Приступање Србије Европској унији

С Википедије, слободне енциклопедије

Приступање Србије Европској унији
СтатусКандидат
Отворених поглавља22
Затворених поглавља2
Веб-сајт
Статистика
ЕУ просекСрбија
ПКМ БДП ($ М)552.780157.400
ПКМ per capita ($)40.60022.900
Површина (km²)165.04888.499
Становништво18.583.5989.024.734
Србија
Овај чланак је део серије о
политичком систему Србије
Устав
Извршна власт
Законодавна власт
Судска власт
Избори
Административна подела
Спољни односи

Приступање Србије Европској унији (ЕУ) је на актуелној агенди будућег проширења ЕУ од 2012. године, када је Србија постала кандидат за приступање. Србија је званично поднела захтев за чланство у Европској унији 22. децембра 2009. године. Преговори о приступању су тренутно у току.[1]

Србија је до 2020. добијала 2,9 милијарди евра развојне помоћи из IPA фонда, механизма финансирања држава кандидата за чланство у ЕУ. Једна је од осам актуелних држава кандидата за чланство у ЕУ, заједно са Албанијом, Босном и Херцеговином, Црном Гором, Молдавијом, Северном Македонијом, Турском и Украјином.

Историја[уреди | уреди извор]

Приступање Србије Европској унији је процес у којем Република Србија настоји да приступи Европској унији, као пуноправна чланица. Србија је званично поднела захтев за чланство у Европској унији 22. децембра 2009. године.[2][3][4] Упркос препрекама у области политике, дана 7. децембра 2009. године Европска унија је деблокирала трговинске споразуме са Србијом,[5][6] а 19. децембра исте године шенгенске земље одобриле су визну либерализацију за грађане Србије.[7][8] Влада Србије је поставила за циљ приступање ЕУ у 2014. години, према плану Агенда 2014, тадашњег грчког премијера Јоргоса Папандреуа.[9][10] Потпредседник Европске комисије Жак Баро подржавао је ову иницијативу, очекујући улазак Србије у ЕУ у наредних 5 до 7 година након подношења формалног захтева за приступање.[11] Након засталих преговора са Србијом, Европска унија у октобру 2010. године кренула је у преговоре о придруживању.[12] Дана 7. новембра 2007. године, парафиран је Споразум о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије, односно, две стране су се сложиле о коначној верзији текста која би требало да се подвргне малим изменама или да остане непромењен, што је потез који је претходио формалном потписивању.[13] Споразум су парафирали потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и комесар за проширење ЕУ Оли Рен, а церемонији је присуствовао и председник Србије Борис Тадић.[14] То потписивање је било прекретница у преговорима за приступање Србије и спроведено је пошто је главна тужитељка за ратне злочине Карле дел Понте известила ЕУ да Србија правилно поштује одлуке суда, али додала је да Ратко Младић мора бити у Хагу пре него што споразум буде званично потписан.[15][16] Младић је потом ухапшен 26. маја 2011. године, и потом изручен Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију на суђење.[17][18][19][20] Дана 20. јула 2011. године ухапшен је Горан Хаџић, последњи хашки бегунац.[21][22][23] Свих 27 министара иностраних послова ЕУ дана 28. фебруара 2012. године гласало је за предлог статуса, а резултат је био 26 гласова за и 1 глас против. Румунија је гласала против, јер је желела да се закључи положај влашке мањине.[24] Када је уклоњена и последња препрека на путу ка одобравању кандидатуре, пошто је Румунија била задовољна јер је са Србијом усагласила записник о мањинама, Србија је добила статус кандидата 1. марта.[25][26][27] Преговори су отворени 21. јануара 2014. године, а прва поглавља су отворена 14. децембра 2015. године.

