (1815—1821), митрополит нишки, обешен 1821. испред Тврђававског моста
- Венедикт I (1821)
- Данило (1821)
- Јосиф (1827—1832)
- Григорије Србин (1837—1842)
- Никифор (1842)
- Венедикт II (1842—1845)
- Никифор (18452—1847)
- Јоаникије II (1848—1858)
- Стеван Ковачевић (1858—1862)
- Калиник (1862—1869)
- Партеније (1869), архиепископ нишевски
- Калиник II (1869—1872), митрополит нишки
Епископи Бугарске егзархије:
| Портрет | Име и презиме | Време службе |
|---|---|---|
|
Виктор Чолаковић | 1871—1878 |
Епископи Српске православне цркве:
| Портрет | Име и презиме | Време службе | Напомене |
|---|---|---|---|
|
|
Виктор Чолаковић | 1878—1883 | |
| Нестор Поповић | 1883—1884 | ||
.jpg)
|
Димитрије Павловић | 1884—1889 | |
|
Јероним Јовановић | 1889—1894 | |
|
Инокентије Павловић | 1894—1898 | |
|
Никанор Ружичић | 1898—1911 | |
.jpg)
|
Доментијан Поповић | 1911—1913 | |
.jpg)
|
Доситеј Васић | 1913—1933 | |
| Јован Илић | 1933—1975 | ||
|
Иринеј Гавриловић | 1975—2010; администратор 2010—11 | 2010. постао Патријарх српски |
|
Јован Пурић | 2011—2016 | |
|
Теодосије Шибалић | 2016—2017. администратор | владика рашко-призренски |
_%D0%B2_%D0%9A%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%B5_(2).jpg)
|
Арсеније Главчић | од 2017 |
Манастири
[уреди | уреди извор]
- Ајдановац,
- Бабичко,
- Брајина,
- Вета,
- Височка Ржана,
- Габровац,
- Голема Њива,
- Горњи Матејевац,
- Горчинце,
- Дивљане,
- Доња Каменица,
- Ђунис,
- Завидинце,
- Иверица,
- Изатовац,
- Јашуња,
- Калудра,
- Каменица,
- Козарски манастир,
- Конџељ,
- Крупац,
- Липовац,
- Манастирче,
- Миљковац,
- Муштар,
- Ораовица,
- Петковача,
- Пирковац,
- Планиница,
- Плочник,
- Поганово,
- Рсовци,
- Рударе,
- Свети Никола,
- Свети Онфурије
- Свети Роман,
- Сињац,
- Сићево,
- Смиловци,
- Суково,
- Темска,
- Црковница,
- Чиниглавци,
- Чукљеник.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (Мај 2017)”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2018. г. Приступљено 28. 07. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бецић, Иван М. (2017). „Страдање Епархије нишке у Првом светском рату” (PDF). Црквене студије. 14: 349—370. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 02. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019.
- Војводић, Михаило (2003). „Како је Српска црква добила независност 1879. године” (PDF). Историјски часопис. 50: 87—98. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2018. г. Приступљено 04. 08. 2017.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ.
- Јањић, Драгана; Ђокић, Небојша (2014). „Неколико питања везаних за историју Нишке епископије од почетка XVI века до стварања Бугарске егзархије средином XIX века” (PDF). Баштина. 37: 85—122. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 02. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019.
- Калић, Јованка (1984). „Ниш у средњем веку”. Историјски часопис. 31: 5—40.
- Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
- Мидић, Далибор (2012). „Георгије Поповић митрополит нишки и белоцрквански и епископ темишварски”. Епархија нишка. Архивирано из оригинала 15. 08. 2016. г. Приступљено 06. 08. 2016.
- Мидић, Далибор (2012). „Гаврило Николин, митрополит нишки и патријарх пећки и његово време”. Епархија нишка. Архивирано из оригинала 14. 08. 2016. г. Приступљено 06. 08. 2016.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар. 51 (2001): 171—184.
- Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914-1918. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета.
- Ранђеловић, Милан (2017). „Епископ нишки Јоаникије II (1848–1858)” (PDF). Црквене студије. 14: 317—324. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 02. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. 2. Минхен: Искра.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1980). Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије. Минхен: Искра. Архивирано из оригинала 23. 10. 2016. г. Приступљено 04. 08. 2017.
- Шулетић, Небојша (2023). „Нишки и топлички владика Јоаникије (1702-1734)” (PDF). Ниш и Византија: зборник радова. 21: 543—558.
- Шулетић, Небојша (2024). „Нишки јерарси (1528-1766)” (PDF). Ниш и Византија: зборник радова. 22: 455—472.
