Народни музеј Зрењанин

С Википедије, слободне енциклопедије
Народни музеј Зрењанин
Narodni muzej Zrenjanin
Narodni muzej Zrenjanin
Оснивање1911.
ЛокацијаZrenjanin
 Србија
Врстамузеј
Број предмета33000
ДиректорSiniša Onjin
АдресаSubotićeva 1, Zrenjanin
Веб-сајтNarodni muzej Zrenjanin
Antropomorfna figurina u zbirci muzeja

Narodni muzej iz Zrenjanina je muzejska ustanova kompleksnog tipa, zavičajnog karaktera, koja svojim istraživačkim radom pokriva područje Srednjeg Banata sa 52 naseljena mesta u opštinama Zrenjanin, Sečanj, Žitište, Nova Crnja i Novi Bečej. Ovakvim načinom organizacije kulturno nasleđe ovog područja iz oblasti prirode, arheologije, etnologije, umetnosti i istorije došlo je u okvire sistematske zaštite i stručne obrade jedne specijalizovane ustanove. Unutar zbirki pet odeljenja Muzeja smešteno je oko 33.000 muzejskih predmeta. Neke od najznačajnijih zbirki su: zbirka hladnog i vatrenog oružja, zbirka kapa zlatara, likovna zbirka sa značajnim fondom slika iz 18. i 19. veka, zbirka nakita iz praistorije i srednjeg veka, zbirka ptica. Muzej ima i Pedagoško-informativnu službu, Dokumentacioni centar, restauratorsku i konzervatorsku radionicu, foto-laboratoriju i stolarsku radionicu. U Muzeju postoji i stručna biblioteka sa preko 5.000 naslova.

Prezentacija zbirki odvija se u okviru stalne postavke i tematskih izložbi. Prostor stalne postavke muzeja ima površinu od 1.200 m². На првом спрату изложени су предмети из примењене уметности, ликовне збирке и легата Народног музеја, док је на другом спрату представљен део новије историје и етнологија, а након завршетка потпуне реконструкције музеја биће изложена и старија историја, археологија и природа. Тренутно зрењанински музеј располаже и са три изложбена простора у приземљу зграде. То су Салон (површине 200 квадратних метара), Мали салон и Хол музеја који је адаптиран у изложбени простор.

Музеј је основан 1911. године као Музеј Торонталске жупаније у тадашњем Великом Бечкереку.

О згради[уреди | уреди извор]

Музеј се од 1966. године налази на овој адреси, у згради некадашње Финансијске палате. Зграда је изграђена 1893. године по пројекту архитекте Иштвана Киша, по стилу припада академизму – неоренесанси и део је сектора типичне архитектуре који је под заштитом државе као споменик културе. Зграда се налази у оквиру архитектонске целине која обухвата и Градску кућу, зграду Позоришта, Катедралу и Мали мост, најстарији мост у граду.

Одељења[уреди | уреди извор]

Природњачко одељење[уреди | уреди извор]

Природњачко одељење радило је са привременим прекидима од оснивања Музеја до данас. Иницијална збирка била је поклон среског начелника Емила Талијана из Турске Кањиже, светског путника и ловца. Данашња збирка Природњачког одељења настала је преузимањем збирки Више педагошке школе – одсек биологија из Зрењанина, бивше Прве гимназије (данас Зрењанинске гимназије) и дела који је наслеђен из времена постојања Природњачког одељења из 1911. године. Збирку води Наташа Кнежевић, кустос-биолог.

Фонд Природњачког одељења чине следеће збирке: гео-палеонтолошка, ботаничка, зоолошка, збирка течних препарата, збирка учила и фототека.

  • Гео-палеонтолошку збирку чини зоо и фито палеонтолошки материјал, као и разне врсте барских лесова пешчара, еруптивних стена и лопара са фосилним остацима. Највреднији експонат – фосилни остаци мамута Маммутхус примигениус ископани 1952. године прилоком копања канала ДТД код Новог Бечеја.
  • Ботаничка збирка састоји се од хербарског материјала бивше Више педагошке школе из Зрењанина, хербатара M. Гајића – некадашњег професора исте школе, хербара Шумарске управе Аранђеловац, семенара и хербара Земљорадничке задруге "Аграриа" из Новог Сада, збирке шишарки четинара и збирке дендрофлоре (фото-негативи и фото-позитиви највреднијих примерака дендрофлоре Зрењанина).
  • Збирка течних препарата Природњачког одељења Народног музеја Зрењанин преузета је од Више педагошке школе из Зрењанина. Материјал у флашама, који је сакупљан на стручним екскурзијама по Јадранском мору, састоји се од ботаничких и зоолошких примерака (планктона, корала, сунђера, риба, водоземаца, птица и сисара).
  • Збирка учила састоји се од биолошких учила, модела и макета, цртежа и слика, дијафилмова, филмова, микропрепарата и микроскопа.
  • Фототеку чине фото-негативи, фото-позитиви, слајдови и компјутерске фотографије.
Једна од витрина сталне поставке

