17. август

17. август (17.08) је 229. дан у години по грегоријанском календару (230. у преступној години) До краја године има још 136 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1552. — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као "Београдско четворојеванђеље". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.
• 1743. — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43).
• 1786. — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II.
• 1850. — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.
• 1863. - Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи
• 1879. — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала.
• 1892. — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте.
• 1896. — Џорж Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовњих "златних грозница".
• 1941. — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.
• 1943. — Савезничке снаге успоставиле су, у Другом светском рату, контролу на Сицилији.
• 1945. — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.
• 1960. — Афричка држава Габон стекла независност од Француске.
• 1962. — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.
• 1976. — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.
• 1985. — У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.
• 1987. — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.
• 1988. — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.
• 1990. — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.
• 1996. — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".
• 1999. — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.
• 2001. — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

Рођења

• 1601. — Пјер Ферма, француски математичар. (†1665).
• 1629. — Јан Собјески, пољски краљ. (†1696).
• 1753. — Јозеф Добровски, чешки слависта. (†1829).
• 1786. — Дејви Крокет, амерички национални јунак и политичар. (†1836).
• 1844. — Менелик II био је краљ Шое (1866-1889), а затим цар (негуша негаста) Етиопије
• 1887. — Карло I од Аустрије, последњи цар Аустро-Угарске. (†1922).
• 1893. — Ме Вест, америчка глумица. (†1980).
• 1923. — Мира Ступица, српска глумица.
• 1943. — Роберт де Ниро, амерички филмски глумац.
• 1953. — Драган Кићановић, најбољи српски спортиста 20. века.
• 1957. — Алија Исламовић, босански рок музичар.
• 1960. — Шон Пен, амерички глумац, сценариста и режисер.
• 1978. — Јелена Карлеуша, фолк певачица.

Смрти

• 1883. — Ђока Влајковић, задужбинар и добротвор, пуковник српске војске. (*1831).
• 1908. — Радоје Домановић, српски писац. (*1873).
• 1961. — Јакоб Савиншек, југословенски и словеначки вајар и песник.(*1922).

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума