Африка
Из Википедија
- За остале употребе, погледајте Африка (вишезначна одредница).
|
||
| Површина: | 30.370.000 км² | |
| Број становника: | 900.000.000 | |
| Број држава: | 53 + 8 делова држава | |
| Региони: | Западна Африка |
|
Африка је други по величини светски континент по броју становника, као и по површини. Са 30.244.050 км2 (укључујући и острва која јој припадају) чини 20,3% укупне површине земље. У Африци живи више од 900 милиона становника, што чини око једне седмине укупне људске популације.
Стари Римљани су користили име terra Africa — "земља Афра" (плурал, од "Афер") — за северни део континента, који одговара данашњем Тунису, где се налазила Римска провинција Африка.
Садржај |
[уреди] Географија
 |
За више информација погледајте Географија Африке. |
Африка је континент у коме се налази 56 држава. Простире се на 30.244.050 km², укључујући и острва.
Од Европе је одвојена Средоземним морем, а од Азије Црвеним морем. Африка се на североистоку спаја са Азијом у Суецу, корз који је прокопан Суецки канал). У геополитичкој представи континената Синај (део Египта), који се налази источно од Суецког канала, се сматра делом Африке. Од најсеверније тачке (у Мароку) до најјужније тачке (у Јужноафричкој Републици) Африка је дугачка 8000 километара. Са истока на запад, Африка је дугачка 7400 километара. Дужина обале Африке је 26.000 километара.
[уреди] Државе
|
|
|
|
| Име региона и територије, са заставом |
Површина (км²) |
Популација (1. јул 2002. приближно.) |
Густина становништва (по км²) |
Главни град |
|---|---|---|---|---|
| Источна Африка: | ||||
 Британска територија Индијског океана |
60 | ~3.500 | 58,3 | нема |
 Бурунди |
27.830 | 6.373.002 | 229,0 | Буџумбура |
 Комори |
2.170 | 614.382 | 283,1 | Морони |
 Џибути |
23.000 | 472.810 | 20,6 | Џибути |
 Еритреја |
121.320 | 4.465.651 | 36,8 | Асмара |
 Етиопија |
1.127.127 | 67.673.031 | 60,0 | Адис Абеба |
 Кенија |
582.650 | 31.138.735 | 53,4 | Најроби |
 Мадагаскар |
587.040 | 16.473.477 | 28,1 | Антананариво |
 Малави |
118.480 | 10.701.824 | 90,3 | Лилонгве |
 Маурицијус |
2.040 | 1.200.206 | 588,3 | Порт Луис |
 Мајот (Француска) |
374 | 170.879 | 456,9 | Мамудзу |
 Мозамбик |
801.590 | 19.607.519 | 24,5 | Мапуто |
 Реинион (Француска) |
2.512 | 743.981 | 296,2 | Сен-Дени |
 Руанда |
26.338 | 7.398.074 | 280,9 | Кигали |
 Сејшели |
455 | 80.098 | 176,0 | Викторија |
 Сомалија |
637.657 | 7.753.310 | 12,2 | Могадишу |
 Танзанија |
945.087 | 37.187.939 | 39,3 | Додома |
 Уганда |
236.040 | 24.699.073 | 104,6 | Кампала |
 Замбија |
752.614 | 9.959.037 | 13,2 | Лусака |
 Зимбабве |
390.580 | 11.376.676 | 29,1 | Хараре |
| Централна Африка: | ||||
 Ангола |
1.246.700 | 10.593.171 | 8,5 | Луанда |
 Камерун |
475.440 | 16.184.748 | 34,0 | Јаунде |
 Централноафричка Република |
622.984 | 3.642.739 | 5,8 | Бангуи |
 Чад |
1.284.000 | 8.997.237 | 7,0 | Нџамена |
 Конго |
342.000 | 2.958.448 | 8,7 | Бразавил |
 Демократска Република Конго |