Ставови[уреди | уреди извор]

Став Владе Србије[уреди | уреди извор]

Прослава добијања статуса кандидата

У свом експозеу у Скупштини Републике Србије 27. априла 2014. године премијер Александар Вучић је рекао да се преговори са Европском унијом настављају у доброј вери да ће до краја мандата ове владе бити приведени крају, као и да је овај процес приоритет и "уколико будемо вредно радили, верујем да би Србија до краја ове деценије могла да постане чланица Европске уније."[28] Приликом посете високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон 28. априла 2014. године он је поновио да постоји шанса да Србија до 2020. године постане пуноправна чланица ЕУ, и поновио да је то циљ који треба достићи због наше земље и унутрашњих реформи, које би требало да буду завршене до 2018. године.[29]

Влада Србије је раније изјавила да статус Косова не би требало да буде повезан са преговорима са ЕУ.[30]

Несугласице унутар Владе 2008.[уреди | уреди извор]

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић потписао је Споразум о стабилизацији и придруживању 29. априла 2008. године.[31] Тадашњи премијер, Војислав Коштуница, изјавио је 1. маја да је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров био у праву када је рекао да је ССП требало да буде раније потписан.[32] Али само један дан касније, 2. маја, обећао је да ће поништити споразум после избора, назвавши га „триком“, као и „Соланиним споразумом“.[33][34][35]

После парламентарних избора 2008. године, нова парламентарна већина и влада је формирана, а опозиција је остала без политичке моћи. Нови премијер Србије, Мирко Цветковић, изјавио је у експозеу у Скупштини Србије, да ће један од првих потеза владе бити упућивање парламенту на ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији.[36][37] Од јануара 2009. године, српска влада је почела једнострано да спроводи своје обавезе из споразума.[38]

Према истраживању Центра за слободне изборе и демократију, новембра 2009. године подршка грађана Србије за улазак у ЕУ била је 71 одсто.[39][40] Међутим, та подршка је нагло опала, те се крајем 2010. године спустила на око 60%, а у априлу 2011. године на свега 42,4%. Према истраживањима јавног мњења спроведеним у августу 2012. године подршка се попела на 49%.[41][42]

Став Европске уније[уреди | уреди извор]

Србија прекривена Заставом Европе

Ранија препрека у процесу приступања Србије ЕУ - сарадња са Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) - је превазиђена с обзиром да су сви оптужени испоручени Хашком трибуналу (Ратко Младић 26. маја, а Горан Хаџић 20. јула 2011. године). [43]

Холандија се раније противила потписивању и ратификацији ССП-а са Србијом, са објашњењем да неће ставити ССП на снагу све док се Ратко Младић не нађе у притвору Хашког трибунала. Дана 15. септембра 2008. године Холандија је замрзла трговински део ССП-а са Србијом.[44][45][46] Међутим, Холандија сада активно подржава напоре Србије да приступи ЕУ, а Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије је ратификовала 2012. године. Холандија наглашава значај нормализације односа између Београда и Приштине и извођења реформи потребних за чланство у ЕУ. [47]

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон изјавила је 28. априла 2014. године да Србија може да буде пример осталима у региону, као и да покаже шта се може са правим вођством. Она је том приликом похвалила и резултате у нормализацији односа са Приштином и одала је почаст Београду на храбрости, политичкој зрелости и државничком приступу у односима са Приштином упркос многим тешким изазовима и тешким одлукама. Она је тада рекла и да је Србија важан политички партнер ЕУ и указала на допринос Србије сарадњи и унапређењу односа са суседима, што је од кључног значаја за стабилност целог региона. [48]

Србија и Европска унија нису биле усклађене над спровођењем ЕУЛЕКС мисије ЕУ на Косову. ЕУ жели да имплементира своју мисију на Косову на основу Ахтисаријевог предлога о статусу Косова, док Србија жели да Еулекс прво одобри Савет безбедности УН у складу са резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244.[49][50] То се догодило касније, после плана од 5 тачака који су направили Канцелар УН и Влада Србије, пошто је Савет безбедности УН-а одобрио мисију ЕУЛЕКС, који функционише под управом УНМИК-а. Дана 19. маја 2011. године, током званичне посете Србији, Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, рекао је да признање Косова није предуслов за улазак Србије у ЕУ.[51]

Владе Холандије и Белгије и даље су се противиле потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању, док је влада Шпаније лобирала на страну Србије.[52]

Ноам Чомски сматра да Европска унија није одушевљена идејом да јој Србија приступи.[53]

Преговори[уреди | уреди извор]

Европска унија разматрала је проширење своје заједнице на Балкан још од касних деведесетих година 20. века.[54] Преговори су постали озбиљни, када је Србија започела процес спровођења реформи после пада Милошевићевог режима 2000. године, тада као део државне заједнице Србије и Црне Горе, а Европска унија званично је саопштила да су балканске државе потенцијални кандидати.

