Micko Krstić
Micko Krstić | |
|---|---|
 Micko Krstić | |
| Puno ime | Micko Krstić „Porečki“ |
| Datum rođenja | 1855. |
| Mesto rođenja | Latovo, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 16. oktobar 1909. (53/54 god.) |
| Mesto smrti | Ižište[a], Osmansko carstvo |
Micko Krstić (Latovo, 1855 — 13/16. oktobar[1] 1909), poznat kao Micko Porečki (po oblasti Poreč), je bio srpski četnički vojvoda u Staroj Srbiji. Po zanatu je bio samardžija i jedno vreme radio u Skoplju.
1876. god. pobegao je od kuće zbog zuluma Džemajila-Džeme i gubertovao po Rumuniji i Srbiji, i ratovao. Četa Micka Krstića 1879. formirana je u Nišu uz pripomoć Nikole Rašića i vojnih vlasti u Vranju. Posle Brsjačke bune dopao je zatvora 1882. i ostao u zatvoru do 1904. Čim je pušten iz zatvora, i vratio se kući, organizovao je četu i počeo se sukobljavati sa Bugarima i Turcima.
Micko je poginuo posle Hurijeta.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Mladost[uredi | uredi izvor]
Micko Krstić rodio se u selu Latovu u Rabetinskoj Reci. Njegovi preci su iz sela Trebina u Poreču, oblasti kod današnjeg Makedonskog Broda koji je u 19. i prvoj polovini 20. veka snažno negovao srpske tradicije. Kao dečak Micko je otišao u Skoplje da ispeče samardžijski zanat. Po povratku iz Skoplja zatekao je staru obest albanskog bega Džemail Age koji mu je ponižavao i ucenjivao oca.[2]
Dobrovoljac i ustanik[uredi | uredi izvor]
Micko je otišao u Srbiju koja je te 1876. ušla u rat sa Osmanskim carstvom. U Srpsko-turskom ratu 1876—1878. učestvovao kao dobrovoljac zajedno sa svojim zemljacima iz Poreča, u četi komandira Jungića.[3] Zbog velike odvažnosti proizveden je za četovođu. Nakon rata prebacio se u Poreč i tu učestvovao kao četovođa zajedno sa Ilijom Delijom, Stefom Petrovićem, Ristom Kostadinovićem u gerilskom ratu 1880-1881. godine poznatom kao Brsjačka buna. Tada je i izvršio osvetu nad Džemail agom, što je zabeleženo u narodnoj pesmi Ne sedi Džemo raspašan. Zbog zime i potera Micko je raspustio četu 1882. i sklonio se u Poreč u selo Belicu. Turske potere su ga uhvatile i odvele u bitoljsku tamnicu gde je „imao da odleži“ 101. godinu robije. Zbog svog otvorenog srpskog deklarisanja bio je žrtva atentata u tamnici, koji je jedva preživeo. Nakon toga je stupio u prepisku sa srpskim konzulom u Bitolju Milojkom Veselinovićem koji je nastojao da ga oslobodi.
Godine 1897. Bugarska je iskoristila Grčko-turski rat 1897. da izdejstvuje amnestiju za sve Bugare u turskim tamnicama. Micko Krstić je odbio da iskoristi amnestiju i da se izda za Bugarina, i ostao je u tamnici sve do 1901. kada je srpski konzul konačno uspeo da ga oslobodi. Od 1901. do aprila 1904. Micko je živeo u Bitolju od skromne pomoći srpskog konzulata.[4][5]
Četovanje[uredi | uredi izvor]
Kada je nakon Ilindanskog ustanka pojačan teror VMRO-a a nad Srbima. Savatije Milošević i Lazar Kujundžić su uspeli da ga prebace u Poreč gde je organizovao prvu srpsku četu sa desne strane Vardara. Uplašeni kultom Micka kao starog borca i omiljenog narodnog junaka, čelnici VMRO su krenuli u napad na Micka oktobra 1904. Čete Georgi Sugareva, Petra Aceva i Damjana Grueva napale su ga kod sela Slatina u Poreču. Micko je izdržao borbu i čak odneo pobedu u kojoj je zarobljen i revizioni vojvoda VMROa Damjan Gruev.[6] Micko je Gruevu poklonio život i pustio ga pod uslovom da više ne napada Srbe.[1] Gruev je preko konzulata u Bitolju i Skoplju prebačen u Bugarsku i nije predat Turcima. Zbog starosti Micko je ubrzo prebačen u Srbiju. Nakon Mladoturske revolucije vratio se u Poreč. Turski cilj je bio da obezglave narod, pa kako im je Micko Krstić bio prva meta, ubili su ga ga 13/16. oktobra 1909. kod sela Ižišta u blizini Kičeva.[1][7][8]
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
Slikarka Nadežda Petrović (1873-1915) napisala je dramu o njegovom životu.[9]
Opevan je u narodnim pesmama „Sednal mi Džemo“, „Micko kumita“, „Porečko mome“, „Mladi Micko“ i „Izlegol Micko od zindan“.
Napomeni[uredi | uredi izvor]
- ^ Ili 13. oktobra 1909. godine
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, Beograd 1929, knjiga 2, 537.
- ^ S. Krakov, Plamen četništva, Beograd 1930, 43-44.
- ^ "Branik", Novi Sad 1904.
- ^ Makedonska enciklopedija, MANU, Skopie, (2009). str. 765.
- ^ S. Krakov, Plamen četništva, Beograd 1930, 45-52.
- ^ T. Nikolov - 15 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. februar 2009), Pristupljeno 5. 4. 2013.
- ^ Krakov 1930, str. 192–197
- ^ http://www.makedonika.org/whatsnew/fzf/15vancog.pdf
- ^ „Prvo javno čitanje drame Nadežde Petrović "Vojvoda Micko Porečanin"”. Vlada Republike Srbije. Arhivirano iz originala 14. 12. 2014. g. Pristupljeno 14. 12. 2014.; Petrović, Nadežda (2005). Vojvoda Micko Porečanin. Biblioteka grada Beograda. ISBN 978-86-7191-071-2.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Krakov, Stanislav (1930). Plamen četništva.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