2.345.410 | 55.225.478 | 23,5 | Киншаса |
 Екваторијална Гвинеја |
28.051 | 498.144 | 17,8 | Малабо |
 Габон |
267.667 | 1.233.353 | 4.6 | Либрвил |
 Сао Томе и Принципе |
1.001 | 170.372 | 170,2 | Сао Томе |
| Северна Африка: | ||||
 Алжир |
2.381.740 | 32.277.942 | 13,6 | Алжир |
 Египат |
1.001.450 | 70.712.345 | 70,6 | Каиро |
 Либија |
1.759.540 | 5.368.585 | 3,1 | Триполи |
 Мароко |
446.550 | 31.167.783 | 69,8 | Рабат |
 Судан |
2.505.810 | 37.090.298 | 14,8 | Картум |
| Еритреја |
121.320 | 4.465.651 | 36,8 | Асмара |
| Етиопија |
1.127.127 | 67.673.031 | 60,0 | Адис Абеба |
 Тунис |
163.610 | 9.815.644 | 60,0 | Тунис |
 Западна Сахара (Мароко) |
266.000 | 256.177 | 1,0 | Ел Ајун |
| Територије Јужне Европе у Северној Африци: | ||||
 Канарска Острва (Шпанија) |
7.492 | 1.694.477 | 226,2 | Лас Палмас де Гран Канариа, Санта Круз де Тенерифе |
 Сеута (Шпанија) |
20 | 71.505 | 3.575,2 | — |
 Мадеира (Португалија) |
797 | 245.000 | 307,4 | Фунчал |
 Мелиља (Шпанија) |
12 | 66.411 | 5.534,2 | — |
| Јужна Африка: | ||||
 Боцвана |
600.370 | 1.591.232 | 2,7 | Габороне |
 Лесото |
30.355 | 2.207.954 | 72,7 | Масеру |
 Намибија |
825.418 | 1.820.916 | 2,2 | Виндхук |
 Јужноафричка Република |
1.219.912 | 43.647.658 | 35,8 | Блумфонтејн, Кејптаун, Преторија |
 Свазиленд |
17.363 | 1.123.605 | 64,7 | Мбабане |
| Западна Африка: | ||||
 Бенин |
112.620 | 6.787.625 | 60,3 | Порто Ново |
 Буркина Фасо |
274.200 | 12.603.185 | 46,0 | Уагадугу |
 Зеленортска острва |
4.033 | 408.760 | 101,4 | Праја |
 Обала Слоноваче |
322.460 | 16.804.784 | 52,1 | Абиџан, Јамусукро |
 Гамбија |
11.300 | 1.455.842 | 128,8 | Банџул |
 Гана |
239.460 | 20.244.154 | 84,5 | Акра |
 Гвинеја |
245.857 | 7.775.065 | 31,6 | Конакри |
 Гвинеја Бисао |
36.120 | 1.345.479 | 37,3 | Бисау |
 Либерија |
111.370 | 3.288.198 | 29,5 | Монровија |
 Мали |
1.240.000 | 11.340.480 | 9,1 | Бамако |
 Мауританија |
1.030.700 | 2.828.858 | 2,7 | Нуакшот |
 Нигер |
1.267.000 | 10.639.744 | 8,4 | Нијамеј |
 Нигерија |
923.768 | 129.934.911 | 140,7 | Абуџа |
 Света Јелена (УК) |
410 | 7.317 | 17,8 | Џејмстаун |
 Сенегал |
196.190 | 10.589.571 | 54,0 | Дакар |
 Сијера Леоне |
71.740 | 5.614.743 | 78,3 | Фритаун |
 Того |
56.785 | 5.285.501 | 93,1 | Ломе |
| Укупно | 30.305.053 | 842.326.984 | 27,8 | |
[уреди] Историја
|
За више информација погледајте Историја Африке. |
Африка је најстарија насељена територија на Земљи и претпоставља се да човек потиче са тог континента. Током већег дела своје историје, Афика (као и остали континенти) није имала државе, већ је била насељена групама племена, краљевинама и породицама.
Иако је Египат прва икад формирана држава, највећи део подсахарске Африке, са изузетком Етиопије, Нубијског краљевства и Сахела, до недавно није био организован у државе.
У четрнаестом веку европски истраживачи су стигли у Африку. Преваром локалних племенских вођа, Европљани су заробили милионе Африканаца које су као робље одвозили широм света.