У новембру 2005. године Србија је започела преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању.[55]

Дана 3. маја 2006. године Европска унија привремено је замрзла преговоре са Србијом, због нехапшења Ратка Младића, наводећи да Србија није испунила своју обавезу да у потпуности сарађује са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.[56]

Преговарачки поступак[уреди | уреди извор]

Правна тековина Европске уније Процена ЕК на почетку Посматрање започето Посматрање завршено Поглавље отворено Поглавље затворено
1. Слободно кретање роба Потребно је више напора 17.06.2014 12.09.2014 – –
2. Слободно кретање радника Потребно је више напора 23.01.2014 25.03.2014 – –
3. Право пословног настањивања и слобода пружања услуга Потребно је више напора 30.01.2014 13.03.2014 – –
4. Слободно кретање капитала Потребно је више напора 13.10.2014 15.12.2014 10.12.2019 –
5. Јавне набавке Потребно је више напора 21.03.2014 13.05.2014 13.12.2016. –
6. Право привредних друштава Не очекују се велике тешкоће 11.12.2014 05.02.2015 11.12.2017. –
7. Право интелектуалне својине Потребно је више напора 24.09.2014 13.11.2014 20.06.2017. –
8. Политика конкуренције Потребно је више напора 31.03.2014 05.11.2014 – –
9. Финансијске услуге Потребно је више напора 21.01.2015 17.03.2015 27.06.2019 –
10. Информационо друштво и медији Потребно је више напора 22.05.2014 02.07.2014 – –
11. Пољопривреда и рурални развој Потребан је значајан напор 18.03.2014 16.09.2014 – –
12. Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика Потребно је више напора 03.02.2014 24.10.2014 – –
13. Рибарство Не очекују се велике тешкоће 30.09.2014 14.11.2014 25.06.2018. –
14. Транспортна политика Потребно је више напора 16.12.2014 27.02.2015 14.12.2021. –
15. Енергетика Потребно је више напора 29.04.2014 12.06.2014 14.12.2021. –
16. Опорезивање Не очекују се велике тешкоће 14.10.2014 06.03.2015 – –
17. Економска и монетарна политика Не очекују се велике тешкоће 02.12.2014 12.03.2015 10.12.2018. –
18. Статистика Не очекују се велике тешкоће 20.05.2014 26.11.2014 10.12.2018. –
19. Социјална политика и запошљавање Потребно је више напора 10.02.2014 26.06.2014 – –
20. Предузетничка и индустријска политика Не очекују се велике тешкоће 03.04.2014 02.07.2014 27.02.2017. –
21. Трансевропске мреже Потребно је више напора 29.04.2014 27.02.2015 14.12.2021. –
22. Регионална политика и координација структурних инструмената Потребно је више напора 01.10.2014 29.01.2015 – –
23. Правосуђе и основна права Потребан је значајан напор 25.09.2013 10.12.2013 18.07.2016. –
24. Правда, слобода и безбедност Потребан је значајан напор 02.10.2013 13.12.2013 18.07.2016. –
25. Наука и истраживање Не очекују се велике тешкоће 06.10.2014 01.12.2014 13.12.2016. 13.12.2016.
26. Образовање и култура Не очекују се велике тешкоће 20.02.2014 04.04.2014 27.02.2017. 27.02.2017.
27. Животна средина и климатске промене Потребан је значајан напор 15.09.2014 21.11.2014 14.12.2021. –
28. Заштита потрошача и заштита здравља Потребно је више напора 04.12.2014 04.02.2015 – –
29. Царинска унија Не очекују се велике тешкоће 26.03.2014 04.06.2014 20.06.2017. –
30. Економски односи са иностранством Не очекују се велике тешкоће 02.07.2014 09.10.2014 11.12.2017 –
31. Спољна, безбедносна и одбрамбена политика Не очекују се велике тешкоће 15.07.2014 10.10.2014 – –
32. Финансијска контрола Потребан је значајан напор 17.10.2013 26.11.2013 14.12.2015 –
33. Финансијске и буџетске одредбе Не очекују се велике тешкоће 27.01.2015 24.03.2015 25.06.2018. –
34. Институције Ништа за усвајање − − − –
35. Остала питања: Односи са Косовом Потребно је више напора 22.01.2014 25.03.2015 14.12.2015 –
Напредак 34 од 34 34 од 34 22 од 34 2 од 34

