Klofenciklan
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
2-[1-(4-clorofenil)cikloheksil]oksi-N,N-dietiletanamin | |
| Klinički podaci | |
| Način primene | Oralno |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 5632-52-0  |
| ATC kod | none |
| PubChem | CID 25904 |
| ChemSpider | 24135 |
| UNII | P4BVX0D2MX |
| ChEMBL | CHEMBL2106084  |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C18H28ClNO |
| Molarna masa | 309.874 |
| |
| |
Klofenciklan (Chlorphencyclan; Tonquil, Vesitan) je agens oslobađanja dopamina koji je razvilo preduzeće Boehringer & Soehne tokom 1950-ih.[1] Pokazao se nepopularnim kao tretman zbog svoje izražene stimulativne aktivnosti.[2]
Osobine[уреди | уреди извор]
Klofenciklan je organsko jedinjenje, koje sadrži 18 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 309,874 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 7 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 4,8 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -5,8 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 12,5 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ U.S. Patent 3.254.083
- ^ Poeldinger W (јануар 1962). „[Therapeutic experiences with thiopropazate and with a combination of thiopropazate and chlorphencyclan (Vesitan) in psychiatry]”. Praxis (на језику: немачки). 51: 73—8. PMID 14487367.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