У раном деветнаестом веку европске империјалне силе су окупирале највећи део континента формирајући многе колонијалне државе, остављајући само две независне нације (Либерија и Етиопија). Ова окупација је трајала до краја Другог светског рата, када је почело постепено проглашавање независности афричких држава.
И данас највећи део афричких држава има границе које су биле повучене у доба европског колонијализма.
[уреди] Политика
|
За више информација погледајте Политика Африке. |
Африка се састоји од 56 држава од којих су већина републике у којима власт има председник.
Од стицања независности, развој афричких држава је спутаван нестабилношћу, корупцијом, насиљем и диктатурама. До недавно, само неколико држава у Африци је развило демократске владе, у којима није на власти диктатура.
У многим земљама су се појавила стара племенска непријатељства, која су била смирена у доба колонијалних власти. У многим државама се војска појавила као једини фактор који може одржати ред и практично имати власт.
У периоду између 1960. и 1980. у Африци је било више од 70 државних удара и 13 атентата на председнике.
Хладни рат, сукоб између САД и СССРа је такође имао улогу у нестабилности. Када су државе постајале независне обе зараћене стране су очекивале приступање једном од блокова. Највећи број држава се у то време придруживао Покрету несврстаних. И поред тога, многе државе северне Африке су примале Совјетску војну помоћ, док су централне и јужне афричке државе биле потпомогнуте Сједињеним Државама или Француском.
Падови влада и корупција су као резултат дали раширено сиромаштво, глад, док су у значајној мери дистрибутивни системи неспособни да становништву обезбеде довољне количине воде и хране за опстанак. У Африци је дошло и до великог ширења бројних заразних болести попут ХИВ вируса, узрочника сиде.
Под притиском међународних финансијских институција, попут ИМФа, многе афричке владе су покренуле економије која почиње да даје позитивне резултате.
Политичке асоцијације каква је Афричка унија, дају наду за већу кооперативност и мир међу земљама.
[уреди] Демографија
|
За више информација погледајте Демографија Африке. |
Приближно 80% Африканаца живи јужно од пустиње Сахара. Домородачко становништво Подсахарских земаља је углавном црначко. Постоје бројне варијације физичких одлика међу црначким становништвом, а најуопштенија подела је на тип Масаи који су познати по високој грађи и на тип Пигмеји који су међу најнижим типовима на Земљи.
Банту језици су доминантни у западој, централној и јужној Африци. У пустињиКалахари у јужној Африци, живи народ познат под именом Бушмани
На северу Африке живи бројно становништво које не припада црначкој популацији.
Народи северне Африке у највећем броју говоре афро-азијским језицима. У ове народе спадају и древни Египћани, Бербери, Нубијци који су проширили цивилизацију из Северне Африке по античком свету. У 600. години, Арапи муслимани су са истока прешли у Африку и освојили читав регион.
Бербери су остали у мањини у Мароку и Алжиру, док један број Бербера живи и у Тунису и Либији. Туарези и други номадски народи су већинско становништво у сахарским државама.
Народи попут Етиопљана и Сомалијаца се најчешће сматрају црнцима, али историјски гледано они су мешаног порекла, и везани су и за северноафричку и за подсахарску културу.
Неки делови источне Африке, а нарочито острво Занзибар су прихватили Арапске и муслиманске досељенике и трговце у средњем веку. Од почетка шеснаестог века Европљани као што су Португалаци и Холанђани формирали су трговачке станице и утврђења дуж западне и јужне обале Африке. Велик број Холанђана, Француза и Немаца су населили данашњу Јужну Африку. Њихови потомци, Африканери, су највећа белачка популација у Јужној Африци.
Приближно 20% Африканаца су припадници урођеничких афричких религија. Мали број Африканаца поштује Јеврејску традицију, док су у највећем броју хришћани и муслимани.
[уреди] Језици
|
За више информација погледајте Афрички језици. |
Постоје четири групе језика које припадају Африци.
- Афроазијски језици као што су берберски и семитски језици
- Нигер-конго језици као што су свахили и банту језик
- Коизански језици као што је !Xóõ језик
- Нилско-сахарски језици
Енглески, француски и португалски језик су званични језици у неким државама.