Значајни датуми[уреди | уреди извор]

Датум Догађај
07. новембар 2007. Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању.
19. децембар 2009. Укинут је визни режим за Србе који путују у шенгенске земље.
22. децембар 2009. Србија поднела формални захтев за чланство.
24. новембар 2010. ЕУ послала Србији Упитник за преговоре о чланству у ЕУ.
31. јануар 2011. Србија подноси одговоре на Упитник Комисији.
22. април 2011. Србија послала одговоре на додатна питања из Упитника ЕУ.
14. октобар 2011. Европска комисија одговара на Упитник с позитивним мишљењем (Авис).
1. март 2012. Србија добија службени статус кандидата.
22. април 2013. ЕУ Комисија предлаже почетак преговора.
28. јун 2013. Европски савет поставља циљни датум 21. јануар 2014 за почетак приступних преговора.
25. септембар 2013. Скрининг почео.
17. децембар 2013. Европски Савет усвојио преговарачки оквир са Србијом и одредио датум 21.01.2014. за почетак преговора
21. јануар 2014. Приступни преговори започети са процесом скрининга.
24. март 2015. Србија завршила скрининг.
14. децембар 2015. Србија отворила поглавља 32 и 35.
18. јул 2016. Србија отворила поглавља 23 и 24.
13. децембар 2016. Србија отворила поглавља 5 и 25, и затворила поглавље 25.
27. фебруар 2017. Србија отворила поглавља 20 и 26, и затворила поглавље 26.
20. јун 2017. Србија отворила поглавља 7 и 29.
11. децембар 2017. Србија отворила поглавља 6 и 30.
25. јун 2018. Србија отворила поглавља 13 и 33.
10. децембар 2018. Србија отворила поглавља 17 и 18.
27. јун 2019. Србија отворила поглавље 9.
10. децембар 2019. Србија отворила поглавље 4.
14. децембар 2021. Србија отворила поглавља 14, 15, 21 и 27.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nacrt Stretegije za proširenje EU” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 6. 12. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2017. 
  2. ^ „BBC News - Serbia submits EU membership application”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  3. ^ „SEIO | ISTORIJAT”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2012. г. Приступљено 02. 3. 2012. 
  4. ^ „Serbia applies for EU membership | European Voice”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  5. ^ „EU unfreezes trade agreement with Serbia - News - European Forum - for Democracy and Solidarity”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2010. г. Приступљено 02. 3. 2012. 
  6. ^ „B92 - Vesti - EU deblokirala Prelazni sporazum!”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  7. ^ „BBC News - EU scraps visas for three Balkan states”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  8. ^ „Демократска странка - Градски одбор Београд - Визна либерализација је победа свих грађана Србије”. Приступљено 02. 3. 2012. [мртва веза]
  9. ^ „Blic Online | Cilj - Srbija u EU 2014.”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2009. г. Приступљено 02. 3. 2012. 
  10. ^ „Hellenic Republic - Ministry of Foreign Affairs (printable version) - Agenda 2014: A fresh roadmap for Balkan accession to the EU”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 02. 3. 2012. 
  11. ^ „European Union wants Serbia to join - UPI.com”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  12. ^ „EU Moves On Serbia Membership Bid, But Demands Mladic's Capture”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  13. ^ „B92 - Vesti - Parafiran sporazum Srbija-EU”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  14. ^ „Parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije i Srbije | Najnovije | Srpski”. Приступљено 02. 3. 2012. [мртва веза]
  15. ^ „Serbia, EU initial SAA (SETimes.com)”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  16. ^ „Del Ponte o saradnji Srbije: Bolje nego ranije, ali i dalje nedovoljno | SENSE Agency | Vest”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2015. г. Приступљено 02. 3. 2012. 