Археолошко одељење[уреди | уреди извор]

Археолошко одељење својим фондом спада међу најбогатије збирке у Србији. Концепција сталне поставке заснива се на хронолошком представљању од најстаријег временског периода, 6.400 године пре наше ере, до средњег века и обухвата следеће епохе: неолит – старчевачка, винчанска, потиска култура, енеолит, бронзано доба, римско-провинцијска култура, сарматска култура, сеоба народа и средњи век (12-13 век). На поставци је изложено преко 500 експоната.

Историјско одељење[уреди | уреди извор]

Историјско одељење чине збирке старије и новије историје, као и Соба историје спорта.

Збирка новије историје сталне поставке приказује прошлост банатског завичаја од последње четвртине 19. века до краја прве половине 20. века кроз економски, друштвени, политички и културни живот. Поставка се састоји од оригиналног материјала: уметничких слика, тродимензионалних предмета, оригиналних докумената (или њихових факсимила и фотокопија), фотографија и другог материјала.

Збирка старије историје обухвата и приказује период од почетка 14. века, од настанка града, до друге половине 19. века. На поставци се може видети оригинални препис Повеље Марије Терезије из 1769. године, којом се у ондашњем Бечкереку регулише читав друштвено-економски живот, а која је била предуслов да би Бечкерек стекао статус града. Везано за културни развој града значајна је изложена Повеља из 1847. године којом се одобрава оснивање штампарије у Великом Бечкереку. Изузетно место у поставци заузимају добро очувани примерци мачева из 11-12. века, украсни предмети, печати, оригинална застава Торонталске жупаније и ватрено и хладно оружје из 18. и 19. века.

Соба историје спорта приказује историјат спорта у Зрењанину од краја 19. века до данас. Посебан акценат је стављен на олимпијске игре где је учествовало (тренери, судије и играчи) 39 Зрењанинаца. Њих десеторо освојило је укупно 16 медаља, од тога 6 златних, 3 сребрне и 7 бронзаних. Поставка Собе спорта обухвата око 300 предмета - спортске реквизите и опрему, медаље са такмичења – оригинале и одливке, признања заслужним спортистима и спортским радницима, као и документа и фотографије спортиста и спортских догађаја свих нивоа – од градских такмичења до олимпијада.

Уметничко одељење[уреди | уреди извор]

Уметничко одељење обухвата два сегмента – ликовну и примењену уметност.

Збирка ликовне уметности по значају представља једну од највреднијих збирки у Војводини, а по садржини пресек онога што се у периоду од 18. до краја 20. века на уметничком плану збивало у Војводини и шире, са посебним акцентом на Банат и великобечкеречке сликарске атељее. Најстарији експонати ликовне збирке сврстани у сталну поставку потичу из прве половине 18. века. Међу таквим радовима од посебног значаја су иконе Шербана Поповића из 1744. године. Пратећи даље хронолошки ток и у доба барока, класицизма, бидермајера, романтизма, реализма и у модерним правцима 20. века појављују се имена уметника као што су: Димитрије Поповић, Никола Нешковић, Никола Алексић, Константин Даниел, Ђура Јакшић, Новак Радонић, Павле Симић, Урош Предић, Стеван Алексић, Александар Секулић итд.

Посебну целину сталне поставке чине легати Уроша Предића, Тивадара Вањека, Злате Марков Барањи, Љубице Тапавички, Паулине Сударски и Фридерике Бенде-Ковачев.

Збирка примењене уметности чини заокружену целину Уметничког одељења обухватајући предмете сакупљене од самог оснивања Музеја 1906. године. Колекцију сачињавају експонати од порцелана, фајанса, стакла, метала као и комади стилског намештаја. Овај део поставке доноси пресек племићког, али претежно грађанског, ентеријера са предметима покућства Војводине у временском распону од 18. до краја 19. века. Стилске особености експоната уклапају се у барок и класицизам са његовом грађанском варијантом, бидермајер стилом. Највећи број експоната представља увоз, најчешће из Аустрије, Мађарске, Чешке, али и из Немачке, Француске и Италије, док је врло мали број рад локалних радионица.

Етнолошко одељење[уреди | уреди извор]

Мушка свечана српска ношња из околине Зрењанина са почетка XX века. Изложена је у оквиру сталне поставке Народног музеја у Зрењанину.
Повеља Кола српских сестара, Народни музеј Зрењанин, 1922.