[уреди] Култура
|
За више информација погледајте Афричка култура. |
Многе северне државе од Египта до Марока се сматрају делом арапске културе. Јужно од Сахаре постоји велик број културних подручја, од којих су неки веома мали. Велики део тих култура се може сматрати делом Банту културе.
[уреди] Религија
У Африци постоји много распрострањених религија. ислам 45% и хришћанство 40% су најраширеније религије у великом броју држава док друге државе имају локалне религије које су традиција појединих племена.
[уреди] Саобраћај
|
За више информација погледајте Саобраћај у Африци. |
Саобраћај је у Африци врло слабо развијен, што је последица различитих природних и друштвених чинилаца. Најважније препреке развоја су: слаба разуђеност обале, стрми планински рубови над њима, водопади на рекама, пустиње, прашуме, мочваре и велике удаљености. Зато је Африка у претколонијалном раздобљу саобраћајно била врло заостала, а такво стање је до данас тек делимично поправљено. Традиционалан начин саобраћаја као онај на камили још увек се често користи у слабије приступачним деловима Африке, а у средоземној Африци терет често преносе магарци и мазге. Претколонијална Африка јужно од Сахаре није познавала кола на точковима све до 19. века када су Бури продирали у унутрашњост степа воловским запрегама. Колонијално раздобље уноси битне промене – убрзо је обала била укључена у океанску пловидбу, али проблем је био повезати унутрашња производна подручја са обалом. И данас је тај проблем присутан.
Африка има око 8.000 км унутрашњих пловних путева који су због недостатка међусобне повезаности и повезаности с морем привредно мање важни. Мрежа река Нила, Конга и Нигера пружа ограничене могућности приступа просторима унутрашњости континента јер бројни водопади и слапови спречавају пловидбу дуж већег дела речног тока. Афричке железнице саграђене су првенствено ради искориштавања природних ресурса и већина их повезује унутрашњост са већим приобалним градовим, остављајући велике делове континента недирнутима – пет земаља без приступа мору уопше нема железнице ( Мали, Гвинеја Бисао, Сијера Леоне, Либерија и Гвинеја ). Африка има мање железничких пруга од иједног другог континета. Најразвијенију мрежу железница има ЈАР, на коју отпада 24 % свих афричких шина. Потпуно самосталну железничку мрежу има Египат (7 % афричких прига) и атласке земље (13 % афричких пруга). Након Првог светског рата Африка добија и прве аутомобилске путеве. Многи путеви су изграђени 1970-их али економске потешкоће отежавају њихово одржавање и прошривање мреже. Велике удаљености, недостатак других саобраћајних веза и потреба за брзом повезаношћу са светом доводе до наглог развитка ваздушног саобраћаја.
[уреди] Спољашње везе
- http://www.francewatcher.org/
- Сцандал оф Африцан Повертy
- Едуцатион ин тхе Qуест фор Респонсибле Говернанце ин Африца
- АфроЛинк.цом - Африца Дирецторy, wитх цатегоризед линкс то Африцан ситес, упдатес, ресоурцес анд море.
- Ан Ирисх анарцхист ин Африца провидес а реадабле анд цомпеллинг, бут биасед, интродуцтион то тодаy'с wестерн Африца.
- Тхе Цонтемпорарy Африца Датабасе
- АллАфрица.Цом, цуррент неwс/евентс, информатион, ецономy статс, етц.
- Африцан Анарцхисм: Тхе Хисторy оф а Мовемент
 |
Северна | Алжир · Египат · Западна Сахара · Либија · Мароко · Судан · Тунис |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад |
 |
Источна | Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути |
 |
Јужна | Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд |
|
|
||
|
Зависне територије |
||
| Континенти света | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
 Азија |
 Африка |
 Северна Америка |
 Јужна Америка |
 Европа |
 Аустралија и Океанија |
 Антарктик |
||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
 Африка-Евроазија |
 Северна и Јужна Америка |
 Евроазија |
||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
| Геолошки суперконтиненти : Гондвана · Северноатлантско копно · Пангеа · Панотија · Родинија · Колумбија · Кенорленд · Ур | ||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||