Пређи на садржај

Смиља Аврамов

С Википедије, слободне енциклопедије
Смиља Аврамов
Смиља Аврамов
Лични подаци
Датум рођења(1918-02-15)15. фебруар 1918.
Место рођењаПакрац, Аустроугарска
Датум смрти2. октобар 2018.(2018-10-02) (100 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Смиља Аврамов (Пакрац, 15. фебруар 1918Београд, 2. октобар 2018) била је српски стручњак за међународно право и универзитетски професор. Она је била члан Сената Републике Српске. У јавности је највише позната по објелодањивању и писању о злочинима и геноциду над Србима у двадесетом вијеку.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Гроб на Новом гробљу у Београду, розаријум, парцела 14, гроб бр. 10

Рођена је 15. фебруара 1918. године у Пакрацу. Гимназију је завршила на Сушаку (1936). Током Другог свјетског рата, усташе су убиле једанаест чланова њене породице у логору Јасеновац. Правни факултет је завршила у Загребу 1947, а докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Радила је у Јавном тужилаштву у Новом Саду и Београду (1946—49), на правном Факултету у Београду изабрана је за асистента 1949, ванредног професора 1960, редовног професора међународног јавног права 1965. године, а од 1973. је шеф катедре за међународно право и међународне односе. Студирала је и у Бечу и Лондону, и усавршавала се на Харварду и на универзитету Колумбија. Била је дугогодишњи предсједник Свјетског удружења за међународно право. Била је и предсједник Свјетске конфедерације за мир и разоружање са сједиштем у Лондону (ICDP), затим члан Извршног одбора Удружења правника свијета за борбу против нуклеарног наоружања, те члан Одбора за истраживање ратних злочина почињених од стране САД у Вијетнаму. Била је професорка Правног факултета у Београду и члан Сената Републике Српске од 1996. године.

У мају 2011. године Ратко Младић је желео да му Смиља Аврамов буде правни саветник.[1]

Њен 100. рођендан свечано је обележен на Правном факултету Универзитета у Београду 14. фебруара 2018.[2][3]

Преминула је 2. октобра 2018. године у свом стану у Београду.[4][5]

Објављења дјела

[уреди | уреди извор]
  • Међународно јавно право, Београд (1977)
  • Геноцид у Југославији 1941-1945
  • Геноцид у Југославији од 1941-1945. и 1991. године (два дела), Академија за дипломатију и безбедност (2008)
  • Геноцид у Југославији у светлу међународног права, Београд (1992)
  • Опус Деи, Нови крсташки поход Ватикана, Ветерник, Нови Сад (2000)
  • Постхеројски рат Запада против Југославије, Ветерник-ЛДИЈ (1997)
  • Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија, Ветерник-ЛДИЈ (1998)
  • Аврамов, Смиља (2006). „Међународноправни вид косовскометохијске кризе”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 13—35. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 01. 08. 2017. 

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Одликовање је уручено 29. децембра 2014. године од стране патријарха Иринеја на пријему у Патријаршији.
  2. ^ Указ о одликовању је 5. фебруара 2015. године потписао Томислав Николић, а орден је уручен 15. фебруара 2015. године на Дан државности Србије.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Др Драгаш Денковић, унив. проф Правни факултет Београд: Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980 том 1 pp. 385.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]