Етнолошко одељење обухвата пет просторија у којима је презентован сеоски ентеријер тзв. „предњих“ или „чистих“ односно гостинских соба с краја 19. и почетка 20. века (мађарска, румунска, словачка и српска соба) као и ентеријер српске кухиње истог периода, док се у осталим просторијама налазе ношње народа и народности Средњег Баната и предмети повезани са сеоским занатима, земљорадњом и сточарством.

Збирка Етнолошког одељења Народног музеја у Зрењанину оформљена је приликом оснивања самог Музеја, 1906. године. Након Другог светског рата, захваљујући приватној збирци познатог великобечкеречког трговца Гринбаума, као и предметима који су доспели као поклон Добротворног друштва Коло српских сестара, збирка Етнолошког одељења је знатно увећана. Ове две збирке садржале су углавном делове народних ношњи као и текстилне делове покућства, сакупљане несистематски и фрагментарно. Систематским и планским откупом етнолошких експоната збирка је проширена и већим делом комплетирана. Данас збирка Одељења броји 3207 експоната.

Подељена је у неколико сегмената:

  • Збирка Становање
  1. Становање – Архитектура
  2. Становање – Покућство
  3. Становање – Текстилно Покућство
  • збирка Привреда
  • збирка Домаћа Радиност
  • збирка Одевање
  • збирка Друштвени Живот
  • збирка Духовна Култура
  • збирка Писани I Аудиовидео Записи

Међу збиркама Етнолошког одељења по културној, историјској, естетској и уметничкој вредности издваја се збирка златовеза, коју чини преко 100 експоната. Ову збирку чине одевни предмети српске и румунске свечане народне ношње с краја XIX и прве две деценије XX века. Златовез на овим предметима углавном је рађен у околини Зрењанина где су постојали најпознатији центри златовеза (Кумане, Меленци и Елемир). Најрепрезентативнији експонати из ове збирке су свакако невестинска оглавља: српске капе златаре и џеге. Збирке Етнолошког одељења воде мр етнолошко-антрополошких наука Рајка Грубић, музејски саветник и Бранка Бабић, кустос-етнолог.

Педагошка информативна служба[уреди | уреди извор]

Педагошка служба је основана 1969. године са основним задатком да богато културно наслеђе које Музеј чува учини доступним свим структурама друштва. Од оснивања до данас, служба са посетиоцима свих узраста континуирано ради на упознавању и популаризацији музејских садржаја, тумачењу сталне поставке и тематских изложби.

У складу са тенденцијама музеолошке теорије и праксе временом је делокруг рада проширен осмишљавањем и спровођењем мануелних и вербалних радионица за децу и младе, чији је главни циљ формирање будућих генерација редовних посетилаца и учесника у музејским програмима.

Године 2006, педагошка служба прераста у Педагошко–информативну и њен рад постаје свеобухватнији: поред осталих послова, Служба је и даље укључена у припреме око тематских изложби, али осмишљава и организује и пратеће програме у оквиру сваке акције (пројекције филмова, аудио-снимака, дигиталних презентација, предавања, радионица…), самостално или са ауторима изложби. Такође, поставља и изложбе дечјих радова у оквиру своје већ традиционалне акције “Одјеци”, изложбе са тематиком посвећеном младима, као и изложбе младих аутора у простору Музеја. Периодично, у сарадњи са кустосима и сарадницима Музеја, Педагошко-информативна служба организује и пројекције филмова, концерте, књижевне вечери…

Сарадња са медијима и различити начини информисања потенцијалних посетилаца веома су нам значајни, па тако поред позивница и плаката, најаве, репортаже, прикази и гостовања на локалним, регионалним и националним радио-станицама и телевизијама доприносе обавештавању најшире јавности о активностима Музеја и све већој посети.

Народни музеј Зрењанин, добитник је награде "Златни добош" за 2006. годину, коју додељују зрењанински новинари и стручњаци за маркетинг, окупљени у Агенцији "Мост медија", за успешну сарадњу са медијима и пласирање активности Музеја у јавности током 2006. године.

Током 2014. године, реализован је пројекат „Аудио-видео водич кроз сталну поставку Народног музеја Зрењанин”, који је финансирала међународна хуманитарна организација – Фондација Ставрос Ниарцхос. Водич инсталиран на таблет уређајима прилагођен је слепим, слабовидим, глувим и наглувим посетиоцима, али је доступан и осталој публици. Током међурегионалне конференције „Балкански музеји без препрека” у Сарајеву је представљено 27 пројеката, а према гласању учесника, пројекат Народног музеја Зрењанин за аудио-видео водич кроз сталну поставку је проглашен за трећи најбољи пројекат.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]