  17. ^ „BBC News - Serbia extradites Ratko Mladic to The Hague”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  18. ^ „Ratko Mladić izručen Haškom tribunalu | Politika | DW.DE | 31.05.2011”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  19. ^ „RTS :: Mladić na putu za Hag”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  20. ^ „Ратко Младић ухапшен : Тема дана : ПОЛИТИКА”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  21. ^ „RTS :: Uhapšen Goran Hadžić”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  22. ^ „Serbia's last war crimes fugitive arrested - Europe - Al Jazeera English”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  23. ^ „B92 - Vesti - Hadžić krenuo po novac od jataka”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  24. ^ „B92 - Vesti - Rumunija odlaže odluku o Srbiji”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  25. ^ „Србији статус кандидата за чланство у ЕУ - РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  26. ^ „Srbiji jednoglasno status kandidata | Evropa | DW.DE | 02.03.2012”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  27. ^ „BBC News - EU leaders grant Serbia candidate status”. Приступљено 02. 3. 2012. 
  28. ^ http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/ekspoze_aleksandar_vucic270414.doc
  29. ^ Подршка ЕУ наставку реформских процеса у Србији
  30. ^ „RTS :: Status nije uslov za pregovore”. Приступљено 03. 3. 2012. 
  31. ^ „B92 - Vesti - Srbija potpisala SSP sa EU”. Приступљено 03. 3. 2012. 
  32. ^ „B92 - Vesti - Lavrov: Trebalo je SSP ranije”. Приступљено 03. 3. 2012. 
  33. ^ „И Брисел и Москва у кампањи : Политика : ПОЛИТИКА”. Приступљено 03. 3. 2012. 
  34. ^ „B92 - Vesti - Koštunica: Odmah poništiti SSP”. Приступљено 03. 3. 2012. 
  35. ^ „B92 - Info - Koštunica agrees with Lavrov: SAA long overdue”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2008. г. Приступљено 03. 3. 2012. 
  36. ^ „Мирко Цветковић: Програм владе је пројекат бољег живота - Демократска странка”. Приступљено 03. 3. 2012. [мртва веза]
  37. ^ „B92 - Info - Parliament elects new government”. Приступљено 03. 3. 2012. 
  38. ^ „Rehn: Four areas for unilateral implementation of SAA :: EMG :: Business news from Serbia 2010”. Архивирано из оригинала 28. 07. 2011. г. Приступљено 03. 3. 2012. 
  39. ^ „Support for Serbia's accession to EU increases — EUbusiness - legal, business and economic news from Europe and the EU”. Приступљено 03. 3. 2012. 
  40. ^ „РТС :: Све више грађана за улазак у ЕУ”. Приступљено 03. 3. 2012. 
  41. ^ „B92 - News - Comments - Disappointed voters "increasingly don't care about EU"”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2012. г. Приступљено 03. 3. 2012. 
  42. ^ „Seio”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 31. 08. 2012.  Текст „ Arhiva Vesti ” игнорисан (помоћ)
  43. ^ „BBC News - Ratko Mladic arrested: Bosnia war crimes suspect held”. Приступљено 20. 03. 2012. 
  44. ^ „EUobserver.com / Enlargement / Netherlands blocks EU-Serbia trade deal”. Приступљено 25. 03. 2012. 
  45. ^ „The Irish Times - Mon, Sep 15, 2008 - Dutch block EU accord on Serbia trade benefits”. Приступљено 25. 03. 2012. 
  46. ^ „Holandija nije popustila, SSP ostao blokiran : Svet : POLITIKA”. Приступљено 25. 03. 2012. 
  47. ^ Relations the Netherlands - Serbia | International relations | Government.nl
  48. ^ „Ešton: Srbija primer ostalima u regionu | Vesti | Tanjug[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 04. 2014. г. Приступљено 29. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  49. ^ „B92 - Info - “EULEX, EU accession not linked””. Архивирано из оригинала 19. 10. 2008. г. Приступљено 25. 03. 2012. 
  50. ^ „B92 - Info - Bildt: EULEX not condition for Serbia”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 25. 03. 2012. 
  51. ^ „B92 - Vesti - Barozo: Kosovo nije preduslov za EU”. Приступљено 25. 03. 2012. 
  52. ^ „B92 - Info - Spain to lobby for SAA signing”. Приступљено 25. 03. 2012. 
  53. ^ Чомски: Европа вас баш и не жели (Недељник, 21. март 2013), Приступљено 24. 4. 2013.
  54. ^ „Future of the Balkans and U.S. Policy Concerns” (PDF). Приступљено 31. 03. 2012. 
  55. ^ „Status of SEE countries' relations with the EU”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2012. г. Приступљено 31. 03. 2012. 
  56. ^ „Blic Online | Stara arhiva | Mladić blokira put u EU”. Приступљено 31. 03. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Приступање_Србије_Европској_унији&oldid=26982829”