Opsada Loznice (1813)

Opsada Loznice (1813)
Deo Prvog srpskog ustanka
Vojvoda Petar Nikolajević Moler, zapovednik Loznice.
Vreme avgust 1813. Mesto Loznica Ishod odlučujuća Osmanska pobeda Kraj Prvog srpskog ustanka
Sukobljene strane
Osmansko carstvo	Srpski ustanici
Komandanti i vođe
bosanski vezir Derendeli Ali-paša	Petar Moler
Jačina
oko 80.000	800 sa 6 topova
Žrtve i gubici
laki	600

Opsada Loznice (1813) je jedna od bitaka koja je označila slom Prvog srpskog ustanka.

Beograd

Loznica

Negotin

Ravnje

Deligrad

Lešnica

Poreč

Šabac

Jagodina

Bitka na mapi moderne Srbije.

Uvod

Početkom juna 1813. glavna turska sila udarila je na Srbiju sa tri strane: od Niša na Deligrad, od Bosne na Drinu i od Vidina na Negotin. Očekujući napad, i ustanička vojska se podelila na tri strane: na Deligradu je bio Mladen Milovanović sa 10-12.000 ljudi, na Drini knez Sima Marković sa još toliko, u Krajini Hajduk-Veljko sa oko 3.000, a Karađorđe je bio u Jagodini sa 4-5.000 ljudi kao strategijska rezerva. Po ostalim graničnim utvrđenjima i šančevima bilo je po 500-1.000 ljudi. Na Negotin je došao sam veliki vezir Huršid-paša sa više od 15.000 ljudi; Bošnjaci, načinivši na Drini ćupriju (na Branjevu), pređu i opkole šanac u Lešnici, a turska glavnina udari na Deligrad.

Lešnica

U srpskom šancu u Lešnici bio je pocerski vojvoda Janko Stojićević, brat čuvenog Miloša Pocerca, sa oko 5-600 ljudi (najviše Poceraca i nešto Mačvana) sa 4 topa. Knez Sima nije poslao pomoć Lešnici, iako su vojvode (Sima Katić, Stojan Čupić, Mateja Nenadović i Miloš Obrenović) navaljivale, nego je samo premeštao šančeve po Pocerini s jednog mesta na drugo. Ne dobivši pomoć, a bombardovani iz topova i potkopani sa svih strana, Srbi se po nagovoru zvorničkog vladike predaju Turcima na veru, koji ih sve odvedu u Carigrad kao roblje. Od ovih ljudi poslanici kneza Miloša 1830. nađu u Carigradu (na galijama) i otkupe samo 45 preživelih, a svi ostali propadoše u ropstvu.

Opsada

Loznicu je već 16. jula 1804. oslobodio harambaša Đorđe Ćurčija sa svojim ustanicima, ali su je Turci pod Ali-pašom Vidajićem ubrzo povratili. Konačno je oslobođena 14. marta 1807. i utvrđena opkopom, koji su Srbi nazvali gradom i šančevima prema Drini.

Po padu Lešnice u julu 1813. sva turska vojska udari na Loznicu, koju je branio vojvoda Petar Moler sa 800 Jadrana i 6 topova.

Početkom avgusta Turci počeše bombardovanje šanca iz velikih topova, i kopajući rovove, približiše se srpskom šancu tako blizu, da su pobili iz pušaka sve srpske tobdžije (pa su srpski topovi ućutali). Uz to, Turci odvrate rečicu Štiru, iz koje su se Srbi snabdevali vodom (podzemnim hodnikom). Ostavši i bez topova i bez vode, vojvoda Moler zatraži od Turaka slobodan prolaz, u zamenu za džebanu i topove; i tu je dolazio zvornički vladika i zvao Srbe na predaju, "ali Moler nije vladikama vjerovao ni drugijeh stvari, a kamoli u takovome poslu" (kako je duhovito napisao Vuk Karadžić).

Proboj

Tako pregovori propadnu, a Moler napiše pismo knezu Simi i Jakovu Nenadoviću u Šabac svojom krvlju, u kome poslednji put zamoli za pomoć, pišući doslovno: ako ko (od srpskih starešina) želi da on propadne, barem narod da izbave; posle tri dana bez odgovora, Moler se dogovori sa svom vojskom da noću beže kroz Turke, što i učine. Od 800 srpskih branilaca, 200 ih je poginulo tokom opsade, a još 400 u bežanju, dok se vojvoda Moler sa preostalima probio do srpske vojske.

Posledice

Po padu Loznice Turci opkoliše Zasavicu, koja je pala nakon 17 dana opsade, i prodreše do Šapca, gde se utvrdila glavnina srpske vojske na tom kraju (pod Simom Markovićem, Matejom Nenadovićem i Milošem Obrenovićem), ali se ustanici krajem septembra razbegoše bez boja na vest o padu Beograda i Karađorđevom bekstvu u Srem.

Zanimljivosti

Bitka je ekranizovana u seriji Vuk Karadžić u 5. epizodi.

Literatura

• Stojančević, Vladimir (2004). Prvi srpski ustanak 1804-1813. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 326. ISBN 978-86-3350-153-8. 
• Stevanović, Dr Miladin (1994). Prvi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 343. ISBN 978-86-3670-689-3. 
• Đorđević, Dr Miroslav R. (2004). Oslobodilački rat srpskih ustanika 1804-1806. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 447. ISBN 978-86-335-0154-5. 
• Janković, Dragoslav (1984). Srpska država Prvog srpskog ustanak. Beograd: Nolit. str. 293. 
• Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344. 
• Novaković, Stojan (2021). Vaskrs države srpske: političko-istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813. Beograd - Zemun: Ukronija. str. 210. ISBN 978-86-6002-071-2. 
• Hamović, Dragan; Jovanović, Nebojša; Ilijin, Dušan (2004). Ustanička čitanka (1804 - 1815). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 418. ISBN 86-17-11342-1. 
• Stefanović Karadžić, Vuk (1969). Istorijski spisi. Beograd: Prosveta. str. 52. 
• Stefanović Karadžić, Vuk (1969). Istorijski spisi. Beograd: Prosveta. str. 91—92. 
• Stefanović Karadžić, Vuk (1969). Istorijski spisi. Beograd: Prosveta. str. 281. 
• Gažević, Nikola, ur. (1974). Vojna enciklopedija (tom 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 17—18. 
• Stefanović Karadžić, Vuk (1969). Istorijski spisi. Beograd: Prosveta. str. 91—93.